За демографе је „црвена лампица“ одавно упаљена: све већи број старих, све мање беба и све више младих који одлазе за бољом срећом. За саговорнике Косово онлајна, стручњаке из ове области од Тиране до Београда, поражавајући резултати недавног пописа становништва на Косову представљају „тренд“ и лако се могу пресликати и на друге делове Западног Балкана.
Пише: Арсеније Вучковић
„Косово веома брзо пропада, због смањења наталитета и миграција. То су два негативна фактора, због којих је пад бржи од очекиваног. Опстанак Косова је, дугорочно, у опасности“, указао је вршилац дужности директора Агенције за статистику Авни Кастрати.
Да је реч о упозоравајућем тренду не само за Косово већ и за цео Западни Балкан показују и многа европска истраживања.
У истраживању чешког Завода за статистику са стопом од 0,1 одсто ова земља је у 2023. години била суморни рекорд са најнижим растом становништва на свету
Али, Албанија и Северна Македонија на том списку су међу пет земаља са најнижим растом становништва на свету.
Албанија је, према резултатима пописа из 2023. за 12 година изгубила око 400.000 становника.
Резултати пописа из 2023. године указују да је због негативног природног прираштаја и високе стопе емиграције Албанија једна од земаља у свету чија се популација најбрже смањује.
На сајту статистичке агенције Владе Албаније наводи се да је број рођених у овој земљи свој врхунац имао 1990. године и да од тог тренутка сваке године опада, на шта утичу негативан природни прираштај и бела куга, која је захватила Албанију у претходних 30 година.
Емиграција је други велики проблем, а њом је посебно погођен најпотентнији и најпродуктивнији део становништва, тј. генерација миленијалаца, која чини више од половине емиграната, када се упореде резултати пописа становништва 2011. и 2023. године.
Ништа боља ситуација није ни у Црној Гори.
Управа за статистику (Монстат) у октобру је саопштила да просечна старост становништва 39,7 година, што је две и по године више него на претходном попису.
Европски трендови
Социолог Института за европске студије Марија Марсенић сматра да Косово прати европски тренд депопулације.
„Ми сведочимо тренду депопулације, и то не само на такозваном Косову, већ и у читавој Европи. То је општи тренд“, наглашава Марсенић у разговору за Косово онлајн.
Кључни разлози су лоша економска ситуација, низак животни стандард и главни „окидач“ за младе – неизвесност.
„Један од главних проблема и узрока због чега је демографски пејзаж на тзв. Косову овакав, јесу свакако миграције, односно велики одлазак младог, радног, способног становништва са ове територије. Те емиграције су узроковане најчешће економским факторима, ниским нивом животног стандарда, великом стопом незапослености и генерално великим економским неприликама. Али, још један веома важан фактор због којег млади напуштају ову територију је свакако изузетно лоша и неизвесна безбедност. Дакле, влада једно опште стање неизвесности на овој територији, па је то разлог због чега се млади масовно исељавају“, каже Марсенић у разговору за Косово онлајн.
Коментаришући податак да је на Косову удвостручен број старијих од 65 година у односу на претходни попис, овај стручњак наглашава да та чињеница носи и одређене последице.
„Највеће од тих посладица су свакако економске. Видећемо да ће се у наредном периоду дешавати велики притисци на пензионе фондове и здравствене системе. Такође, овај велики одлазак младог, радно способног становништва ће утицати на мањак радне снаге на тржишту рада“, сматра Марсенић.
Додаје да ће одлазак високо квалификоване радне снаге, попут лекара, инжењера, научника узроковати не само мањак стручног кадра.
„Доћи ће и до мањка инвестиција и развоја, а самим тим и општег пада нивоа животног квалитета и животног стандарда“, упозорава овај стручњак.
Коментаришући недавно објављене резултате пописа становништва на Косову, Марсенић каже да су показали да је изгубило готово 200.000 становника.
„То је један читав град попут Приштине“, прецизира.
Уз депополуцију, на Косову је приметан и све већи удео старијег стаништва који се удвостручио у односу на попис из 2011. године.
„Разлози за то су различити. То могу бити економски, политички, социјални и културни фактори“, наглашава Марсенић.
Објашњава да овом тренду доприноси продужени животни век и смањење стопе смртности што су резултат напретка медицине и све већем приступу здравственој нези.
Указује да на пад стопе наталитета утиче учешће жена на тржишту рада и продужетак школовања.
Егзодус становништва
И економски стручњак из Приштине Мустафа Кадриај сматра да су резултати пописа на Косову очекивано показали тренд егзодуса становништва на Запад, али да то није последица само економских фактора.
„Резултати које је саопштила Агенција за статистику Косова били су очекивани јер је не само због економске ситуације дошло до егзодуса становништва на Запад“, каже Кадриај за Косово онлајн.
