Долазак делегације Европског парламента у Србију 23. јануара није само подигао до сада невиђену прашину у јавности када је у питању посета нашој земљи једне делегације из ове институције Европске уније, већ је подсетио и на ултимативне захтеве које су европарламентарци крајем октобра прошле године испоставили Србији у форми Резолуције. Јер, упућивање једне ad hoc мисије у Србију од стране Европског парламента најављено је управо том октобарском Резолуцијом, као што је у њој опредељен и делокруг рада ове: „Подржава (Европски парламент, прим. аут) брзо упућивање ad hoc мисије ЕУ у Србију, уз учешће Европског парламента, како би се на лицу места проценило стање демократије, текући протести, напади на демонстранте и репресија усмерена на студенте, академике, просветне раднике и запослене у јавном сектору“.
ОПАСНА МИСИЈА ЕВРОПАРЛАМЕНТАРАЦА
На опасност пријема и деловања у Србији овакве мисије европарламентараца потписник ових редова је упозорио одмах након објављивања текста Резолуције Европског парламента:
„Од нових инструмената утицаја и притиска, предлаже се слање ad hoc мисије Европске уније у Србију, која би на лицу места извршила неку врсту истраге у области репресивне политике, што подразумева контролу рада полиције, обавештајних служби, тужилаштва и суда, али би се бавила и текућим протестима и стањем демократије, па би с тим у вези остварила контакте са опозицијом, студентским протестом и универзитетом. Прихватање такве мисије од стране Србију отворило би праву Пандорину кутију када су у питању унутрашњи политички и изборни процеси, а у коначном збиру њено деловање довело би до даље десуверенизације државе и ограничавања њене независности“
НА МЕТИ РУСКИ УТИЦАЈ И СРПСКИ СВЕТ
Формирање и слање у Србију ове ad hoc мисије јасно потврђује да Европски парламент, тј. Европска унија, нису одустали од оних захтева које су у октобру испоставили Србији. А међу захтевима налази се и онај о сузбијању руске „злонамерне пропаганде“, као и истискивању из јавног простора „националистичких наратива“ о „Српском свету“.
Позив за сузбијање руског утицаја у Србији упућен је властима у Београду. Пошто се у овој Резолуцији Европског парламента, као и у Извештају Европске комисије за 2025. годину, тзв. организације цивилног друштва третирају као важан актер унутрашњег политичког живота у Србији и један од кључних инструмената притиска у рукама бриселских званичника, који ужива посебну заштиту и старање ЕУ, део борбе против руског утицаја и националистичких садржаја у српским медијима пренет је и на ове организације. Стога није случајно што је у 2025. години био видљив појачан ангажман прозападних аналитичара, невладиног сектора и медија у анализи руског утицаја, те ширењу антируске пропаганде у Србији.
МИЛИОНИ ЕВРА ЗА ЦИВИЛНИ СЕКТОР
Тај појачан ангажман свакако има везе и са сталним повећањем новчаних средстава које Европска унија, али и Велика Британија, издвајају за прозападне „невладине“ организације и прозападне медије у Србији. Тако је, примера ради, укупни буџет Европске уније за пројекте намењене организацијама цивилног друштва у Србији за период 2023–2024 износио је 6.700.000 евра, а за 2024–2025 повећан је на 7.550.000 евра. Само у последњих десет година Европска унија уложила је чак 64 милиона евра у прозападне медије и организације цивилног друштва.
У октобру прошле године британска министарка иностраних послова Јвет Купер обавестила је јавност да је Уједињено Краљевство издвојило 4 милиона фунти за борбу са „руским претњама“ које имају за циљ „дестабилизацију региона“ Западног Балкана
О РУСКОЈ КАМПАЊИ ДЕЗИНФОРМИСАЊА
Појачана антируска кампања у Србији има свакако везе и са очигледним незадовољством ЕУ и НАТО пакта због неефективности у сузбијању проруских, суверенистичких, патриотских и антизападних наратива не само у Србији, него и широм тзв. Западног Балкана. Према истраживању Центра за информисање, демократију и грађанско друштво Америчког универзитета у Бугарској Србија је главна мета „руске кампање дезинформисања“, због чега је „концентрација дезинформација у Србији наводно за 6,3 пута већа него у земљама Европске уније.
За потребе Центра за европске политике (CEP) дипломирани политиколог са београдског ФПН и мастер факултета војних студија Краљевског колеџа у Лондону Марко Тодоровић израдио је прошле године аналитичку студију о утицају Русије на земље кандидате за чланство у ЕУ у периоду од 2013. до 2023. године.Студија се ослања на тзв. Индекс екстерног утицаја – јединствени методолошки алат који мери политичку, економску и друштвену моћ коју Русија има у Албанији, Босни и Херцеговини, Грузији, тзв. Косову, Молдавији, Црној Гори, Северној Македонији, Србији и Украјини.
У студији се Србија, уз Молдавију и Грузију, маркира као земља од највећег руског друштвеног утицаја, који константно расте, за разлику од економског и политичког, и који карактерише изузетна флексибилност и прилагодљивост измењеним међународним околностима.
