Истог дана када председник Србије Александар Вучић обилази Прешево и Бујановац и говори о улагањима и развоју југа Србије, политички представници Албанаца из ових општина у Тирани разговарају са албанским министром за Европу и спољне послове Феритом Хоџом. За разлику од Вучићеве формално економске агенде, уз успутна спомињања и Косова, састанак у Тирани био је усмерен на права Албанаца, политичко и институционално представљање, идентитет, образовање и – посебно – отварање конзулата Албаније у Бујановцу. У порукама учесника, конзулат се више не представља само као дипломатско представништво: Енкел Реџепи га назива „институцијом за координацију политика”, Ардита Синани тражи снажније присуство Албаније и Косова, Арбер Пајазити поручује да конзулат „постаје реалност”, а Шаип Камбери говори о трајној и институционализованој координацији Тиране са представницима српских Албанаца.
Хоџа је данас у Тирани примио посланика у Скупштини Србије Шаипа Камберија, председницу општине Прешево Ардиту Синани, председника општине Бујановац Арбера Пајазитија и председника Албанског националног савета Енкела Реџепија.
Састанак је одржан истог дана када Вучић борави у Пчињском округу и обилази управо Прешево и Бујановац. Два догађаја нису представљена као узајамно повезана, али се одвијају истог дана и односе се на исте општине – са две различите политичке и институционалне адресе.
Хоџа: Права Албанаца трајни приоритет Тиране
Према саопштењу албанског Министарства за Европу и спољне послове, у Тирани је разговарано о заштити права Албанаца, очувању идентитета, јачању политичког и институционалног представљања, образовању, економском развоју и могућностима за младе.
Хоџа је разговор описао као „директан, братски и садржајан” – „Стварна и достојна заступљеност, очување и јачање националног идентитета, образовање, економски развој и могућности за младе нису питања која се решавају повремено. Она захтевају сталну пажњу, координацију и конкретно деловање”, рекао је.
Права Албанаца означио је као један од „трајних приоритета” дипломатског деловања Тиране и поручио да ће Албанија наставити да буде уз њих кроз ангажовање, дијалог и конкретну подршку. Поруке које су након састанка објавили сами учесници отишле су, међутим, корак даље од опште формулације о правима и подршци.
Камбери: Не само речи, већ трајна координација
Шаип Камбери саопштио је да је састанак био посвећен питањима која, како је навео, захтевају „континуирану координацију” – заштити права Албанаца, политичком и институционалном представљању, очувању националног идентитета, образовању, економском развоју и будућности младих.
Посебно је издвојио подршку Албаније – „Ценим исказану посвећеност Албаније да буде уз Албанце Прешевске долине не само речима, већ и кроз одрживији ангажман и конкретну подршку”, навео је Камбери.
Отварање конзулата Албаније у Бујановцу означио је као политички и симболички важан корак – „Присуство институција Албаније у Долини доказ је директне пажње према Албанцима и могућност да се институционална веза са Албанијом учини још јачом”, поручио је.
Камбери је додао да данашњи састанак, према његовом виђењу, не би требало да остане појединачни догађај – „Верујем да овај састанак треба да буде део континуиране и институционализоване координације између Тиране и представника Албанаца у Прешевској долини. За наше сталне изазове није потребна само солидарност, већ стратегија, истрајност и конкретно деловање”, навео је.
Конзулат у центру порука: Од „конкретног присуства” до „координације политика”
Да је отварање конзулата Албаније у Бујановцу било једна од централних тема састанка потврђују и објаве осталих учесника. Председница општине Прешево Ардита Синани подсетила је да локални албански политички представници већ дуже траже снажније институционално присуство и Албаније и Косова.
„У континуитету смо тражили повећање институционалног присуства Републике Албаније и Републике Косово у Прешевској долини”, навела је. Конзулат у Бујановцу описала је као „конкретно присуство албанске државе уз Албанце у Долини”.
Председник општине Бујановац Арбер Пајазити поручио је да је локална самоуправа спремна да испуни обавезе из своје надлежности како би процес отварања конзулата био завршен што пре – „Конзулат Албаније у Бујановцу постаје реалност!”, навео је Пајазити.