Природни прираштај не доводи у везу са економским разлозима и објашњава да узроци раста становништва многу да буду разни.
„Мањи природни прираштај се углавном везује за еманциповане категорије друштва, односно образовану класу“, објашњава овај стручњак.
Апострофира да су према резултатима пописа Ашкалије као мањинска заједница забележили пораст. Међутим, упозорава да су они суочени са озбиљним изазовом на Косову.
„Нажалост, ова популација нема здравствену заштиту“, истиче Кадрај.
Овај проблем апострофира као кључан за Косово.
„Циљ је квалитено здравље становништва, а не само његов раст без обзира да ли је реч о албанској већини или за мањине, укључујући и српску. Мора постојати здравствено осигурање и оптимална здравствена услуга како би грађани могли да живе здраво. Пораст становништва не сме да трпи због недостатка здравствених услуга“, закључује Кадриај.
Миграциони салдо
Да су демографски подаци са Косова забрињавајући потврђује и професор на Географском факултету у Београду Петар Васић.
Указује да без обзира на висок природни прираштај, Косово бележи тренд смањена становништва у обиму егзодуса.
То поткрепљује податком да негативни миграциони салдо износи 340.000 људи.
„Број становника на Косову и Метохији се за ових 13 година од 2011 -2024. смањио за неких 140.000. Сада износи нешто више од 1.600.000. Међутим, природним путим се становништво још увек увећава. Дакле, број рођених је још увек већи од броја умрлих и путем природног прираштаја становништво и Косова је у плусу 200.000 за ових 13 година. Међутим, узимајући у обзир укупно смањење броја становника, то нам указује на негативан миграционих салдо од минус 340.000 становника што су практично неке размере егзодуса“, истиче Васић за Косово онлајн.
Објашњава да је стопа негативног миграционог салда на Косову, на годишњем нивоу, већа од 15 промила.
„Поређења ради у остатку Србије: централна Србија и Војводина, та стопа негативног миграционог салда износи око два промила годишње“, поентира Васић.
Овај демограф апострофира економске разлоге и спајање породица као два кључна узрока наглашене миграције.
„Међутим, у бити је то економски разлог у оба случаја јер када становништво дуги низ деценија мигрира у одређене земље иностранства, онда се стварају неке сродничке мреже, односно мигранске мреже, онда миграција постаје лакша за све оне наредне који пожеле да напусти Косово и Метохију“, наводи овај демограф.
Упитан да прокоментарише и много мањи број Срба на Косову од очекиваног, односно тек нешто изнад два одсто грађана који су се изнаснили да су православне вере, овај стручњак сматра да не постоји праволинијска веза и да је број Срба потцењен.
„Мислим да није баш праволинијска веза између броја православаца и броја Срба на Косову и Метохији. Рекао бих да је та њихова процена изузетно потценила број Срба на Косову и Метохији“, сматра Васић.
Анализа статистичкх података: од Другог светског рата до данас, даје и објашењење за прекомпозицију албанског и српског становништва на Косову.
„Након Другог светског рата Српкиње и Албанке на Косову и Метохији су рађале приближно исти број деце. То је било око шесторо деце по једној жени. Након тога Српкиње започињу транзицију фертилитета, односно смањује се тај просечан број деце, да би Албанке остале на истом нивоу, а до осамдесетих година тај просек се попео чак на седам. А истовремено Српкиње су спустиле на три. Ако тај диспаритет у наталитету траје дуги низ деценија, онда се добија нека прекомпозиција етничке структуре која се и десила на Косову и Метохији“, анализира Васић.
Али, указује на још један феномен.
„У овом тренутку становништво српске националности на Косову и Метохији бележи значајно више стопе рађања у односу на српско становништво у остатку наше земље. У суштини, то није толико ни изненађујуће када становништво у неком статусу непосредне угрожености реагује на такав начин по питању рађања“, наглашава Васић.
Нестанак села у Северној Македонији
Да демографски проблеми не муче само Косово објашњавају и саговорници Косово онлајна из региона.
Бивши директор Државног завода за статистику Северне Македоније и демографски аналитичар Дончо Герасимовски оцењује да ова земља последњу деценију бележи драстично смањење наталитета, али и одлив становништа због чега је хитно потребна стратегија како би се тај процес зауставио.
„Већ десетак година наталитет у нашој земљи је у опадању. Он је, рецимо, пре десет година био око 27.000, сада је негде око 16.000. То значи да је реч о драстичном смањењу наталитета. Уколико се погледају и бројке на годишњем нивоу, просечно се око 700 деце рађа мање сваке године“, каже Герасимовски за Косово онлајн.
