У недељу, 20. септембра пристигла је група младих људи из Никшића који су
присуствовали литургији у Ораховачкој цркви, а потом у школи поделили новчане дарове деци у износу од по 250 евра.
Отац Милан је у беседи на литургији захвалио дародавцима рекавши да су својим добровољним давањем крви по неколико пута годишње, али и помагањем нашем народу и нашој деци постали препознатљиви свима који овде живе.
Деца од новорођенчади па све до 18 година, су са родитељима дошла испред школе да приме дарове, а директорица ОШ „Доситеј Обрадовић“ је Велизару Бати Обрадовићу уручила захвалницу у име све деце и њихових родитеља.
Са Велизаром Батом је о акцији и емоцијама насталим приликом сусрета са децом у Ораховцу разговарала Оливера Радић.
Ево нас у Ораховцу. Данас сте са нама били на Светој литургији, а и радовали сте се са нашим ђацима овде у нашој школи. Кажите нам како је дошло до ове идеје, ко је покренуо ову акцију и како је дошло до овог завршног дела, заједничке радости деце Ораховца и вас из Никшића?
-Прије свега да се захвалим на дочеку и после тога, наравно, да кажем: на ову идеју је дошла група младих људи. Не желим да причам о појединцима, јер је јако незахвално причати о неком личном индивидуалцу, него је на идеју дошла група младих људи, прије свега хуманиста, који се држе оне флоскуле и филозофије да хуманост није када се прича о њој, него хуманост је када се ради на њој.
Ми смо дошли на идеју још много раније, зато што често долазимо као добровољни даваоци крви јер сви ми, организатори овога концерта и ове хуманитарне активности, смо добровољни даваоци крви. Долазећи на Косово, добровољно давајући крв, обилазимо разна мјеста, разне светиње, почев од Велике Хоче до Призрена, до Ораховца. У Ораховцу смо упознали прије свега оца Милана, којим сам сада као са рођеним братом, и упознајући ове људе овдје нама се јавила идеја да помогнемо.
Гледајући Косово, јер Косово је матица српска, матица српска је Ораховац, и то нас је потресло. Гледајући, ту дјецу, бити уз дјецу, јер смо у очима те дјеце, или ја по гласу те дјеце, осјетио потребу да тој дјеци треба да помогнемо. Тако смо дошли на идеју, и та идеја је спроведена уз шестомјесечно припремање и организовање те активности.
Првобитна идеја је била да ту дјецу доведемо у Никшић, три-четири дана, да упознају све љепоте нашега града, да упознају културну баштину, али због низа објективних околности то се није десило, па смо дошли овдје да подијелимо оно што смо скупили. Дали смо максимум из себе, дали смо сваки атом снаге, сви заједно, екипно, тимски, без неког стреса, без неке нервозе. Било је разних искушења, али дошли смо до неког износа који се надамо да ћемо учинити то да свако ово дијете буде са осмијехом, бар један дан, бар један сат, јер сваки осмијех продужава једну годину живота, бар ја тако мислим. Тако да смо дошли да помогнемо и надам се да ћемо опет доћи да помогнемо и да будемо дио, јер Ораховац дише једном посебном душом, једном посебном енергијом, једном посебном топлином. Ови људи овдје који живе су, на неки начин, наша браћа, јер ми смо, што се каже, од Бога исти и сви пред Богом смо исти. Надамо се да ћемо у наредном времену и широм Косова и опет у Ораховцу радити нешто што ће оплеменити наше срце, да будемо пред Богом, на том Божијем суду, мало праведни, мало, на неки начин, повлашћенији, јер дјеци из Ораховца и свој дјеци са Косова је потребно мало радости, мало пажње, мало љубави. Наравно, они имају љубав својих родитеља, својих ближњих, али да осјете и да имају љубави из наше Црне Горе.
-Осим Гусларске вечери у Никшићу на којој сте скупили један део новца, Ви сте ишли у ходочашће на којем сте повезали Никшић са Дечанима. Какав је био осјећај када сте стигли на циљ?
