Готово две трећине светске популације користи друштвене мреже у неком облику. Са процењених пет милијарди људи који имају налог на некој платформи оне су постале главни канал за повезивање и изражавање у 21. веку, али су са собом донеле и бројне ризике. Политички и друштвени утицај је немерљив, нарочито код младих, па стручњаци из читавог региона упозоравају на опасност од манипулације информацијама. Као један од највећих безбедносних проблема наводе злоупотребу личних података јер, истичу за Косово онлајн, друштвени медији често знају више о нама – од нас самих.
Пише: Петар Росић
Друштвена мрежа са највећим бројем корисника тренутно је Фејсбук који има око 3,07 милијарди месечних корисника. Следе га Јутјуб, Воцап и Инстаграм који имају више од две милијарде корисника.
Међу најпознатијим су и платформа „X“, Пинтерест, Снепчет, Вибер…
Ипак, краткотрајна забрана Тик Тока у САД ставила је ову дигиталну платформу која броји око 1,2 милијарде месечних корисника у центар светске пажње током јануара.
Забрана је била донета због забринутости да апликација злоупотребљава податке својих корисника. Али, након што је Доналд Трамп преузео функцију председника САД, одложио је спровођење овог закона за 75 дана и саопштио да је Мајкрософт у преговорима за преузимање ове компаније.
Међутим, Тик Ток није узбуркао само јавност у САД.
Румунске власти оптужиле су Русију да је сајбер-нападима и преко ове друштвене мреже утицала на резултат председничких избора до мере да је Уставни суд те државе био принуђен да их поништи.
У Албанији је од 1. јануара ове године Тик Ток чак и забрањен, али не због уплива у политику, већ како би се деца заштитила од негативних ефеката друштвених мрежа.
Премијер Еди Рама истакао је да је Тик Ток озбиљан извор опасности, а да су млади најрањивија категорија друштва.
„Тик Ток је озбиљан извор опасности, али опаснија је политика клевете и лажи. Млади су најрањивија карика. Влада ц́е затворити врата Тик Току на годину дана“, нагласио је он.
Тик Ток изазови нису заобишли ни Косово, где је ова друштвена мрежа прошлог лета забрањена у јавним институцијама. Влада је донела ову одлуку како би се елиминисали ризици за сајбер безбедност, а Одбор за безбедност и одбрану покренуо је крајем прошле године и питање потпуног затварања.
Психолог Иљир Хаволи из Приштине објашњава да се друштвене мреже, нарочито Тик Ток, често користе у пропагандне сврхе, за политички утицај и манипулацију јавним мњењем.
„Поред тога, постоји ризик од нарушавања сајбер безбедности, укључујући прикупљање личних података и мешање спољног фактора у јавне дебате. Због овога, институције широм света разматрају мере за регулисање њиховог утицаја“, наводи Хаволи за Косово онлајн.
Додаје и да ове дигиталне платформе имају велики утицај на обликовање понашања, ставова и вредности младих на Косову.
„Кроз вирални садржај, млади људи су изложени глобалним трендовима, друштвеним питањима и политичким дискусијама, али и феноменима који могу бити проблематични. С једне стране, Тик Ток пружа младима простор да изразе своју креативност и поделе нове идеје. С друге стране, може подстаћи импулсивно понашање због виралних изазова и ширити непроверене информације, утичући на начин на који перципирају друштвене и економске реалности“, напомиње Хаволи.
Објашњава да се на друштвеним мрежама често промовишу стилови који нису у складу са локалним контекстом, што може створити нестабилна очекивања међу младима.
Оцењује да се у многим случајевима, забрана или ограничавање друштвених мрежа оправдава потребом да се заштити национална безбедност, деца или да се бори против дезинформација. Међутим, додаје, ове мере често изазивају забринутост за слободу изражавања.
„Ограничавање приступа платформама може утицати на могућности за дебату и грађански активизам. Штавише, забране могу довести до повећања цензуре, преласка на алтернативне платформе, губитка економских могућности јер многи млади људи и предузетници зависе од Тик Тока за промоцију и приходе, чиме се утиче на сектор дигиталног маркетинга“, наводи наш саговорник.
