Нема страшније власти од оне која се храни страхом потлачених. Ф. М. Достојевски
У неколико ранијих текстова изнео сам мишљење о стварном карактеру владавине А. Вучића говорећи да се заправо ради о диктатури инверзности у којој се губи свака разлика између лажи и истине, реалног живота и исконструисане представе о стварности и никад виђеним историјским достигнућима, али и апсолутној контроли медија. Међутим, она сада добија размере отворене диктатуре а насиље, страх и неприкривена одмазда постају главно оружје опстанка ове у сваком погледу погубне власти. Хана Арент је говорећи о овој врсти диктаторских режима који се служи огољеним лажима и манипулацијама истакла да „У тренутку када више немамо слободну штампу, све се може десити. Тоталитаризам или било која врста диктатуре чини могућим то да људи престају да буду информисани и тако како можете имати мишљење о нечему ако нисте информисани? Ако вам свако стално лаже, последица није та да верујете лажима, већ да заправо нико више не верује ни у шта. И народ који не може више ничему веровати не може да се одлучи. Њему није ускраћен капацитет за било какву акцију, већ капацитет да мисли и суди. И с таквим народом онда можете да радите шта хоћете“. А управо садашње стање у Србији је истинско оличење оваквог одређења диктаторског режима у коме ми данас живимо, а при томе он добија све насилнији и злокобнији облик. Студентски покрет прерастао је током ове две године у најшири народни покрет побуњених самосвесних грађана а то је доказ да је у нашој земљи не може да се са овим народом не може да се ради шта власт шта хоће и да нисмо изгубили способност да критички мислимо и просуђујемо, то време је неповратно прошло. А. Вучић приписује опозицији и студентском покрету жиг перверзне инверзности а заправо он брутално непрестано користи тај облик инверзности што је саставни део његовог радикалског начина схватања и вођења политике. О томе говоре и сведоче његови многобројни јавни наступи и поступци, а посебно се то могло видети током његове летошње предизборне и садашње изборне кампање коју води као тзв. обични грађанин, не користећи функционерску кампању и све расположиве државне ресурсе. У ово може да поверује само онај који је у потпуности усвојио његову информерску и пинковску верзију ружичасте стварности његовог тзв. златног доба.
Он се у овој изборној кампањи обраћа народу желећи да себе представи као оног који ће се у новом премијерском мандату дефинитивно обрачунати са мангупима у његовим редовима. Јер на централном нивоу ове узурпаторске власти је све у реду и све функционише како треба, али су као главни кривци означени локални функционери јер су изгубили контакт са народом, али је зато ту велики вођа који ће након изласка у народ пред одржавање ванредних парламентарних народа већински посмењивати обласне моћнике и кабадахије. На тај начин ће демонстрирати да је он тај који је прави глас народа доносећи правдољубивост и услишити молбе осиромашеног и ојађеног народа. Он је након изборног скупа у Зајечару изјавио да ће пробати да упадне у неку општину и да изненади све, пошто никоме није јавио да долази. Гарантујем да их нећу на послу око три, четири по подне“. Ово је јасан наговештај нове тзв. антибирократске револуције, а имали смо током ових претходних деценија прилику да видимо како се она завршава.