Па знате како, ја сам био и један од тројице који смо ишли на ходочашће од Никшића до Дечана шест дана. Могу да вам кажем да је то невјероватан осјећај, зато што ја, као неки, ај да кажем, полупрофесионални спортиста — кажем полупрофесионални зато што немам надокнаду на то — али као спортиста у души и цијелог живота спортиста, научио сам на тај неки, не не такмичарски дух, али сам научио, да све што радим, да има циљ. И ово је имало за циљ да се, на неки начин, средства прикупе. Осјећао сам се благословено, јер ми је Бог дао шансу и прилику да покажем колико моје мало може нечије да буде велико. Осјећали смо се прелијепо када смо дошли у Дечане. Обилазећи све светиње, кроз мјеста кроз која смо ишли од Никшића, преко Подгорице, до манастира Мораче, Колашина, Берана, Ђурђевих Ступова, преко Рожаја, Пећке Патријаршије, па из Пећке Патријаршије када смо дошли у Дечане, то је невјероватан осјећај, јер знате и свјесни сте, сте да чините нешто што ће учинити нечији живот љепшим и бољим. Тако да смо на тај начин хтјели да допринесемо.
Зашто смо били само нас тројица? Прије свега, треба бити духовно и спреман и свјестан на разна искушења. Неки момци, неке дјевојке, жене, нису мгле да се одазову ходочашћу, не што можда нису могли физички да издрже, али нису могли због својих обавеза. Сви ми организатори, имамо своје породице и на неки начин смо хтјели да своју жртву поднесемо на тај начин што ћемо дати допринос и самим тим ходочашћем од Никшића до Дечана.
И за крај, кажите нам, пошто вас је отац Милан поздравио у цркви и рекао да је то наш Бато, кажете нам Ваше право име и, ако можете да споменете и још неке од организатора.
Моје име је Велизар Бато Обрадовић, иначе родитељ једнога дјетета, и тако да разумијем ову дјецу. Поменућу, наравно, потрудићу се да не заборавим све, али ја сам само један међу једнакима.
Перо Ђурђевац, Тодор Баћевић, Владо Баћевић, Владо Вученић, Новица Антовић, Јаглика и Душан Цвијетић, Алекса Ашанин, Митар Милићић, Радмила Дубљанић, Соња Мињевић, Богдана Тадић, Светлана Алексић, Горан Милошевић, Ратко Чворовић, Миленко Ераковић…Сви смо ми на неки начин и самим тим, и учесници, и организатори те акције. Било нас је укупно деветнаест, тако да се надам да нисам неког заборавио. Ако јесам, прије свега се извињавам, јер у тренутку човјек и када жели и хоће, некако да се сјети, можда и не може. Али сви смо ту били једнаки и без икаквих неких, без неких великих проблема, са мало искушења дошли смо до циља, а циљ је данашњи дан.
Хвала вам пуно и то што не може народ да вам врати и ова деца да вам узврате, нека вас Бог награди. И ваш Свети Василије Острошки и наш Стефан Дечански и Богородица Ораховачка.
Хвала и вама и хвала вама свима, и прије свега оцу Милану, који је на неки начин ту био, ту је био од првог дана и подржавао нас, у смислу да је био срећан што радимо за дјецу из Ораховца. Хвала вама и нама је највећа захвалност оно што смо данас урадили и даће Бог да се искупимо и да, слава Богу, од Њега је највећи дар.
Подсјећамо да је хуманитарни концерт у оквиру којег су се прикупљала средства за помоћ дјеци из Ораховца одржан у Никшићу у петак, 3. априла у просторијама Матице српске- Друштва чланова у Црној Гори у органицацији Клуба добровољних давалаца крви „Свети Сава“ и Невладиног удружења „Искра живота“. У програму су учествовали гуслари, етно појци и Култрно умјетничка друштва.
Велизар Бато Обрадовић