Комуниколог из Скопља Бојан Кордалов за Косово онлајн оцењује да потпуна забрана Тик Тока због деце, као што је случај у Албанији, неће решити злоупотребе, већ да је потребно донети прописе и ставити их у функцију демократије и слободе.
Кордалов наводи да, када се говори о утицају друштвених мрежа, постоје две одвојене теме које не треба мешати.
„Најпроблематичније је када помешамо ствари, а то значи да ако говоримо о одговорности на друштвеним мрежама међу децом, не говоримо о одговорности у политици и обрнуто. То су две одвојене теме. Ми као корисници имамо одговорност да будемо заштићени и институције имају одговорност да нас штите својим регулативама“, каже наш саговорник.
Ако се говори о деци, додаје, много више су потребни образовање, заједница и умрежавање у друштву, односно наћи позитивне праксе које ће се радити на интернету, него страх и забрана.
Истиче да због тога не треба „паничити“ већ донети прописе и ставити их у функцију демократије и слободе.
„Морам да вас на почетку подсетим да су друштвене мреже обичан канал, односно празан простор, али моћан канал, који ако није регулисан може измаћи контроли. Баш као и са вештачком интелигенцијом. И зато је веома важно да уместо панике донесемо прописе и ставимо их у функцију демократије и слободе. С друге стране, имамо много примера у новијој историји где су друштвене мреже од стране појединаца и група злоупотребљаване за одређену страну пропаганду и то је велики проблем и то је нешто што се не сме дозволити“, упозорава Кордалов.
Подсећа на случајеве у свету у којима је откривен страни утицај преко друштвених мрежа, па чак и током избора у САД, и наводи да из тога треба извући поуке и предузети мере.
„Међутим, друштвене мреже саме по себи, ако не крше правила, доносе предност у политичкој комуникацији. Сада, да се одлучимо, да ли ћемо направити добар пропис и оставити простор за добру политичку кампању или да оставимо да завлада некажњивост и стално причамо о злоупотреби слободне воље, што је недопустиво“, каже комуниколог из Скопља.
Коментаришући забране друштвених мрежа каже да постоје примери доброг корисничког искуства, али, с друге стране, и злоупотребе зарад популистичких циљева.
„Негде је реч о конкретним доприносима, као у западној Европи, где је забрана у циљу доброг корисничког искуства, или да би се заштитио безбедносни систем, на пример, Нато алијансе, ЕУ и свима нама као демократијама. Али, постоје случајеви као што је Албанија, ту више личи на нешто популистички оријентисано. Најједноставније је када кажете да ћете забранити мреже због деце. То значи да заправо покушавате да спречите и угасите пожар. Али када се то ради због безбедности људи и података, да свако може да оствари своју демократску вољу, онда вам је стало до слободе. И за то морате имати подршку у демократској процедури“, закључује Кордалов.
С њим се слаже и аналитичар из Тиране и уредник на Њуз 24 Дритан Љачи. Он је коментарисао за Косово онлајн недавне одлуке албанске владе у вези са забраном апликације Тик Ток, изражавајући сумњу у прави разлог за ову иницијативу.
Љачи указује да забране нису новост у светској историји и подсећа на сличне мере у прошлости. Забрану рада Тик Тока упоређује да затварањем кафана у време Османског царства.
„Забране су познате кроз историју целог света. Забрана је постојала и за време Османског Царства, када су затворене кафане које су се у то време звале ‘меџлис’. Прохибиција је постојала и 1930-их у САД, када је алкохол био забрањен. Оно што се дешава у Албанији са Тик Током је такође забрана, али друге врсте. Дакле, циљ је да се затвори ‘меџлис’ где се људи окупљају и дискутују“, каже уредник из Тиране.
Он истиче да постоји пораст криминалних активности повезаних са Тик Током, али изражава скептицизам у вези мотива Владе да забрани ову мрежу.
„Скептицизам или сумња произилази из чињенице да је премијер ове земље заиста дошао до закључка да је Тик Ток управо узрок проблема Албанаца. С тим у вези, на ову иницијативу гледамо са сумњом. Такође, постоји још један разлог – јер смо у предизборном периоду, пред изборе“, наводи Љачи.
