Француски историчар и професор геополитике Универзитета у Версају Алексис Труд оценио је да је бомбардовање СРЈ 1999. године било „почетак краја“ у међународним односима и да је сада „прави тренутак“ да се организује међународна конференција о Косову. У интервјуу за Косово онлајн поводом 26. годишњице од Нато интервенције на СРЈ, Труд упозорава и на забрињавајући положај српске, али и других мањинских заједница на Косову.
„Читав свет 26 година после бомбардовања Југославије постаје свестан да морају бити испреговарана међународна правила и да се то мора учинити у међународним институцијама. Не у Натоу, већ у Уједињеним нацијама. Зато је ово добар тренутак да се поново организује међународна конференција, можда о Косову, и врати преговорима у оквирима УН, који остају најважнији инструмент у међународној политици“, истиче Труд.
Коментаришући годишњицу Нато интервенције 1999. овај професор каже да и међу Србима постоји утисак да се заборавило на тај догађај.
„Три месеца бомбардовања, од 24. марта до 8. јуна 1999. године довео је до правих промена у међународним односима. Од тада је Путинова Русија и Сијева Кина рекла да је требало пазити да се не дира у унутрашње ствари једне земље“, каже Труд.
Истиче да је интервенција на СРЈ 1999. године била не само изван оквира Уједињених нација, већ и самог Натоа.
„Према Члану 5 Натоа, бомбардовање је нелегитимно“, подвукао је Труд.
Догађај из 1999. описује као „најнижи ниво међународних односа“.
„Додирнуло се дно. Надам се да ће бити свести да је ово бомбардовање било почетак краја. Оно је омогућило Путину да своје позиције наметне у свету, помогућило Американцима да врше притисак не само на Балкану, већ и Ираку, Ирану“, оцењује Труд.
Компликован положај Срба
Положај српске заједнице на Косову описује као „веома тежак и компликован“.
„Ситуација Срба на Косову и Метохији је веома, веома тешка. Срби живе у енклавама потпуно изоловано од остатка света. Када морају у школу или у обданишта, деца и мајке морају да користе блиндирана возила снага Натоа. Они су изложени притисцима и имају веома ограничена политичка права. Имају Српску листу, која је сатанизована од стране Куртија. Курти је успео и да умањи права на локалној аутономији. Поставио је албанске градоначелнике у српским општинама, пошто су Срби бојкотовали изборе“, сматра Труд.
Безбедност српске, али и других мањинских заједница оцењује као крхку.
„Ситуација Срба на Косову је веома крхка. Они чине мање од десет одсто, седам одсто становништва, али остају изнад 90.000 становника. Они имају веома компликован живот, како политички, тако и социјално, и у свим областима“, каже Труд.
Бољи положај мањинских заједница види у већем притиску водећих сила на званичну Приштину.
„Положај мањина на Косову, Срба, али и Горанаца, Турака, Рома не може да се побољша све док актуелне власти у Приштини, господин Курти, не остану без контроле и ограничења. Потребно је да међуанародне власти изврше притисак. ЕУ је покушала, али је преслаба и подељена, и има ограничено деловање. Мислим пре свега на веће силе, САД, или Турску, али и Русију и Кину. Акције великих сила могле би побољшати стање“, прецизира.
“Симбиоза” САД и Русије
Професор геополитике на Универзитету у Версају уверен је да нова америчка администрација може да нађе решење за Косово, а да слични ангажман очекује и од Русије.
„Нова већина у САД може произвести значајну акцију ако се зна да председник Трамп има намеру да именује члана српске дијаспоре у САД као амбасадора у БиХ. Администрација Трампа промениће и све изасланике. Мислим да САД могу наредних месеци и година имати важно деловање кроз притисак на Куртија. Али и Русија може, после договора о Украјини, поново постати актер из првог плана на Косову. Зна се да су Руси увек подржавале став Србије у УН. Инсистирајући на Резолуцији 1244 која предвиђа да је КиМ део Србије“, објашњава Труд.
Тај став Русија би могла да брани у „симбиози“ са САД, поручује.
„Уколико би се Резолуција 1244 СБ УН примењивала, онда би се Србима на КиМ вратила права, па и политичка да имају своје представнике у скупштини. Али, вратила би им се и социјална права, права на пензије, на социјалну помоћ, значи да поново могу добијати средства из Београда“, уверен је овај историчар.
Позиција Француске
Упитан да ли треба очекивати већи ангажман Француске на Западном Балкану, али и по питању дијалога Београда и Приштине, Труд оцењује да је ова земља у политичкој кризи и „давно одустала од Балкана“.
„Француска је у тешкој политичкој кризи, са мањинском владом. Нема легитимност. Али, Француска је одавно одустала од Балкана. Сећам се да ми је амбасадор Француске у Београду (Фредерик) Мондолони рекао да смо изгубили 20 година јер смо толико дуго испустили Балкан. Не видим да ће Француска имати важну улогу на Балкану. Али Немачка да“, наглашава Труд.
Појашњава да без обзира на економску кризу са којом је суочена, Немачка има снажну коалицију која ће се наставити и после избора због чега је реално очекивати да ће бити активнија у спољној политици и „враћању Аљбина Куртија уравнотеженијој политици“.
„Немачка ће моћи да шаље изасланике. Коалциија СПД-ЦДУ може вршити притисак на Куртија како би се вратио уравнотеженој политици и врати права Србима. Мислим да Немачка може имати политику повољну по Србе. Једини проблем је Велика Британија, која је наоружала ОВК, која наставља да дели на Балкану. Биће добро за Србе на Косову ако њено деловање ограничи Трамп, али ако настави са својом политиком ни Немачка неће моћи да је спречи. Све зависи од наредних месеци“, оцењује Труд.
Војни споразум
Упитан на који начин треба тумачити трилатерални меморандум о сарадњи у области одбране Албаније, Хрватске и Косова, Труд сматра да неће допринети решењу косовског питања.
„У прошлости је често било војних споразума, мислим на Мински споразум, па онај у Ирској, који нису били примењивани. Мислим да се не може много рачунати на ове војне споразуме. Враћам се дипломатском путу. Питање Косова ће бити решена дипломатским деловањем великих сила, не ЕУ, већ деловањем САД, Русије, Кине или Немачке“, закључује професор геополитике Универзитета у Версају Алексис Труд.
