Политичка неслагања између премијера Албаније Едија Раме и премијера Косова Аљбина Куртија не представљају борбу за вођство међу Албанцима у региону, већ су, пре свега, последица њихових различитих политичких опредељења, оцењује професор међународног права Енвер Хасани. Он наводи да је Албанија веома блиска свим аспектима америчке политике и политици Европске уније, док је Косово изабрало пут конфронтације.
Хасани је у интервјуу за црногорски лист „Дан“ оценио да ниједан од водећих албанских политичара – Еди Рама, Аљбин Курти, Саљи Бериша или Аљи Ахмети – нема могућност да се наметне као лидер свих Албанаца који живе у различитим деловима Балкана. Према његовим речима, таква идеја је илузорна и нема упориште у политичким односима у региону.
Говорећи о актуелним политичким приликама у Албанији, Хасани је оценио да су недавни протести значајно ослабили позицију Едија Раме и изразио сумњу да ће албански премијер успети да политички преброди протесте и немире. Као разлог због којег Рама не подноси оставку и не жели формирање техничке владе која би организовала нове изборе, Хасани наводи страх од Специјалне структуре за борбу против корупције и организованог криминала (СПАК).
Он је оценио да су корупција и трговина наркотицима током Рамине власти достигле огромне размере и да представљају проблем који мора бити стављен под контролу, јер би у супротном могао да угрози друге регионалне процесе. Сличну ситуацију, према његовој оцени, могуће је уочити и у Србији.
Хасани сматра да се утицај Едија Раме у региону не заснива на свеалбанском национализму, већ на његовој доследној подршци евроатлантској политици, како у политичком и безбедносном, тако и у војном, економском и културном смислу. Насупрот томе, оцењује да Аљбин Курти води супротну политику у тим областима.
Разлике између двојице премијера Хасани објашњава и њиховим личним односом.
„Борећи се против Аљија Ахметија, Аљбин Курти се бори против савезника Едија Раме, са којим никада није имао храбрости да се отворено суочи. Рама, захваљујући свом уметничком таленту и знању из различитих области, код Куртија изазива осећај интелектуалне инфериорности. Током њихових сусрета, Рама је Куртија третирао као инфериорног и незрелог, због чега га косовски премијер избегава“, казао је Хасани.
Хасани сматра и да на Косову постоје друге струје левице које нападају Раму, а које описује као изразито неојугословенски и просрпски оријентисане. Према његовој оцени, те струје имају значајан утицај на унутрашњу и спољну политику Куртијеве владе.
Осврћући се на идеју о „Великој Албанији“ и националном уједињењу Албанаца, Хасани оцењује да је данас углавном реч о политичкој реторици, а не о стварном политичком пројекту.
„Аљбин Курти је ту карту користио фиктивно, баш као што је користио и наставља да користи национализам екстремне левице према локалној заједници, у функцији очувања гласова и политичке власти. Откако је дошао на власт, никада у свом политичком дискурсу није изразио жељу да се бави пројектом националног уједињења“, рекао је он.
Насупрот реторици о националном уједињењу, Хасани подсећа да је Курти 2023. године у Охриду прихватио политичко-територијалну аутономију за Србе на Косову, што, према његовом мишљењу, представља међународну обавезу коју ће Косово пре или касније морати да спроведе.
„У том смислу, пројекат националног уједињења Албанаца наставља да постоји као идеја, као што је случај и са другим народима на Балкану, али се одржава у позадини, изван оквира локалне политичке власти. Он опстаје више као демагошки дискурс, као нешто што се негује у недостатку других конкретних идеја за грађане. За оживљавање идеје о националном уједињењу Албанаца потребне су деценије. Тренутно је нико не схвата озбиљно“, навео је Хасани.
Говорећи о односима Албаније и Косова, Хасани истиче да се њихове спољнополитичке оријентације разликују.
Док је Албанија, према његовој оцени, веома блиска свим аспектима америчке политике и политици Европске уније, Косово је изабрало пут конфронтације.
Када је реч о регионалним односима, Хасани наводи да су безбедност и стабилност основни критеријуми за њихово разумевање.
„Полазна тачка и критеријуми за све на Балкану јесу безбедност и стабилност. У том погледу, односи између балканских земаља, са изузетком Србије, одлични су. Чак ни Србија у својој спољној политици није показала снажну војну и безбедносну агресивност која би угрозила опстанак неке суседне државе и ширу регионалну стабилност. Разлог за то је присуство Натоа у региону. Он представља безбедносни и војни кишобран који је омогућио свеукупни развој Балкана“, казао је Хасани.
