Не пада снег да покрије брег, већ да свака звер покаже траг. Кратка медијска вест, да су специјалне полицијске јединице у повећаном броју и са пуним наоружањем у приправности у Јужној Митровици, имала је јуче управо ефекат првог децембарског снега.
Хистеричне реакције управе Косовске полиције и појединих приштинских стручњака за безбедност и пропаганду, које су убрзо уследиле, показале су сву истинитост старе пословице. Али, и још неке ствари.
У снегу су, у најмању руку, остала три трага.
Прво, видели смо да је Косовска полиција изузетно осетљива на свако помињање њених активности у српским медијима, пре свега у оним који не чекају само званична саопштења портпарола Бакија Кељанија када јављају о томе шта се дешава по питању безбедности у српским срединама на Косову.
Имали смо прилику да овај „проблем“ уочимо и током драматичних догађаја у септембру на северу, када је извештавање портала Косово онлајн са лица места веома засметало органима реда, до те мере да су затражили да не верујемо својим очима када видимо повређене људе на Брњаку, и да не слушамо шта нам говоре. А сведочили су, на пример, о томе да их је група приштинских специјалаца без повода брутално напала, због чега је њих троје завршило у болници.
Октобарски упад елитних полицијских одреда у Северну Митровицу, са шок бомбама и сузавцем, додатно је долио „уље на ватру“. Припадници КП користили су тада и бојеву муницију против голоруких грађана, Срећко Софронијевић је добио метак у леђа и уз много среће преживео повреде, али за полицију је много већи проблем био што је Косово онлајн о томе одмах обавештавао јавност сликом и речима. Уследила су саопштења, несхватљиво порицање очигледних чињеница, чак је и Курти лично реаговао, тражећи од Срба да верују њему, а не „лажима неких српских медија“.
Овог петка, на штуру вест да је у Јужној Митровици примећен повећан број специјалних полицајаца, десила се нова драматична реакција. Косово онлајн изван ове информације није изнео ниједну другу тврдњу, нисмо говорили о новом упаду у српске општине, иако је врло логично да тако нешто помислите на основу пређашњег искуства, али као по команди уследила је брза салва оптужби.
И ту долазимо до следећег закључка.
Дакле, под број два, видимо да Косовска полиција и приштински „безбедњаци“ врло пажљиво прате рад српских медија и закључују, очигледно, да њихово појачано бављење стањем и догађајима на Косову представља потенцијалну опасност по интересе Приштине. Ласкаво је за Косово онлајн, што се у том смислу прилична пажња усмерава и даје управо нашем порталу, али нам свакако није намера да будемо у фокусу полицијских службеника, већ се врло пажљиво обраћамо најширој публици, и српској и албанској. А, о томе како то радимо, најбоље говоре наши бројни саговорници, наслови које смо објавили у претходних више од две године рада, као и број посета нашем сајту, читаност нашег садржаја и поверење читалаца.
И немамо зато ниједан разлог да се правдамо било коме, а најмање оним стручњацима који говоре да смо „руска или Вучићева пропаганда“. Ако су љути јер подједнако дајемо простор и једној и другој страни (Приштина и Београд), и што ћемо увек да јављамо и указујемо на то када се бруталном силом иде на голоруки народ (и српски и албански), на ту љутњу онда нек се навикну, то је њихов проблем.
Исто тако, нека не рачунају на то да ће овим притисцима да нас натерају да учествујемо у наметању тезе о „криминалном северу Косова“, где је онда „нормално“ да се упада са тенковима и бомбама. За тај посао, уосталом, имају већ довољно „професионалаца” и јужно и северно.
То је та трећа ствар која се на крају намеће, ако пажљиво слушате коментаре.
„Криминализација“ српских средина на северу Косова потребна је Приштини, независно да ли је главну реч до јуче водио Харадинај, а данас је то Аљбин Курти.
Упирући прстом на „зле Србе“ хоће да се скине део притиска са леђа неспособних владајућих албанских елита због нагомиланих проблема косовског друштва. Корупција, заостала економија, социјалне тензије, распаднуто правосуђе, нарко банде, нерешена убиства, сукоби кланова и исламски екстремисти, само су врх леденог брега.
Север Косова је, истовремено, онај трофеј који још ниједна владајућа група у Приштини није успела да зграби како би заокружила „контролу и власништво“. Треба им добар повод да могу тамо да улазе са оклопним транспортерима, да Башким Јашари има оправдање да КБС помогне полицији. А Кфор, амбасадори, Виола Фон Крамон и Ђилас да кажу како је у питању Куртијева „легална борба против криминала“.
Е, ту још недостаје да се запуше уста оним медијима који се не уклапају у пројектовану слику. Зато иду саопштења, зато су кренуле дискредитације. Свако ради свој посао, то је јасно.
Али, кад је то борба за истину била лака?
Пише: Милош Гарић, уредник портала Косово онлајн