На овим предстојећим парламентарним изборима он настоји да коначно пронађе за њега изгубљени, а толико неопходни легитимитет који је тако успешно оспорио и довео у питање својим дуготрајним и делотворним протестима и ненасилним вођењем политичке борбе управо студентски покрет подржан од побуњених и самосвесних грађана. Ниједна власт не може да опстане без оствареног и потврђеног легитимитета подржаног народним пристанком и слободно израженом народном вољом. Јер без тога нема трајног и делотворног легитимитета као основе сваког демократског поретка. О недостатку легитимитета говори и бескрупулозна злоупотреба свих расположивих државних и медијских ресурса, што говори о слабости и немоћи овог диктаторског режима који своју посуновраћену и псеудо-легитимност тражи на вашарским и шаторским окупљањима и непрестаном проглашавању коначне победе над обојеном револуцијом и побуњеним друштвом. Његова изборна кампања је анахрона и без нових идеја, и састоји се од толико пута виђених и изанђалих предизборних обећања, отвореног подмићивања његовог сигурног бирачког тела, куповини гласова, онемогућавања гласања наших грађана у расејању, апсолутном дехуманизовању политичких неистомишљеника и супарника, манипулацији са бирачким списковима, апсолутном медијском контролом, свакодневним непоштовањем Устава и закона, ширењем насиља и страха од могућих сукоба који могу само да изазову батинашки ескадрони који су под његовом директном контролом. Врши се у исто време брутална одмазда над просветним радницима који су подржали студентске протесте и над Универзитетом и установама и делатницима у сфери културе и уметности. Јер су они главно упориште отпора овом диктаторском режима који гаји отворени презир према људима који имају своје изграђено мишљење и критички став према сваком облику узурпације и рушења основних цивилизацијских и демократских вредности, што овај напредњачки режими и његов велики вођа непрестано чине. Зато његова кампања све више личи на игроказ о Краљевићу и просјаку и то се може видети у најогољенијој форми у његовом учешћу у овој изборној кампањи под фирмом обичног грађанина. У исто време он шаље поруку да је он и даље неприкосновени велики вођа и да више нема никаквог институционалног посредника између њега и обичних смртника, посебно пензионера и социјално угрожених људи којим је наменио „обилату“ финансијску помоћ и бригу. Када се саберу сва та финансијска давања испада да је за његов опстанак на власти али и пљачкашке и криминализоване клијентеле коју је он створио, обезбеђено близу милијарду евра. У исто време он непрестано говори да страначка опозиција и студентски покрет располажу великим финансијским средствима која стижу из западних земаља које желе да разоре његову суверенистичку политику. Јер је он показао, судећи по његовим медијским и јавним иступима, до сада невиђену у нашој историји храброст у одбрани независности и суверености Србије од спољних и унутрашњих непријатеља. При томе се служи сталним оптужбама и подметањима да Студентска листа намерава да призна независност тзв. косовске државности и уведе санкције Русији без обзира што то није део њиховог програмског опредељења. То је још један очити доказ потпуне превазиђености А. Вучића јер се он сада користи радикалском реториком( њу он никада није ни напуштао) која је анахрона и само је одјек деведесетих година који нове генерације не познају и не прихватају. А тзв. бескомпомисна суверенистичка политика А. Вучића се најбоље показала у вођењу политике на Косову и Метохији, а завршила се отвореном велеиздајом српских државних и националних интереса и потпуном напуштању српског народа што је довело до његове изложености најбруталнијем насиљу власти А. Куртија и што је најпогубније, даљем етничком чишћењу.
Једна од старих и опробаних радикалских изборних тактика је ширење дефетизма и раздора у опозиционим редовима али и гушење сваке критичке мисли, прогон људи који учествују у студентском протесту и стална тежња да се студентски покрет, побуњени грађани и опозиционе странке прикажу као политички дилетанти склони само размирицама, међусобним сукобима, испољавању лидерских сујета и показивањем неспособности да створе реалну и ефикасну програмски осмишљену политичку алтернативу.За разлику од целокупне подељене опозиције А. Вучић оличава политичку монолитност, сигурност и тежњу за друштвеним дијалогом(кога нема задњих 14 година захваљујући пре свега њему). Али и потребу за стварање уједињене Србије у којој се подразумева, како би било другачије, да би он имао апсолутну и неприкосновену власт, јер он је поистоветио државу Србији са својом до сад невиђеном историјском улогом и месијанским поривом да он свакодневно ствара историју. Када је А. Вучић у питању и карактер његове отворено диктаторске владавине све је већ одавно јасно и белодано.
