Јачина овог места, на 1.500 метара надморске висине, везана је за неписану пословицу од пре два века: „Ако Призрен изгори, Брод може да га обнови, али ако Брод изгори само Цариград може да га обнови”. Две трећине кућа у селу празно док у више од 170 живи 600 становника. Још само пар сточара на планини.
а најјужнијем делу Косова и Метохије на Шар планини, на 1.500 метара надморске висине и где се спајају две планинске реке, необичног назива, Лева и Десна река, које чине онда Средњу реку која се стропоштава према Врбничком језеру надомак Призрена, смешетено је као у котлу, друго по величини горанско село, Брод. У историји, Брод је био најважније горанско село, пошто се налазило на средњовековном караванском важном друму Дубровник – Скадар – Кукс – Брод – Солун. Брод је био тада велики трговачки, занатски и сточарски центар региона. Први пут се помиње у Светоарханђелској повељи 1348. године. Географски, атар Брода као клин је увучен међу двема државама, Македонијом и Албанијом на крајњем југу Косова и Метохије. На висовима Шаре, већим од 2.000 метара надморске висине изнад Брода, снега нема само од јуна до септембра, па Брођани пролећa чекају као „озебло сунце”. Увек.
ЛЕВА, ДЕСНА И СРЕДЊА РЕКА
Од Призрена преко Драгаша, у дужини од 65 километара, стиже се до Брода сталним успоном и са висинском разликом већом од хиљаду метара. Живописни пејзажи са бројним чесмама поред пута дочаравају лепоту недирнуте природе. На први видик Брода употпуњује се готово нестваран поглед од лепоте ушореног села на местo где се спајају две планинске реке. Поплочане уличице и сокаци, старе и нове, савремене куће, велике старе дрвене капије и оне модерне, права су контраст, модерног и старог на једном месту. Но, и село и мештани данас усамљенички живе. Лева и Десна река које се спајају у Броду ремете тишину села које је истински на крају слепог пута. Једини пут којим се долази до села је онај из Драгаша, са севера. Других прилаза селу нема ? – Данас у Броду у 170 кућа, има близу 600 становника, док је више од две трећине кућа, или више од 320, празно. Брод и куће у њему оживе током лета када наши печалбари дођу из свих делова бивше Југославије и Европе. Тада је у селу пар хиљада мештана па је у селу онда, по традицији, доста свадби, весеља, музике… Брођана је данас највише у Скопљу а има нас и у Истамбулу, Београду… – прича Зејнел Зејнели из Брода, познати пензионисани новинар „Политике”. Од некада познатог и великог трговачког, занатског и сточарског центра скоро да није остало ништа. Само успоменa? Мештани кажу да је у сваком сокаку и уличици у Броду некада било: кујунџија, кројача, златара, пекара, посластичара, терзија, поткивача, вуновлачара… а данас баш ништа није остало од тога. Нестало је и великих сточара? Само неколико домаћинстава у Броду држи овце и неку краву, а некада село је имало више од двадесет хиљада оваца. Колико је некада, у средњем веку, Брод био богат и велики трговачки, занатски сточарски центар, подсећају у селу, важила је неписана пословица „Ако Призрен изгори Брод може да га обнови, али ако Брод изгори, само Цариград може да га обнови”.
НИКАД ЛОШИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ГОРАНЦЕ
Брођани као и сва горанска села на Шари одувек су били привржени Србији. И данас овде настава у школи, сa 70 основаца и у истуреном одељењу у селу Диканце, се изводи по наставном плану и програму Србије. Истина, већина Брођана се љути што наставници и 15- ак ученика овде похађају наставу oд пре пар година и на бошњачком језику, први пут у историји од како су формиране школе у Броду и Гори. Од октобра до априла, веле у Броду, село је у правој блокади због великих снегова. У зимском периоду село утоне у још већу самоћу и изолацију. Пре првих снегова Брођани се обезбеде намирницама и огревом да спремно дочекају дугу зиму када се и по више недеља не излази никуда из села. Због тога што се налазе на великој надморској висини, 1.500 метара, и на пространим пашњацима без шума и дрвета и данас у Броду има оних који се греју, можда још само овде у Европи, на осушену балегу, званој, лојна. Цена огревног дрвета, 80 евра по кубику, је дупло већа него у другим деловима Косова, жале се мештани. Брођани сведоче да и ТВ канали које прате из Београда доказују везаност за Србију. Жале се да немају никакву штампу из Србије и да кад стиге која новина из Београда обиђе бар десетак домаћинстава. – Никад лошије време није дошло за Горанце него после 1999. године. Нашли смо се у тоталној изолацији недобронамерника. Овде људи највише живе од социјале из Србије али доста помажу чланови породица који су печалбари по свету – вели Изет Чучух, један од ретких младих који је остао у селу. Привилегија је и велико задовољство доћи данас у Брод, бајковито, живописно и географски изузетно упечатљиво село које треба искористити и претворити у туристичку дестинацију, која нуди обиље недирнуте природе и еколошки здраве средине са кисеоником који пуни плућа. З. Влашковић
