Покрет за одбрану Косова и Метохије

Тимоти би опет да дели Косово

Извор: Косово онлајн

Водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес у интервјуу за Газету експрес оценио је да став и логика америчког преедседника Доналда Трампа о Украјини воде ка подели Косова као трајном решењу, додајући да то може бити праћено отцепљењем „прешевске долине“ од Србије.

Како оцењујете журбу председника Трампа да затвори питање руског рата у Украјини?

Он жели да оконча рат и то чини на типично Трамповски начин. Споразум је заснован на брутално реалној процени равнотеже снага на терену и стратешког циља САД-а да разбије кинеско-руску осовину. То значи да споразум нужно иде у прилог Русији – прихвата главни захтев Москве да Украјина не улази у Нато и даје Русији територију коју је заузела на истоку. Све је то за Украјину очито неприхватљиво, због чега САД врше притисак на Кијев, па отуда и салва Трампових негативних коментара о Украјини, претње прекидом финансирања и покушаји смене председника Зеленског, који не жели компромис.

Како се могу наставити односи између Европе и САД, будући да Трамп изгледа изоставља Европљане из преговора са Русијом?

Мислим да Трамп види Европљане као неважне за решавање рата, јер то нису успели учинити три године, и као препреку његовим плановима. Многе владе у Европи подржавају Украјину, а њихово учешће у овој фази би угрозило сваку шансу за споразум који је прихватљив за Русију. Чини се да уместо тога жели да се договори око параметара споразума с Русијом, а затим изврши притисак на Украјину да га прихвати и укључи Европљане само у фазу имплементације – јамчећи сигурност Украјине, обнављање њене економије и интеграцију у ЕУ. Али у америчко-европским односима има више од Украјине. Трамп је рекао да жели да се војно одвоји од Европе и да одговорност за безбедност континента препусти самим Европљанима. Запретио је трговинским царинама на континенту. Он такође прети европској територији својим претензијама на Гренланд. И он подржава побуњеничке странке попут АфД-а, који забрињава европски политички естаблишмент. Дакле, цели однос је у фази флукса. Европљани осећају комбинацију узбуне, страха и издаје, а преговори убрзано почињу о начинима заштите њихових интереса, као што је стварање новог европског одбрамбеног савеза.

Шта је са Уједињеним Краљевством, мислите ли да их Трамп не укључује у преговоре само због британске владе?

Трамп је до сада био благ према Уједињеном Краљевству. Можемо само нагађати о разлозима, али они вероватно имају везе с Трамповим претходним везама са Шкотском, његовим блиским односом с Најџелом Фараџом и очигледним напорима лабуристичке владе да придобије наклоност Трампа од његовог избора. Твитови Трампа, Маска и других у администрацији сугеришу да осећају више сажаљења него непријатељства према Британији, бившој суперсили и родном месту либерално-демократске државе, која постаје све сиромашнија, ирелевантнија и ауторитарнија.

Шта мислите како би могао да се заврши рат у Украјини? Шта ће резултат садржавати? Како би то могло утицати на регион Западног Балкана, посебно на Косово, Србију и Босну и Херцеговину?

Још не знамо како ће се рат завршити, то ћемо сазнати у наредним месецима али већ можемо извући неке закључке. Можемо видети, на пример, да је Трампова администрација вођена реалистичком логиком, одређена стратешким интересима САД-а, а не осећајима или моралом, и да делује на темељу света какав јесте, а не света какав би желео да буде. Видимо да САД прихватају промене граница ако то помаже у решавању проблема. И можемо видети да САД желе решити, а не замрзнути европске сукобе, дозвољавајући САД-у да смање своје присуство у Европи. Све ово има директну везу са Балканом, где логика Трамповог става о Украјини води ка подели Косова као трајном решењу његовог нерешеног статуса, можда праћеном отцепљењем Прешевске долине од Србије. Ово такође указује на ново политичко решење у Босни, које укључује или већу аутономију Републике Српске, или њену независност и заједницу са Србијом.

Мислите ли да би брзо окончање „проблема“ у Украјини дало Трамповој администрацији времена да се позабави коначним решењем питања између Косова и Србије?

