Загађење Пећке Бистрице, непостојање канализационе мреже, коришћење септичких јама и бука из постројења за третман отпадних вода представљају озбиљне проблеме са којима се суочавају становници Гораждевца и околних села. Грађани упозоравају на погоршање стања реке, непријатне мирисе и изливање отпадних вода, али и на могућност да загађена вода угрози пољопривредно земљиште и бунаре које домаћинства користе. Истовремено, бука из постројења, посебно током ноћи, ремети мир и сан становника који живе у његовој близини, због чега се све више поставља питање утицаја ових проблема на квалитет живота и здравље људи.
Проблем са којим се суочава Гораждевац део је ширег проблема управљања отпадним водама на Косову. Према привременом извештају о важним питањима управљања водама, који је у марту 2026. године објавило Министарство животне средине, просторног планирања и инфраструктуре, само око 10 одсто свих отпадних вода које настају на Косову подвргава се третману, док се 90 одсто испушта без третмана у пријемне водотокове. У извештају се истиче и да значајан део отпадних вода из домаћинстава, комерцијалних и институционалних корисника и даље завршава без адекватног третмана у рекама и потоцима.
У истраживању које је спровео Радио Гораждевац, чак 85,71 одсто испитаника у анонимној анкети коју смо спровели стање речног корита оцењује као веома лоше, док је свих 100 одсто истакло да се стање реке у последњих годину дана погоршало. Више од половине, односно 57,14 одсто испитаних, често примећује непријатне мирисе, док је исти проценат грађана приметио изливање отпадних вода у реку или њену близину.
Да загађење представља велику опасност за пољопривредне парцеле сматра 85,71 одсто испитаника, док свих 100 одсто види могућност да загађена вода утиче на бунаре које користе домаћинства. Такође, 85,71 одсто грађана наводи да је приметило угинуће рибе или другог воденог света као последицу загађења.
Септичке јаме као свакодневица без канализационе мреже
Истраживање указује и на проблем непостојања канализационог система. Свих 100 одсто домаћинстава обухваћених истраживањем отпадне воде тренутно одводи у септичке јаме.
Оне се празне различитом учесталошћу. Четрдесет два одсто испитаника наводи да их празни по потреби, 28,57 одсто више пута годишње, док их по 14,29 одсто празни једном годишње или једном у неколико година.
Пражњење септичких јама представља и додатни финансијски трошак за домаћинства. За једно пражњење 28,57 одсто испитаника плаћа до 30 евра, 14,29 одсто између 30 и 50 евра, док 28,57 одсто плаћа између 50 и 80 евра.
Проблем канализације и септичких јама добија додатну тежину када се посматра у ширем контексту. У извештају Министарства наводи се да „само око 10% свих отпадних вода генерисаних на Косову и подвргава третману, док се 90% испушта без третмана у пријемне водотокове”. Истовремено, у документу се наводи да је загађење комуналним отпадним водама један од најхитнијих изазова за управљање водама на Косову, при чему су рурална и планинска подручја слабије покривена канализационом инфраструктуром.
Истовремено, 71,43 одсто испитаних наводи да им није омогућено прикључење на нови регионални систем, док свих 100 одсто сматра да би прикључење значајно смањило загађење реке и животне средине.
Према речима Дукађина Нишићија (Дукагјин Нисхиqи), менаџера постројења за третман отпадних вода РКВ „Хидродрини” из Пећи, један део Гораждевца од прошле године јесте прикључен на канализациону мрежу.
„Један део села Гораждевац је од прошле године прикључен на канализациону мрежу. Преко пумпне станице ПС7, која се налази у близини гробља, отпадне воде се транспортују и третирају у постојећем постројењу”, навео је Нишићи.
Он наводи да је потпуно покривање Гораждевца и околних села канализационом мрежом предвиђено у другој фази проширења система.
„Покривање целог села Гораждевац и околних села канализационом мрежом предвиђено је у другој фази проширења канализационе мреже, као и капацитета постројења за третман отпадних вода”, рекао је Нишићи.
За удаљенија села предвиђено је другачије решење – „Када је реч о удаљенијим селима, предвиђена је изградња новог биолошког постројења мањег капацитета, које ће покривати та села. Њихово повезивање са постојећим постројењем је отежано због капацитета садашњег постројења, као и због географског положаја тих насеља”, навео је Нишићи.
Отпадне воде нису само комунални проблем
На здравствени аспект проблема упозорава Наташа Ристовић, докторка из Дома здравља Гораждевац, која истиче да недостатак канализације и изливање отпадних вода могу имати директне последице по здравље становништва.
„Недостатак канализационе мреже и изливање, односно мешање отпадних вода из септичких јама, нису само инфраструктурни, већ и озбиљан здравствени проблем. Када се отпадне воде не контролишу, оне директно контаминирају земљиште и подземне воде, што покреће низ озбиљних проблема”, наводи Ристовић.
Како објашњава, међу најважнијим последицама су ширење заразних болести, загађење извора пијаће воде, непријатни мириси и нарушавање квалитета живота.
„Неки од кључних утицаја на јавно здравље и животни простор су: ширење заразних болести, како бактеријских тако и вирусних, загађење извора пијаће воде, непријатни мириси и нарушавање квалитета живота, повећан број вектора – комараца, пацова и других преносилаца болести, што додатно усложњава епидемиолошку ситуацију”, упозорава Ристовић.