Наводи два кључна разлога: први је чињеница да се парови све мање одлучују на већи број потомака, а други је процес исељавања.
„То је оно репродуктивно становништво, младо становништво од кога се очекује склапање бракова“, истиче овај стручњак и додаје да је број деце рођене у иностранству све већи и да сада износи око 6.000.
„У појединим општинама и регионима имамо већи број живорођене деце и већи наталитет него у самој земљи“, наглашава Герасимовски.
Овај демограф објашњава да је све већа стопа одласка становништва из Северне Македоније условљен условима живота, али и социјално-економским статусом, образовањем, као и низом других разлога који се могу описати „тражењем бољег живота“.
Упозорава да је од осам регија и 60 општина, у Северној Македонији у седам забележен негативни природни прираштај.
„Од осам региона у седам је смањен наталитет, односно бележи се негативни природни прираштај. У 60 општина имамо негативан природан прираштај, односно број живорођених је мањи у односу на број умрлих“, прецизира Герасимовски.
Додаје да су слични подаци и за Западни Балкан.
„У суседним земљама, попут Бугарске та појава је још карактеристичнија. У Србији имамо ситуацију да је наталитет сваке године виши да ли 0, 1 или један проценат у односу на претходне године. Сличне појаве су и на Косову и Црној Гори. У свим земљама су демографски процеси лоши“, наглашава.
Решење за Северну Македонију види у изради озбиљне демографске стратегије.
„Формирање координационог тела у склопу надлежних државних институција који би израдили озбуљну, стручну, професионалну стратегију за наредни период био би први корак. Други је ангажовање стручних људи независно од верске, етничке или партијске припадности. Потребни су нам људи који довољно добро знају ове појаве и проблеме јер до сада је израђено неколико таквих стратегија које нису уродиле плодом. Али, има предлога и мера које могу да помогну посебно како да младе задржимо у земљи, од побољшања животних услова, бољих услова студирања, обезбеђивања посла и станова… У супротном неће бити добро. Од 1.769 насељених места 205 су пуста. У 300 насељених места има по десетак становника. Рачунајте да ће, посебно када је реч о сеоским, руралним срединама, једна четвртина остати празна“, упозорава Герасимовски.
Дугорочне последице
Албанија у многа европска истраживања апострофирају као неславни рекордер по питању наталитета
Професор на Факултету социјалних наука Универзитета у Тирани Зихби Дервиши каже у разговору за Косово онлајн да пад стопе рађања – ферлититета један од најозбиљнијих са којима се ова држава данас суочава.
“Имам утисак да чак ни бројке које је навео албански институт за статистику (Инстат) нису тачне. Стопа фертилитета у Албанији би требало да буде нижа од оне коју даје Инстат, јер није обухватила много људи који не живе у Албанији, али су Албанци. Пад фертилитета један је од најозбиљнијих проблема са којима се наше друштво суочава“, изјавио је Дервиши за Косово онлајн.
Упозорава да су за то кључна два фактора који, уколико се не промене, за 50 или 60 година могу да потпуно промене демографску слику Албаније.
Први је драматичан степен исељавања становништва, а други неодлучност брачних парова да имају децу.
„То доноси проблеме које ћемо као друштво осетити за пет до шест деценија“, наглашава.
Разлоге све мањег наталитета види пре свега у општој неизвесности, посебно међу младом популацијом која је у страху од добијања потомства.
„Нема сигурности када је реч о послу и нормалном животу. Зато је неопходно предузети да се млади, будуће мајке и очеви, осећају сигурније. Такође, држава треба да улаже у систем осигурања деце и мајки у случају развода или смрти супружнига. Друго, потребно је створити дух, свест код људи да је рађање деце веома важно за добробит не само друштва, већ и мајки. Мајке које рађају двоје или више деце су бољег здравља, дуже живе и избегавају низ болести”, наглашава Дервиши.
Овај стручњак упозорава и да је ништа мањи проблем одлука младих парова да одлажу добијање потомства.
„Млади који мисле да напусте земљу свесно одлажу венчања и добијање деце не схватајући да што се то више одлаже то је већи ризик од рађања деце са физичким и менталним сметњама“, наводи Дервиши.
Упозорава да је то феномен везан за младе девојке које сматрају да би овакав проблем могао да произведе катастрофалне последице за њихов даљи живот због чега се и не одлучују на рађање.
„Међутим, ова ситуација може да се промени и побољша уколико се предузму економске и социјалне мере. Ту мислим на предност у запошљавању младих, али и омогућавање младим брачним паровима добијање станова у власништву општина који не коштају много. Дакле, потребно је државно улагање у становање, како се млади не би оптерец́ивали финансијским трошковима”, сматра Дервиши.
