Покрет за одбрану Косова и Метохије

Зоран Чворовић: Промена система, не људи

Док у Србији влада потпуни хаос, на Косову и Метохији се сходно Бриселско-охридском споразуму укидају последње институције Републике Србије које не могу да се интегришу у правни поредак тзв. Републике Косово. Најављено је потпуно истискивање Русије из НИС-а и енергетског сектора Србије, што је само увод у велику чистку сваког облика руског присуства у Србији. Када буде елиминисан сваки облик озбиљнијег руског присуства у Србији, тог тренутка ће постати  бесмислена садашња званична доктрина мултиполарности наше спољне политике и војне неутралности Србије. А након тога ће на дневни ред неминовно доћи и учлањење Србије у НАТО. Не би ме изненадило да се постојеће стање хаоса у Србији врло брзо искористи и за нови озбиљни удар Запада на уставну позицију Републике Српске.

Овакво стање је производ интереса и циљева које имају, с једне стране, Вучић, а, с друге стране, прозападна опозиција, тзв. стручњаци и НВО.

Шта је интерес Вучића? Да остане на власти онолико колико му је довољно да за себе, своју породицу и можда неке сараднике обезбеди јаке личне и имовинске гаранције Колективног запада за период након силаска с власти. Он те гаранције може обезбедити једино тиме што ће омогућити Западу да у кратком року и без било каквог српског отпора, оконча 90-тих година започету окупацију Балкана. То би у најкраћем значило, предавање енергетског сектора Западу, затварање питања тзв. косовске независности, потпуно развлашћивање, а онда и укидање Српске, и учлањење Србије и тзв. Косова у НАТО.

Шта је интерес прозападне опозиције или евентуално новог ДОС (као коалиције прозападне и патриотске опозиције)? Њихов интерес јесте да Вучић у периоду хаоса, током куповине милости од Колективног запада, обави све напред наведене прљаве послове, који директно погађају највиталније интересе српског народа. Ако то Вучић не уради, морали би да ураде они, пошто су по њиховом схватању Косово, Република Српска и мултиполарност и војна неутралност препрека на путу Србије у ЕУропску будућност. Ако Вучић обави те прљаве послове уместо њих, нови ДОС би до миле воље могао без икакве одговорности да прозива Вучића за издају и да тако његову издају политички капитализује.

Осим новом ДОС-у у настајању,  последњи чинови Вучићеве велеиздаје добро би дошли и оном не тако малом делу становништва Србије, којем је безвизни режим са земљама ЕУ вреднији и од Косова и од Српске. Тиме што Вучића прозивају за издају и захтевају његов линч, перу сопствену одговорност за саучесништво у таквој велеиздаји. Јер, колико се то нас претходних година окупило да би спречили све оне бројне Вучићеве велеиздајничке споразуме о Косову?

Правна и национална свест о сопственој одговрности за државу пред прецима и потомцима, чини појединице делом једног народа. Без ове свести народ у условима великих криза деградира у револуционарну руљу, која се руководи само личним прохтевима и амбицијама, на задовољство спољних непријатеља тога народа. Имали бољег доказа за то од Фебруарске и Октобатске револуције 1917.

Од нас и наше правне свести зависи да ли ће се Србија поново наћи у вртлогу револуције или на српском путу ресуверенизације. Промена система, а не само људи.