Након поздравног говора продекана Александре Костић Тмушић, окупљној публици се у амфитеатру те високошколске установе обратио студент Димитрије Ракочевић у име организатора.
„Можда су ова жилишта домови, куће и породице о којима се бринемо и због којих се бринемо. Али једно је сигурно, овај факултет јесте наша кућа и наш дом. Ми јесмо породица“, казао је он.
Ракочевић је додао да није лако живети у мраку.
„Ми то најбоље разумемо и знамо. Ко у мраку живи има две опције. Једна је да га проклиње, друга да упали свећу. Ми вечерас заједно, уз помоћ Матије Бећковића и Слободане Костића палимо једну малу, али и снажну свећу“, навео је и подсетио на стихове из поеме „Луча микрокозма“ Петра ИИ Петровића Његоша.
„Два врховна војеначалника обратише велике полкове да ћерају неба отпадника из предјелах блаженог жилишта у тартарско мрачно владјеније на вјечита њина мученија“.
Књижевно вече су отворили Симонида Ракочевић, Лазар Вукотић и Бојан Величковић песмом „Тамо далеко“.
У програму су учесвовали студенти и професори Универзитета у Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици) са психологије, историје, уметности, српске, руске и енглеске књижевности. Стихови су казивани по паровима.
Филозофски факултет у Косовској Митровици, Студентски парламент и „Књижевна герила“ за мај најављују нова поетска дружења.
Горан Аврамовић