Додаје да је Тик Ток заиста имао утицаја на децу или младе попут „затроване хране“, али да су га масовно користили и млади политичари, који су тамо остворили значајан утицај и постали познати.
„У време када власт или вец́ина има скоро потпуни утицај на традиционалне медије, а говорим о телевизији, ови млади политичари су пронашли Тик Ток да изнесу своја размишљања и стекли своје пратиоце. Из тог разлога, са скепсом гледамо на оно што премијер тражи. Поставља се питање да ли је права сврха гашења Тик Тока због убиства које се догодило међу тинејџерима, или због конкуренције која угрожава његову моц́. Ми сумњамо у ово“, изричит је Љачи.
Уредник и новинар Радио-телевизије Србије Зоран Станојевић каже за Косово онлајн да су друштвени медији, како у свету, тако и у Србији, доминантни међу младима, који готово да не прате традиционалне изворе информација.
„Мислим да млади не прате друге медије осим друштвених медија. Ту рачунам и апликације за комуницирање, као што су Воцап, Вибер, Телеграм… Све информације које до њих долазе, долазе од некога, значи кроз неки филтер, некога из њиховог окружења који им је то послао и они имају тенденцију да томе јако верују. Дакле, пошто је из сигурне руке стигло, мора да је тачно“, наводи Станојевић.
Истиче да постоји позитивна страна овог феномена, али да овај начин преношења информација, пре свега, носи велики потенцијал за манипулацију.
„Могућност манипулације на такав начин је огромна, као што је и могућност спречавања да се нека информација не чује исто тако огромна. С једне стране имамо ту добру ствар, не можете више да спречите вест. Ако се нешто догодило, то ће стићи до људи. Али, оно што је опасно, не можете да спречите ни нетачну или полу информацију која ће такође да формира неко мишљење, нарочито ако вест путује заједно са неким ставом који би требао да ту вест стави у контекст“, упозорава наш саговорник.
Додаје и да политичке манипулације на друштвеним мрежама нису новост.
„Политичке ризици су, наравно, уколико их неко вешто користи за политички утицај. То могу да буду и легалне кампање. Конкретно, у Америци се зна да постоје легалне кампање које кандидати имају и користе друштвене мреже и ту је све познато. Оно што је лоше, то је када то ради неки други агент, да га тако назовем, који има намеру да провуче неку своју агенду утичући на људе, убеђене да читају нешто што је исправно“, наводи Станојевић.
Са безбедносне стране, он упозорава на озбиљан проблем, а то је прикупљања личних података.
„Највећи безбедносни ризик је прикупљење наших информација које ми остављамо када се везујемо на мреже, могућност да они прате где се крећемо, да гледају наше навике и онда да их користе или у комерцијалне сврхе, да би на основу нашег понашања негде нам нешто продали, или у неке друге сврхе, да на основу нашег понашања закључе где смо лака мета и да нас ту гађају кад хоће да постигну било какав циљ“, истиче.
Коментаришући покушај забране Тик Тока у Америци наводи да је у питању искључиво мотив безбедности државе.
„Односно веровање да друга држава, Кина, масовно прикупља податке о америчким грађанима и да ће због тога бити у одређеној предности, док су друштвене мреже у Кини, Фејсбук и Твитер, под великом контролом, односно не могу се користити. Дакле, не постоји реципроцитет и због тога је та потреба да се забрани Тик Ток“, каже он.
Међутим, изражава сумњу да су забране могуће јер ће, како оцењује, вероватно доћи до разних правних анализа како да се она избегне, а да подаци не иду тамо где не треба.
Упозорава и да друштвени медији који су легално регистровани у Америци прикупују податке о корисницима широм света.
„Значи и о нама. Према томе, неко у Америци, у Мети, односно Фејсбуку или Твитеру или Гугл преко Инстаграма…, они већ о нама знају много, много више него што зна било која домаћа служба. Значи они просто знају оне ствари које ни ми не знамо о себи. То је извесна опасност за коју ја мислим да су владе широм света, Србија ту није ништа посебно, лаковерно предале у руке друштвеним медијима“, каже Станојевић.