Ствари би могле ићи овако – прво Украјина, па Балкан. Ако мировни напори у Украјини закажу, Трампова администрација могла би се окренути Балкану. Мислим да администрација не ради на било каквом мастер плану за источну Европу. Оно што би заиста могло променити игру ​​је ако се ствари на Балкану захуктају, јер босански Срби покушавају продубити своју аутономију, а можда и евентуалну независност. То би могло довести до неке врсте кризе, скренути пажњу САД на регион и натерати га да смисли како да се носи са два активна етно-територијална спора, у Републици Српској и на Косову. Ако бих морао да нагађам, Трампово решење би била размена територија где би Србија Косово (минус север) заменила за Републику Српску.

Верујете ли да Трампова администрација може да затвори питање између Косова и Србије?

Покушаће, на основу идеје дељења у замену за признање, и можда ће успети. Али већина Албанаца не прихвата поделу, тако да ће бити тешко обезбедити њихову сарадњу. Поставља ми се питање докле ће Трамп ићи да се помири са Србима и изврши притисак на Албанце да постигну овај резултат. Како бисте реаговали да Срби предузму радикалан корак стационирања своје војске на северу Косова?

Како ће се Европска унија и Уједињено Краљевство наћи по овом питању сада када је Трамп у Белој кући?

Мање: Видим поделу. На једној страни ће бити либералне владе попут оних у Немачкој и Уједињеном Краљевству, које су шокиране Трамповим приступом Украјини, противе се америчкој интервенцији на Балкану и противе се било каквој подели Косова. Очекујем да ће инсистирати на европском власништву над преговорима. С друге стране, постојаће конзервативне владе, попут мађарске, које подржавају улогу Трампове администрације на Косову и прихватају промене граница ако је то неопходно за решавање статуса Косова. Међутим, најважнија тачка за Европљане биће њихова небитност. За сада су слаби јер су пустили да њихове војске ослабе и њихове економије стагнирају. Они су заокупљени собом, годинама воде политику која их је довела до унутрашње политичке кризе. Нерадо се супротстављају САД-у, док Трамп прети Европи царинама и другим казненим мерама. А већини једноставно није довољно стало до Балкана, места у којем немају стратешке интересе, да би желели да се укључе. Тако да видим да се на Балкану ствари развијају баш као у Украјини – говориће Европљани попут Велике Британије и Немачке. Они ће жестоко разоткрити своје принципе и захтевати да се ствари реше у складу са њиховим концептом морала и закона. Али у пракси, Европљани ће учинити мало да учврсте своје ставове, остављајући САД да решава питање Косова како им одговара.

У свом последњем интервјуу предвидели сте да ће Трампова администрација одустати од Охридског споразума између Косова и Србије. Може ли доћи до редефинисања граница?

Да, то је оно што ја мислим – Трампова администрација ће одустати од Охридског споразума, који је мртво слово на папиру у ЕУ писаним папирима, и уместо тога ће тежити споразуму који укључује признање Косова од стране Србије у замену за поделу Косова и уједињење севера насељеног Србима са Србијом. С тим у вези, велики развој догађаја који се догодио откако смо последњи пут разговарали у децембру је то што су САД усвојиле отворено ревизионистички став по питању границе, укључујући претње анексијом Гренланда, Канаде и Панамског канала, те споразум о одвајању Украјине од Русије. Дакле, оно што са сигурношћу можемо рећи јесте да САД неће имати принципијелне примедбе на прекрајање граница на Балкану, ако то служи америчким интересима.

Можда сте видели неке од коментара Ричарда Гренела о бившем председнику Косова Хашиму Тачију и садашњој влади. Да ли предвиђате да ће Косово имати више проблема са САД?

Да, мислим да је долазак Трампове администрације лоша вест за Косово. Ричард Гренел поставља темеље за решење за признање засновано на подели, а већ врши притисак на Косово до те мере да оно одбија да то прихвати. Очекујте више овог притиска у будућности.

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

(Газета Експресс/Косово онлајн, 27.02.2025)