Свечаном академијом у Призрену обележена је 147. годишњица Призренске лиге. „У Призренској лиги налазимо и дух побуне кроз петиције и протесте, али и борбени и војни добровољачки дух за одбрану албанских територија од суседних војски“, поручио је Аљбин Курти.
Призрен је данас средиште окупљања највиших косовских званичника. И ове године специјални гост је албански председник, Бајрам Бегај.
Испред комплекса представници албанског народа шаљу поруку да је Призренска лига била „темељ за формирање албанске државе“, као и „национални препород у политичком чину“.
Гост из Албаније сматра да је она била „животна потреба за одбрану албанских територија“, док његов домаћин поручује да она одражава „способност и капацитет Албанаца за самоуправу и самоопредељење“, као и политичку способност да се Албанци позиционирају према међународној политици.
Градоначелник Призрена: Буђење нашег идентитета
Да је Призренска лига свету пренела поруку „против поделе албанских територија“, истакао је најпре председник Општине Призрен Шаћир Тотај. Према његовим речима, ова лига била је „стратешки пројекат који је ујединио Албанце и тиме подстакао даљу борбу за слободу и независност“.
„Дана 10. јуна 1878. године, очеви нације окупили су се у овом граду да свету кажу: ми смо Албанци, имамо своју земљу, свој језик, своју културу и не прихватамо да будемо подељени. Призренска лига није била само политичка организација, већ буђење нашег идентитета“.
Лига је била први стратешки пројекат за уједињење Албанаца, казао је даље, преносе медији који су обележавање пратили.
„То је догађај који је претходио и инспирисао независност, слободу и само постојање нашег народа у овом делу Европе. Данас нас Призренска лига позива да будемо поносни на прошлост, али да будемо одговорни према садашњости и визионари за будућност“, казао је Тотај.
Курти: Национално-политички препород и афирмативни мировни пројекат
За косовског премијера у оставци Аљбина Куртија, Призренска лига била је и остала „национални препород у политичком чину“, а данас је посебно нагласио и да је она „афирмативни мировни пројекат“.
„Организација Призренске лиге је најважнија тачка Националног покрета албанског препорода. То је национални препород у политичком чину. Упркос гушењу Лиге као организације, она је остала жива као пример става и мисије у историји напора Албанаца да остваре своју легитимну политичку вољу, као афирмативни пројекат и за мир.
Курти је посебно истакао то да се никада није променио слоган годишњег обележавања лиге – „Лига је жива“.
„Призренском лигом Албанци су се на јединствен начин изражавали о томе шта су сами и каква је међународна политичка стварност. Упркос потискивању албанске Призренске лиге као организације, она је остала жива као пример става и мисије у историји напора Албанаца да остваре своју легитимну политичку вољу, као афирмативни пројекат и за мир“.
Јединствени албански вилајет
Лига се, каже даље, уједињавала око националног политичког пројекта изван верских, регионалних и племенских разлика, а то је максималан број Албанаца у четири вилајета са албанском већином.
„Циљ је био независни албански вилајет као јединствена јединица на простору Румелије, како су се у то време називале европске територије Османског царства. Лига је дала јасан политички став Албанцима у вези са сада широко европском премисом исхода сваке праве нације са сопственом државом“.
Лига и мислиоци препорода, наводи Курти, јасно су рекли да је миран Балкан, будуц́ношц́у која обећава – Балкан где се Албанци поштују по свом језику, броју и територији.
„Тражили су оно што је њихово и независност нису желели да би доминирали другима, вец́ да буду равноправни са другима. Стога, исконска почаст за све оне људе нкоји су Лигу осмислили и основали у прелепом граду Призрену“, закључио је Курти.
Османи из Јапана: Одбрана наших земаља и права
Косовска председница, Вјоса Османи, није данас у Призрену због посете Јапану на чијем се ЕXПО-у ове године представља и Косово. Но и из далеког Јапана нагласила је да је албанска Призренска лига „темељ националне свести“, као и „претеча независности“.
„Дана 10. јуна 1878. године, у најтежим временима за нашу нацију, у Призрену, граду историје и достојанства, окупили су се најмудрији и најодлучнији представници четири вилајета да подигну глас Албанаца у одбрану наших земаља и права. Албанска Призренска лига постала је темељ наше националне свести, сведочанство воље за слободом и претеча независности“, поручила је Османи, те честитала годишњицу, преносе косовски медији.