Међутим, за нас је сада такође од велике важности какав ће бити резултат неке врсте друштвеног договора унутар политичких и друштвених снага које већ две године истрајно учествују у побуни и отпору који су довели до ревитализације изворног појма и суштине политике , али и обнављања друштва и политичке енергије у сасвим новом облику и смислу што је и довело до расписивања ванредних парламентарних избора у никад горим изборним условима. Већ учешће у тако неравноправној политичкој и изборној борби са диктаторским напредњачким режимом представља прави подвиг који ће свакако имати далекосежни значај и утицај на наше целокупно друштво које тежи темељним политичким променама. Ова генерација младих људи која води и осмишљава студентске протесте показала је потпуно нови политички сензибилитет и схватање политике као поштовање демократске процедуре у којој ће се моћи испољити различита мишљења али и проналазити заједнички интерес у стварању друштва у коме неће бити најважнији и пресудни партикуларни партијски интереси већ ослањање на шири друштвени дијалог и уважавање општих друштвених и политичких интереса, компетентности и темељних демократских и цивилизацијских вредности. То је енигма коју А. Вучић није могао да реши јер он припада времену у коме је било најважније да се пронађе нови велики вођа који ће бити гарант стабилности и обезбедити апсолутни утицај и власт владајућој партији. То је анахрона и превазиђена политичка концепција у времену дигиталне револуције која још увек тражи своје политичко артикулисање а студентски покрет и побуњени грађани су управо на том путу, на њему нема места овешталим професионалним политичарима који су на нашој политичкој сцени дуже од тридесет година вукући са собом свој политикантски багаж. И то у потпуно промењеним политичким процесима у којима се све више отвара простор за учешће грађана у политичком животу јер они траже да се уважава и поштује њихов глас и општи друштвени интерес. Студентски покрет не признаје владајући концепт лидерског начина вођења странке јер су они окренути облицима директне акције и демократије. А. Вучић може да функционише само у задатим оквирима анахроног оквира страначке олигархије у којој страначки вођа има апсолутну моћ одлучивања окупљајући око себе само подобне и људе спремне да беспоговорно служе великом вођи. Реаговање А. Вучића након објављивања Студентске листе и његов позив кандидату на телевизијски дуел који само заузима прво место на њој , само још једном убедљиво показује да он није у стању да разуме нови политички сензибилитет и схватање политике у потпуно измењеним медијским и друштвеним околностима.
Изборна кампања студентске листе ствара толико неопходну референдумску атмосферу и представља листу побуњеног друштва и самоосвешћених грађана, показала је изузетну креативност, маштовитост и свежину идеја и приступа политичким процесима. И тиме оповргла све сумње и недоумице изражене у ставу и упитаности, да ли су студенти и грађани технички и програмски спремни за учешће на овим парламентарним изборима. Што је у потпуној супротности са невеселом, немаштовитом, репетитивном, некреативном и компилаторском кампањом напредњачке листе. Зар студенти и грађани нису показали своју политичку снагу и организациону способност на протеклим локалним изборима на којима су несумњиво постигли изузетне резултате и то у готово немогућим и неповољним изборним условима. Ту способност и спремност показују и у припремама за ванредне парламентарне изборе. Резерве које су у том смислу износили представници етаблираних парламентарних опозиционих странака(странка Слободе и правде, Центар-Срце, Покрет Солидарност) указујући на недостатак политичког и организационог искуства студената нису имале нити имају како се показало озбиљног основа и упоришта. Али су зато донели одлуку да и поред указивања на значај овог историјског тренутка и неопходности обједињавања свих опозиционих снага на једној изборној листи донели одлуку да изађу као коалиција Европска Србија на ове изборе. Правдајући то потребом да се грађанима пружи јасна проевропска и грађански одређена алтернатива ослоњена на заступање вредности које афирмише Европска унија. Тих базичних про-европских вредности које се све чешће не придржава ни сама Европске Унија, о чему када је Србија у питању сведочи и недостатак резолутног дистанцирања од подршке режиму А. Вучића коју му Европска комисија и даље пружа. Без обзира на неке сигнале који указују на губљење подршке унутар народњачке коалиције, али то је још увек далеко од стварног ускраћивања подршке А. Вучићу. Он је очигледно и даље гарант заштите и заступања њихових економских интереса, и признавања тзв. Косовске државности кроз нормализацију односа Београда и Приштине спровођењем прихваћеног француско-немачког Охридског споразума. Нико не треба да спори опозиционим парламентарним странкама право да доносе одлуку о изласку на изборе, али треба се основно запитати, како то да потез Европске Србије да излази на ове изборе А. Вучић тумачи као заједничку борбу против идеолошког једноумља и залагање за спас српског парламентаризма. А нису изостале ни похвале и подршка А. Вучића за поједине лидере ових странака. Ова њихова одлука о учешћу на изборима није значајније нарушила постојање референдумске атмосфере коју ствара својим деловањем и кампањом Студентска листа. Она се гради већ две године у борби против диктаторског режима А. Вучића и кроз тежњу да се остваре идеали слободе и правде и обезбеди функционисање темељних демократских начела о подели власти, владавини права , једнакости пред законом, поштовању Устава и функционисању државних институција ослобођених од утицаја владајуће партије и апсолутне доминације извршне власти. Задржавајући своју политичку и идеолошку хетерогеност, што се види и у саставу Студентске листе, уз подршку већине парламентарних странака које су показале да схватају и прихватају далекосежност и историјски значај ових избора створена је и функционише толико потребна референдумска атмосфера. Студентска листа својим фокусирањем и усредсређивањем на изборну победу на овим изборима што би довело до додатног растакања владајућег режима а при томе је истакла у први план одбрану Републике и Устава . А Вучић је концентришући сву власт у рукама и изазивајући непремостиве поделе у нашем друштву у овој кампањи показао да се сада ослања пре свега на процене Безбедносно информационе агенције, апарат силе и своје батинашке ескадроне. Вршилац дужности Председника Републике Србије А. Брнабић се недавно захвалила припадницима БИЕ што су успешно сузбили претњу обојене револуције. Ако је највећи домет аналитичке службе БИЕ и А. Вучића да је главни циљ Студентске листе да ДС поново дође на власт, и то уз помоћ шабачког двојца Зеленовић-Петровић, онда је он у већем проблему него што смо ми могли да претпоставимо.