Политички најдаље отишао је председник Албанског националног савета Енкел Реџепи. Он је саопштио да је током састанка „јасно нагласио” да је отварање „албанског конзулата у Прешевској долини” дугогодишњи захтев, али му је дао и шире политичко значење – „Сматрам га институцијом за координацију политика”, навео је Реџепи. Објаву је завршио поруком: „Више Албаније и Косова у Долини.”
Према његовим наводима, са Хоџом је разговарано и о заштити права Албанаца, политичком и институционалном представљању, националном идентитету, образовању, економском развоју и будућности младих.
Вучић истог дана у Прешеву и Бујановцу
Док су се у Тирани разматрали институционално присуство Албаније, конзулат и политичка координација, Вучић је истог дана боравио у Прешеву и Бујановцу у оквиру посете Јабланичком и Пчињском округу.
У селу Стрезовце, у општини Прешево, разговарао је са мештанима, потом је у Бујановцу обишао погон „Симпа”, а затим разговарао и са становницима села Лопардинце. Његове поруке биле су првенствено усмерене на економски развој, улагања и планове државе за југ Србије.
У Бујановцу је најавио посебан програм за пет округа – Јабланички, Пчињски, Топлички, Пиротски и Нишавски. Говорио је о могућности улагања око 500 милиона евра у велике компаније на југу Србије, међу којима је поменуо „Симпо” и „Јумко”, као део ширег развојног плана.
Од „албанског света” до конкретног институционалног присуства
Данашње поруке из Тиране долазе свега неколико недеља након посете председника Албаније Бајрама Бегаја Прешеву и Бујановцу. Бегај је у јулу боравио у ове две општине, где је, између осталог, отворио Сајам књига. Политичка симболика његове посете тада је била знатно шира од самог културног догађаја.
Председница Прешева Ардита Синани описала је посету и као потврду да су Прешево и Прешевска долина део „албанског света”, док су током посете упућиване поруке о снажнијем присуству Албаније и Косова у културном, националном и институционалном животу локалних Албанаца.
Бегај је, са своје стране, говорио о Албанцима који живе „ван матице” и поручио да ће бити њихов глас пред међународним институцијама. Данашњи састанак у Тирани ову политичку линију наставља конкретнијим институционалним захтевима – конзулатом у Бујановцу, трајном координацијом са Тираном и јачањем институционалног присуства Албаније, а у порукама појединих учесника и Косова.
Интернационализација питања дискриминације
Албански политички представници Прешево, Бујановац и Медвеђу годинама представљају под заједничким називом „Прешевска долина” или „Долина”, иако те три општине не чине посебну административну целину у Србији. Истовремено, већ годинама трају напори да се питање положаја Албанаца на југу Србије интернационализује.
Албански представници су у више наврата писали и одлазили у Вашингтон, Брисел и Стразбур, као и у амерички Конгрес и Сенат, указујући на оно што описују као дискриминацију Албанаца у Србији, са системском пасивизацијом адреса као једном од централних тема.
Током тих сусрета указивали су и на, како наводе, „неспремност Србије да интегрише Албанце у државне институције” и „спремност државног система да пасивизира њихове адресе”. Уз подршку приштинске владе предвођене Аљбином Куртијем, питање положаја Албанаца са југа Србије последњих година све чешће се повезује и са тзв. принципом реципроцитета у односу на права Срба на Косову.
И Курти и политички представници Албанаца из Србије континуирано траже да се ово питање укључи у бриселски дијалог, док су чланови Куртијевог кабинета, укључујући Бесника Бисљимија, на томе инсистирали и пред међународним посредницима – до сада без успеха.
Током парламентарних избора у Србији 2023. године Курти се и директно укључио у кампању, подржавајући Шаипа Камберија и позивајући Албанце у Србији да се „супротставе ауторитарном и антиалбанском режиму Вучића”. Интернационализација тог питања у међувремену је добила и конкретније институционалне форме.
У америчком Конгресу у процедури је нацрт закона „Пресево Валлеy Дисцриминатион Ассессмент Ацт”, којим се од Стејт департмента тражи детаљан извештај о положају Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи, са фокусом на пасивизацију адреса, употребу албанског језика, признавање диплома и могућу дискриминацију у образовању.
Ове године је и Суд у Стразбуру регистровао први предмет против Србије у вези са наводима о намерној пасивизацији адреса Албанаца на југу земље. Српске власти одбацују наводе о дискриминацији Албанаца на југу Србије.