„Данас, 147 година касније, понизно поштујемо дело Абдила Фрашерија, Имера Призренија, Сулејмана Вокшија и свих осталих патриота који су одржавали идеал слободне и равноправне нације међу народима Европе. Честитамо вам 147. годишњицу Призренске лиге!“.
Харадинај: Дуг пут ка слободи
И Рамуш Харадинај, који је данас присуствовао свечаности такође сматра да Призренска Лига јесте „прекретница на другом путу ка слободи“.
„10. јуна 1878. године, Албанци су се ујединили да бране своје земље, оснивајуц́и прву политичку организацију албанских вилајета, Албанску Призренску лигу. Историјски догађај који је означио прекретницу, након Лешке лиге, на дугом путу ка слободи“, навео је он.
Поручио је да је вечно захвалан „патриотама који су предводили овај идеал, онима који су сачували континуитет наших предака, све до Ослободилачке војске Косова која је наставила пут ка ослобођењу Косова у јуну 1999. године“.
Шта је Призренска лига?
Према албанском тумачењу историје, 10. јуна 1878. почела је са радом Генерална скупштина албанске Призренске лиге, на којој се „подигао глас против поделе албанских земаља“, све док на главном састанку није одлучено да се створи „организација политичког и војног карактера, са седиштем у Призрену и релевантним филијалама у различитим албанским покрајинама“.
Тако је, према албанским историчарима, настао „Завет“ (итифак), који је касније назван „Албанска лига“ или „Призренска лига“.
„Политичко-војна организација Призренске лиге у рату који је трајао постала је државни орган са својом управом, војском, ресорима и територијом, те стога ужива статус значајног догађаја у историји борбе албанског народа за националну слободу и независност“, писала је Коха пре две године.
У ширем историјском тумачењу, пре свега на српској страни, уврежено је тумачење да се Призренска лига сматра зачетком идеја о Великој, или како је Албанци називају, етничкој Албанији чију су независност прогласили у Валони 1912.
Основана је непосредно након завршетка Руско-турског рата (1877—1878) између Русије, Србије и Црне Горе против Османског Царства, са циљем да спречи припајање области на којима је било настањено муслиманско или албанско становништво да припадну овим државама.
На пример, Призренска лига се тада супротставила одлукама Берлинског конгреса да преда Гусиње и Плав Кнежевини Црној Гори, након чега је и дошло до оружаних сукоба са Црногорцима, док су Србији предата четири округа (Ниш, Пирот, Лесковац и Врање) у којима је до тада живео већи број Албанаца.
Међутим, изворно Призренска лига није основана као организација која се борила за независност албанских територија, указује историчар Петар Ристановић.
„Они су на почетку били османски лојалисти. Желели су стварање великог албанског вилајета, којим би Албанцима била гарантована нека права која су у пракси имали. На пример – око одласка/не одласка у војску, пореза, итд. Из Истанбула су у почетку подржавали Призренску Лигу као ‘оруђе’, јер су имали заједничког противника – Србе и њихово ширење. Однос се тек касније мења, и квари. А ставови вођа лиге постепено еволуирају и крећу се ка захтеву за независност 1912“, објаснио је за КоССев у једном од разговора.
Како је Турска капитулирала на Берлинском конгресу, Призренска лига на Косову започиње оружане акције и против Турске, која сада покушава да баш на Косову успостави, односно поврати, свој поредак. Оружани устанак Албанаца Турска привремено гуши прво 1884, потом нови око 1910, пре него што Турска и на Косову буде капитулирала у Балканским ратовима 1912.
Албанци као годину своје независности управо узимају 1912. када је група албанских првака у Валони 28. децембра прогласила независност територија под тадашњом османском влашћу, обухвативши четири османска вилајета (Скадарски, Косовски, Битољски и Јањински), а уочи Лондонске мировне конференције, од које су затражили међународно признање, позивајући се на право на самоопредељење.
То није, међутим, било признато Лондонским уговором о миру (потписан 30. маја 1913). Знатан део територије на коју су албански прваци имали претензије, Лондонским уговором подељен је између држава победница у рату – Србије, Грчке и Црне Горе.
Уговором је потврђено постојање Кнежевине Албаније као међународног протектората, са немачким племићем Вилхелмом Владом као владаром, у границама сличним данашњим. Потом, 29. јула исте године на снажно инсистирање Италије и Аустроугарске, у суштински истим границама данашње Републике Албаније створена је аутономна Албанија.