МОЋ ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНИХ МРЕЖА
Политиколог Бојана Зорић је за потребе Института за студије безбедности Европске уније прошле године сачинила анализу руског утицаја у Србији и на тзв. Западном Балкану. Она, с једне стране, очекује смањење руског утицаја у Србији и то под утицајем два фактора – приступања Србије и региона Европској унији и потискивању Русије из енергетског сектора Србије. С друге стране, и Зорићева говори о великом друштвеном утицају Русије у Србији, при чему Српску цркву означава за „главни инструмент утицаја,“ јер има „значајну друштвено-политичку моћ“ у земљама са доминантном православном популацијом – Србија, Црна Гора, Северна Македонија и Република Српска (БиХ).
У информационој сфери, поред великих руских медија у Србији, кључну улогу у ширењу „руске кампање дезинформација“ имају децентрализоване друштвене мреже и децентрализована мрежа електронских медија. Као једну од мера за сузбијање руског утицаја у друштвима Западног Балкана, Зорићева предлаже још значајније финансирање образовних и омладинских пројеката, те организација скупова на теме евроинтеграција и промовисања „заједничког европског идентитета“.
ПРОМОЦИЈА АНТИПУТИНОВСКИХ СТАВОВА
Ауторски тим невладине организације ISAC фонд (коју предводи Милан Пајевић некадашњи директор Института G17), уз финансијску подршку фондације Фридрих Еберт, објавио је прошле године подробан извештај о степену усклађености спољне политике Србије са спољном и безбедоносном политиком ЕУ за првих шест месеци 2025. године. У извештају се Влада Србије жестоко критикује због тога што се није придружила свим пакетима санкција ЕУ против Русије.
Раније, 2024. године, НВО „Грађанске иницијативе“ објавила је подробан извештај о рату руске и кинеске „меке моћи“ у Србији против организација цивилног друштва. У коауторском чланку с почетка прошле године познате ЛГБТ активисткиње из Београда, Драгославе Барзут, наводно репресиван однос власти према цивилном сектору у време студентско-грађанских протеста доводио се у везу са појачаним руским и кинеским утицајем на власт у Србији.
У циљу промовисања антидржавних и антипутиновских политичких ставова Руса који су избегли у Србију, Београдски центар за безбедоносну политику је у фебруару 2025. године објавио студију симптоматичног наслова – Не-малигни утицај: Шта мисли и ради руска заједница у Србији?.
РУСКИ НАРАТИВИ У МЕДИЈИМА ПОД КОНТРОЛОМ СРПСКИХ ВЛАСТИ?
Праћењем и анализом проруских наратива у српским медијима баве се по признању њихових челних људи, Демостат и БИРОДИ, као и Репортери без граница. Занимљиво је да су управо Репортери без граница раније објавили интервју са Рашом Недељковим, програмским директором НВО „ЦРТА“, на тему „малигни руски утицај“ у српским медијима.
У овим анализама руски утицај се по правилу доводи у везу са дискредитацијом западне либералне демократије, што истовремено, према овим наводима, одговара и „аутократским“ властима у Београду, захваљујући чему руски наративи улазе у медије под контролом српских власти. И лист Danas посветио је током 2025. године велики простор проруским наративима у српским медијима и борби против њих.
ИЗВЕШТАЈ О ЕКСТРЕМНИМ ТЕЛЕГРАМ КАНАЛИМА
Крајем прошле године Београдски центар за безбедоносну политику објавио је извештај о „девет екстремно десничарских Телеграм канала из Србије“, који по закључку ове прозападне НВО имају „значајан утицај на ширење националистичких, проруских и антисистемских наратива“. У једном броју текстова Београдски центар за безбедоносну политику водио је прави мали рат против кинеских инвестиција у Србији, бранећи антикинески дискурс борбом за радничка права и заштиту животне средине.
Оцене ове НВО о „малигном“ руском и кинеском утицају у Србији, те о још малигнијем „ревизионистичком“ пројекту „Српског света“, изгледају сасвим другачије када се погледа списак донатора Београдског центра за безбедоносну политику. А на том списку су, поред осталих, Делегација ЕУ у Србији, Вишеградски форум, амерички NED, Министарства иностраних послова Италије, Холандије и Норвешке (овде). Прецизније, све влада до владе из западне хемисфере.
Ово је слика у малом свих прозападних „невладиних“ организација у Србији, коју увек ваља имати у виду када се читају текстови у којима се роне сузе због радничких патњи у фабрикама у кинеском власништву или о аутократским идеалима које Руси промовишу у Србији.
РАТ ПРОТИВ СОПСТВЕНОГ НАРОДА…
Рат који овакве организације истовремено воде против руског и кинеског утицаја у Србији, али и против српског национализма и патриотизма, проглашавајући га “екстремизмом”, најбоље сведочи о томе да овај део „невладиног“ сектора заправо ради против сопственог народа. А све што погодује, у спољнополитичком и спољноекономском смислу, ресуверенизацији Србије и интеграцији насилно подељеног српског национлног простора, налази се самим тим на удару добро умрежених и плаћених НВО-активиста.