Бука која ремети мир и сан
Поред проблема са водом и канализацијом, истраживање указује и на изражен проблем буке која долази из постројења за третман отпадних вода. Чак 85,71 одсто грађана каже да често чује буку, 71,43 одсто наводи да им веома много смета, док исти проценат каже да им бука често отежава спавање.
Немања Дакић из Гораждевца, родитељ двоје мале деце, каже да бука посебно током ноћи и у периодима одмора озбиљно ремети свакодневни живот.
„Бука која се чује из фабрике нам у великој мери смета и ремети свакодневни живот. Посебно је тешко током ноћи и у периодима одмора, јер константан звук нарушава мир, сан и нормално функционисање људи који живе у близини”, каже Дакић.
Он посебно истиче забринутост због утицаја буке на децу – „Пре свега, наша највећа бојазан односи се на здравље наше деце. Плашимо се да константна и јака бука која допире из фабрике може негативно утицати на њихов слух и опште здравље”, наводи Дакић.
Како додаје, проблем се не огледа само у могућем утицају на здравље.
„Овај звук нам у великој мери ремети свакодневни живот, мир и нормалан одмор, а посебно нас забрињава чињеница да су деца свакодневно изложена таквој буци.”
Због тога, како каже, потребно је што пре утврдити ниво буке и његове могуће последице.
„Зато сматрамо да је неопходно што пре пронаћи решење и утврдити да ли ниво буке може представљати опасност по здравље људи, а нарочито најмлађих”, рекао је Дакић.
Из постројења наводе да је бука смањена за 70 одсто
Из РКВ „Хидродрини” наводе да су идентификована два главна извора буке – компресори за ваздух и генератор.
Нишићи објашњава да компресори имају велику снагу и служе за биолошки процес третмана отпадних вода.
„Током летње сезоне, због повећања броја становника и већег дотока у канализациону мрежу, укључујући отпадне воде из домаћинстава и индустрије, постројење је радило са 100 одсто капацитета, а у одређеним случајевима и изнад предвиђеног капацитета.”
Због тога је било потребно повећати количину кисеоника у процесу третмана.
„Због тога је у биолошком процесу било потребно повећати количину кисеоника, како би се обезбедио што ефикаснији третман отпадних вода. То је утицало и на повећање буке коју производе компресори”, рекао је Нишићи.
Други извор је генератор који се укључује у случају нестанка струје.
„Генератор има капацитет од 800 кW и, због своје снаге, током рада производи значајну буку. Током овог периода имали смо и честе прекиде у снабдевању електричном енергијом, док постројење мора да функционише 24 сата дневно, 7 дана у недељи”, навео је Нишићи.
Из постројења, међутим, тврде да је ситуација у међувремену побољшана.
„Јуче смо интервенисали на компресорима за ваздух и успели да смањимо буку за око 70 одсто. Тренутно се бука више не чује у канцеларијама постројења и, на основу тога, процењујемо да не би требало да буде приметна ни у селу Гораждевац, нити у околним селима”, рекао је Нишићи.
Постројење тврди да вода након третмана испуњава стандарде
Једно од кључних питања јесте и квалитет воде која се након третмана испушта у реку Бистрицу. Док грађани кроз истраживање указују на погоршање стања реке и могуће последице загађења, из постројења наводе да се вода свакодневно контролише.
„Када је реч о ефикасности третмана, свакодневно вршимо анализе воде на улазу у постројење и након процеса третмана, односно на излазу из постројења”, наводи Нишићи.
Према његовим речима, резултати анализа показују да вода након третмана испуњава прописане параметре.
„Резултати анализа показују да је ефикасност третмана веома добра и да су параметри воде након третмана константно значајно испод вредности утврђених Административним упутством бр. 02/2022.”
Из постројења су, као илустрацију, доставили и графикон који приказује поређење нивоа загађења на улазу у постројење, вредности воде након третмана пре испуштања у реку, као и дозвољене вредности утврђене Административним упутством.
Резултати истраживања Радио Гораждевца, са друге стране, показују да грађани стање животне средине виде као озбиљан проблем. За њих се питања реке, канализације, септичких јама и буке не посматрају одвојено, већ као проблеми који директно утичу на свакодневни живот у Гораждевцу.
Шири подаци показују да овај проблем није специфичан само за Гораждевац. Према извештају Министарства животне средине, просторног планирања и инфраструктуре, око 90 одсто отпадних вода на Косову и даље се испушта без третмана у пријемне водотокове, док се третира свега око 10 одсто. У истом извештају наводи се да је највећи део постојећег капацитета за третман концентрисан у неколико постројења, међу којима су Пећ, Призрен и Ђаковица.
Док из РКВ „Хидродрини” наводе да је део Гораждевца већ прикључен на канализациону мрежу, да је проширење система предвиђено и да третирана вода задовољава прописане стандарде, грађани очекују да се проблем канализације и септичких јама системски реши, да се стање реке побољша и да се утврди утицај буке постројења на становништво, посебно на децу.
(Радио Гораждевац/КоССев, 05.09.2026)