У настојањима Студентске листе као заједнички именитељ и основно политичко везивно ткиво појављује се знаменита правна и политичка мисао Марка Тулија Цицерона-Salus rei publicae suprema lex- Спас/ добробит народа и државе је највиши закон. Можемо повући паралелу везану за политичку борбу студената из наше историје. У издању Републиканске библиотеке објављен је 1921 године програм клуба Студената републиканаца. У њему можемо наћи ставове који и данас имају изразиту актуелност и значај. “Чим једна Скупштина постане већи пријатељ влади него народу, народ има право да јој одрекне поверење и она мора да иде кући, да би дошла друга, коју народ хоће“. Истрајност праћена доследношћу и одсуству властољубља и користољубља и афирмација моралности и начелности у политици и бескомпромисно заступање основних ставова о неопходности темељних демократских промена у нашем друштву ( коришћењем и принципа директне демократије) главне су карактеристике и одлике студентског покрета који је покренуо побуну у нашем друштву показујући да је промена могућа и достижна. На тај начин су и грађани организовани у зборове постали изузетно важан политички субјект који је дуго био маргинализовани и скрајнут. И начин формирања Студентске листе је на том таласу ревитализације политичког деловања и утицаја грађана јер је она показала значај децентрализованог приступа што је довело да овога пута, без обзира што је на снази пропорционални изборни систем, да кандидати за посланике изражавају интересе целокупне Србије и тиме је спречена даља београдизација Народне Скупштине , а то је од посебног значаја.
Како се приближава окончавање ове изборне кампање све је јасније да су пред нашим друштвом изузетно изазовни дани. Диктаторски режим А. Вучића све чини да још више заоштри политичке поделе како би себи створио простор за даљу ескалацију и изазивање сукоба када стигну за њега први неповољни резултати који могу да буду наговештај изборне победе Студентске листе. Ако она оствари победу на овим изборима, то ће убрзати даљу разградњу и растакање напредњачког режима који је очигледно на силазној историјској и политичкој путањи али и сузити маневарски простор А. Вучићу да покуша да постизборним инжињерингом оспори резултате избора, што ће свакако покушати да учини. Ако су студенти били у стању да се не повуку пред насиљем који су чинили напредњачки батинаши и полиција под контролом А. Вучића зашто би се грађани повукли након избора јер бране свој глас али и своје достојанство слободних људи. Зато ширење страха од сукоба и насиља којем прибегава А. Вучић нема никаквог реалног ефекта како се већ показало након две године истрајних протеста. Могућа победа Студентске листе срушиће и псеудо политикантски мит о непобедивости А. Вучића, а она ће бити тим значајнија јер је остварена у изузетно тешким и веома неповољним изборним условима. Након ових ванредних парламентарних избора убрзано следе председнички избори за које су грађани и Студентски покрет већ спремни јер се не сме дозволити да ова посебна и креативна енергија буде неутралисана јер тек након победе Студентске листе предстоји време великих друштвених промена и политичких борби. Очигледно је да студентски покрет пружа довољно доказа да је спреман да у овој историјској промени учествује до краја, до остваривања њихових основних захтева истакнутих након трагедије у Новом Саду и погибије 16 невиних људи- стварања друштва у коме ће бити сви људи бити пре свега једнаки пред законом, остварена подела власти, слобода медија, елиминисано деловање партијске државе, обезбеђено поштовање Устава о и закон, спроведена лустрација и одузимање нелегално стечене имовине, и изнад свега створени услови за деловање ослобођених институција .То су идеали слободе и правде за које се на овим парламентарним изборима залаже Студентска листа израсла из студентских протеста и побуне освешћених грађана који овом друштвеном покрету дају толику снагу и политичку моћ.
18. октобар 2026. године
