Покрет за одбрану Косова и Метохије

Немци вуку потез без преседана: “Снага спремна за рат” стиже на исток Европе

Фото: РЕУТЕРС/Лиси Ниеснер

Због руске инвазије на Украјину, Немачка планира да повуче потез без преседана. Немци планирају да трајно базирају хиљаде војника само око 100 километара од границе с Русијом.

Нови споразум између Немачке и Литваније довешће до првог сталног иностраног распоређивања немачких трупа након Другог светског рата, преноси Индекс.

Немачки војници ће бити тачно на линији ватре ако Кремљ икада покрене напад на територију НАТО. Немачки министар одбране Борис Писторијус боравио је јуче у Вилњусу, како би потписао споразум са својим литванским колегом Арвидасом Анушаускасом, којим се утврђују услови под којима ће 4.800 немачких војника и 200 цивила бити стационирано у тој балтичкој земљи, пише Политико.

“С овом бригадом спремном за рат, преузимамо одговорност вођства овде у савезу и на источном крилу НАТО. Брзина пројекта јасно показује да је Немачка разумела нову безбедносну стварност”, истакао је Писторијус. Рат у Украјини преокренуо је војно размишљање у Берлину, присиљавајући генерале и политичаре да се крећу неуобичајеном брзином.

 

Пуна бригада до 2027.

 

Једна од јединица које чине нову бригаду је и Панцер батаљон 203 из Аугустдорфа у Северној Рајни-Вестфалији. Реч је о оклопној јединици која је предала Украјини све своје тенкове Леопард 2 и чека новоизграђене замене. Писторијус је најавио да ће новоизграђени тенкови бити испоручени директно у Литванију.

Родерих Кајсветер, политичар из опозиционих Хришћанских демократа и пензионисани пуковник у Бундесверу с 27 година радног стажа, упозорио је да бригада из Литваније без одговарајућег дугорочног плана финансирања “неће бити спремна ни за одбрану”.

Ајлин Матле, сарадница у Немачком савету за спољне односе, забринута је да би Панцер батаљон 203 могао да буде послан у Литванију “без њиховог главног борбеног система”. Иначе, одлука о распоређивању трупа долази у тренутку када немачкој економији не иде претерано добро.

Писторијус је рекао да одржавање јединице попут оне која је послата у Литванију месечно кошта између 25 и 30 милиона евра у Немачкој. Први елементи биће распоређени у Литванији следеће године, а пуна бригада требало би да буде постављена до 2027.

Литванија ће изградити инфраструктуру за базе, трошећи око 0,3 посто свог БДП-а следећих година, навео је Лоринас Касчијунас, челник одбора за националну безбедност и одбрану литванског парламента. За сада се Бундесвер барем делимично може ослонити на једнократни посебан фонд од 100 милијарди евра за допуну редовног прорачуна за одбрану.

Ипак, Кајзветер се боји да ће новац “пресушити” пре него што се очекивало због инфлације која је изједала фонд.

“Мораћемо да разјаснимо од 2027, када се посебни фонд потроши, како ће се постићи два посто (циљана потрошња НАТО). Одрживост је одлучујући фактор, ако желимо да останемо способни за одвраћање и одбрану за неколико година, што морамо бити”, поручио је Писторијус.

 

“Пројект светионика”

 

Но без обзира на бриге око опреме и новца, Берлин је предан распоређивању, које немачка влада назива “пројектом светионика”, сигнализирајући своју спремност да заштити савезнике у НАТО и трансформише Бундесвер у снагу “спремну за рат”. “Источно крило сада се помакло на исток и дужност Немачке је да га заштити”, тврди Писторијус.

Тренутно распоређивање Немачке у Литванији представљаће једну од осам ротацијских борбених група појачане предње присутности које је НАТО поставио у земљама дуж његове источне границе. Немачка ће дати главнину војника распоређених у Литванији, а Белгија, Чешка, Луксембург, Холандија, Норвешка и САД такође дају своје трупе.

Нова јединица биће смештена на две локације – Рукла у близини Каунаса и Риднинкаи код главног града Вилњуса. Немачке јединице ће се налазити врло близу Превлаке Суваłки, уске тачке која повезује руску ексклаву Калињинград и њеног блиског савезника Белорусију.

Западни војни планери верују да би Превлака вероватно могла бити једна од првих мета Русије, ако Владимир Путин одлучи покренути сукоб с НАТО-ом.

“Треба да очекујемо не само добре, него и најгоре сценарије. Дакле, морамо бити спремни… Русија остаје главна претња нама и НАТО-у”, закључио је литвански министар Анушаускас, преноси Индекс.

(Н1, 19.12.2023)