Ни три године после одлуке Владе Косова да забрани улаз робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију, до продавница и киоска не стиже дневна штампа на српском језику. Удружење новинара Србије (УНС) напомиње да је дистрибуција српске дневне штампе на Косову онемогућавана више пута у последњих 15 година, а заједно са Друштвом новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) истиче да је слобода штампе темељ демократије, а право на информисање на сопственом језику једно од основних људских права.
Председница ДНКиМ Ивана Вановац оцењује да је у питању преседан каквог „нема нигде у савременом свету“, осим на подручјима захваћеним ратом где је немогуће дистрибуирати штампу.
„У миру имамо одлуку о забрани уласка дневне штампе на матерњем језику, која је српској заједници на Косову загарантована. Чак и да нема локалних одредби о томе, постоје међународне конвенције о грађанским правима које укључују право на информисање на матерњем језику“, напомиње она.
Вановац додаје да је незаинтересованост међународне заједнице по овом питању још страшнија од поступака косовских власти, а да је у овим околностима најважније да су локални електронски медији, који информишу грађане на српском језику на Косову – перфектно радили све време.
„Људи нису ускраћени за информације, иако су услови у којима ти медији функционишу далеко од задовољавајућих, с обзиром на дискриминаторан однос према њима – недостатак превода, немогућност праћења догађаја и непозивање медија који информишу на српском језику, финансијске потешкоће и још много тога“, рекла је Вановац.
Међутим, председница ДНКиМ-а истиче да је, и осим тога што су српској заједници доступни електронски медији, ускраћивање елементарног грађанског права на информисаност путем штампе на матерњем језику недопустиво.
Гуџић: Косово херметички затворена средина за сваку врсту критичког и другачијег мишљења
Историчар Александар Гуџић каже за УНС да је забрана уласка дневне штампе на српском језику „само део мозаика (Приштине) који је постао агресивнији и интензивнији последњих десет година“.
„Ту је забрана уласка робе из централне Србије, штампе и сијасет других мера и закона које доноси Приштина. Оно што је забрињавајуће са позиције обичног човека јесте да су Срби прихватили и не реагују на репресивне методе, рестрикције и ограничења која поставља Приштина. Што се тиче међународне заједнице, њени представници су последњих година углавном развили ‘фантастичну стратегију’ ћутања и нереаговања. Тако да својим нереаговањем саучествују у овоме“, напомиње он.
Политичка елита косовских Албанаца се, сматра Гуџић, и 27 година након рата „боји сваког другачијег и критичког мишљења које би одударало од званичног и пожељног наратива“.
„Косово је херметички затворена средина за сваку врсту критичког и другачијег мишљења. На Косову је последњих деценија доминантан наратив да је за рат деведесетих и све што је рат произвео крива Србија, а да косовски Албанци имају ексклузивитет жртве. У том контексту посматрам и забрану уласка дневне штампе на српском језику на Косово“, каже он.
„И данас постоји интересовање публике“
Звездан Михајловић из фирме „КиМ Беоколп“, која је дистрибуирала српску дневну штампу на Косову, каже за УНС да је са сваком забраном опадала продаја штампе.
„Последњи пут, пре забране уласка робе произведене у централној Србији на Косово и Метохију, дистрибуирали смо 600 до 650 примерака дневних новина. Имали смо 32 продајна места и људи су у Грачаници, Косовској Митровици, Штрпцу и другим местима редовно добијали дневне новине“, подсећа он.
У једном периоду је, напомиње Михајловић, и Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) помагала да српска штампа стигне до свих места на Косову и Метохији.
„И данас, после скоро три године од ове забране, постоји велико интересовање да се дистрибуција дневних новина на Косову и Метохији обнови“, истиче Михајловић.
Матеја Агатоновић