„Симпо”, улагања и развој југа Србије
У Бујановцу је Вучић обишао погон „Симпа”, компанију коју је током посете издвојио као важну за привреду тог подручја. Говорећи о плановима за развој југа Србије, најавио је посебан програм за пет округа – Јабланички, Пчињски, Топлички, Пиротски и Нишавски.
Према његовим најавама, програм би требало да обухвати велика улагања у инфраструктуру, привреду, образовање и друга подручја, а као једну од могућности поменуо је улагање око 500 милиона евра у велике компаније на југу Србије, међу којима су „Симпо” и „Јумко”. Вучић је рекао да би тај износ требало да буде део ширег плана за југ Србије.
Вучић је током посете разговарао и са грађанима у Прешеву и Бујановцу, чиме је обилазак обухватио две општине са значајним уделом албанског становништва.
Два догађаја, исти простор
Временско поклапање два догађаја ставља Прешево и Бујановац у фокус са различитих политичких и институционалних адреса. Нема навода да су два догађаја формално повезана, нити да су међусобно координисана. Оно што их повезује јесте то што се одвијају истог дана и односе на исти простор – Прешево и Бујановац – из различитих институционалних перспектива.
Док је Вучић говорио да ће држава кроз нови програм додатно улагати у југ Србије, Хоџа је истакао да ће Албанија наставити да буде уз Албанце из Прешева и Бујановца и да ће њихова права остати један од трајних приоритета албанске дипломатске политике.
Раније најаве о отварању конзулата
Питање отварања албанског конзулата у Бујановцу, односно српског у Скадру, било је тема ранијих разговора представника локалних власти са албанским и српским званичницима.
Председник општине Бујановац Арбер Пајазити почетком августа изјавио је да се о отварању албанског конзулата у том граду већ дуже разговара са дипломатским представницима и институцијама Албаније. Навео је да је о томе разговарао са амбасадором Албаније у Београду Бардилом Цанајем, као и са председником Србије Александром Вучићем током састанка у Београду 20. априла.
Пајазити је тада рекао и да је о истој теми разговарао са албанским министром за Европу и спољне послове Феритом Хоџом у Тирани 3. јуна, као и да су са албанским институцијама разматрани технички аспекти успостављања дипломатског представништва у Бујановцу.
„Присутност институција Албаније у Бујановцу, јесте нужност која произлази из стварних потреба грађана и наших историјских, националних, културних и породичних веза”, навео је Пајазити.
Србија и Албанија раније су саопштиле да постоји начелна сагласност о отварању конзулата две земље – Србије у Скадру и Албаније у Бујановцу. Министар спољних послова Србије Марко Ђурић рекао је да је о томе постигнут договор са албанским министром Феритом Хоџом.
Најава отварања српског конзулата у Скадру у међувремену је изазвала противљење дела јавности у том граду, где је одржан и протест против његовог успостављања. Пајазити је почетком августа рекао да могућност отварања српског конзулата у Скадру не сматра реалном, док је отварање албанског конзулата у Бујановцу оценио као питање које би ускоро могло да буде реализовано.
Од ранијих посета до данашњег састанка
Данашњи састанак у Тирани долази након више контаката албанских званичника и представника Албанаца из Прешева и Бујановца са институцијама Албаније.
У јулу је председник Албаније Бајрам Бегај боравио у Прешеву и Бујановцу, где је, између осталог, отворио Сајам књига. У Прешеву га је дочекала председница општине Ардита Синани, која је његову посету тада описала и као поруку да су Прешево и Прешевска долина део „албанског света”. КоССев је о тој посети и њеном политичком контексту раније детаљно известио.
Данашњи сусрет Хоџе са Камберијем, Синанијевом, Пајазитијем и Реџепијем представља још један контакт представника Албанаца из Прешева и Бујановца са званичницима Албаније, овог пута у Тирани. Истовремено, у истим општинама данас борави председник Србије, који обилазак користи за разговоре са становништвом и представљање планова за улагања и развој југа Србије.
Два догађаја одвијају се паралелно, без јавно потврђене формалне везе, али у истом дану и на истом географском простору који је предмет активности различитих институција и политичких представника.
