Српско-француско војничко гробље у Приштини на којем почивају војници страдали у Балканским ратовима и Првом светском рату сведочи о заједничкој историји, страдању и савезништву, али и о односу према прошлости, што је посебно дошло до изражаја 2023. године, када је измештање спомен-плоче српским војницима изазвало реакције јавности и отворило питање очувања историјског сећања.
Пише: Милена Максимовић
Српско-француско војничко гробље у Приштини, смештено у оквиру градског православног гробља, представља јединствен меморијални комплекс у којем почивају посмртни остаци српских ратника страдалих у Балканским ратовима и Првом светском рату (1912–1918), заједно са припадницима француских снага који су животе изгубили на Косову током Првог светског рата, али и знатно касније, у склопу послератне мировне мисије Кфора, и једним аустроугарксим војником Антоном Дозером.
Историчар Александар Гуџић истиче да је након Првог светског рата пажња јавности била усмерена на војничко гробље, али да након Другог светског рата овај меморијални комплекс губи на значају.
„Тек 1984. године оно је било прописно уређено, била је постављена једна спомен плоча и до рата је локално удружење које је неговало успомене и сећање на ослободилачке ратове 1912–1918. имало одређени план и програм, обележавало годишњицу завршетка Првог светског рата на том гробљу“, наводи Гуџић.
Комплекс је препознатљив по томе што француска и немачка амбасада сваке године 11. новембра на овом месту заједнички обележавају Дан примирја у Првом светском рату.
„Ту су сахрањени српски, али и француски војници и ту је сахрањен један аустроугарски војник Антон Дозер. И за њега имамо материјалну потврду да је ту сахрањен, а француска након Другог светског рата пуно полаже на пријатељство са Немачком и француски амбасадор је сматрао да је пригодно да се на дан примирја у Првом светском рату на војничком гробљу у Приштини појаве немачки и француски амбасадори и да то буде негде политика порука пријатељства француске и немачке. Заправо тај догађај потврђује да је култура сећања један важан ресурс у политици, у дневној политици“, навео је Гуџић.
Историјско сећање у сенци политике
Он је подсетио на догађај од 2023. године који је збунио српску јавност, када је на на иницијативу амбасада Француске и Немачке у Приштини уочи обележавања Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра споменик борцима из Балканских и Првог светског рата измештен, без знања Епархије рашко-призренске.
Тада је бела спомен-плоча из 1984. године, на којој је поред крста исписано „Овде леже посмртни остаци српских војника палих у ратовима 1912– 18“ замењена црном мермерном плочом на којој на француском, српском и албанском пише: „Француским војницима палим на Косову“.
„На том месту поставили једну плочу која је требало да негује сећање на француске војнике који су изгубили живот у Првом светском рату на овим просторима, али и на војнике Кфора који су страдали након 1999. године“, подсећа Гуџић.
Након притиска јавности и петиције коју је покренула група невладиних организација и појединаца бела спомен-плоча враћена је на своје место.
Гуџић истиче да је историја на Косову већ дуже време предмет политичке злоупотребе.
„Албански медији на Косову настоје да кроз језички дискурс, кроз наратив изврше својеврсну ревизију историје. Како оне даље прошлости, тако и ове ближе“, наводи он.
Гробље које и даље носи ожиљке ратова
Он такође истиче да се гробље у Приштини донекле одржава, али напомиње да су на православном гробљу још увек видљиве последице ратова деведесетих.
„Има доста порушених споменика, видљиви су и трагови ратова деведесетих када је гробље бомбардовано. Рецимо да локалне власти у Приштини одржавају гробље, али да су ту још увек видљиви трагови свега онога што се дешавало деведесетих“, истиче он.
Гуџић истиче да су Први светски рат, а самим тим и споменици који подсећају на тај важан догађај, важан ресурс у колективном сећању Срба.
„Ако прихватимо размишљање Ернеста Ренана да је нација заједница сећања, дакле нације почивају на сећањима, историја је важан ресурс у свакој нацији. Дакле, оно што нас код Срба детерминише и одређује као Србе је управо сећање на велике победе, али и велике поразе, на велика страдања, али и велике успоне у прошлости. Први светски рат је важан догађај у историји српског народа. Део је националног идентитета. Он је обележио једно велико страдање, али и васкрс Србије и велику победу“, наводи Гуџић.
Приштина као ратно средиште Србије 1915. године
Он такође напомиње да је Приштина имала велики стратешки значај у Првом светском рату.
„У Првом светском рату, нарочито 1915. године и чувеног повлачења српске војске, имала је важан значај као једно седиште, град кроз који се повлачила српска војска. У једном тренутку је Приштина била и ратна престоница Србије. У једном тренутку током 1915. године у Приштини се нашао и краљ Петар, регент Александар, влада, војска, комплетна држава и државни апарат су се нашли у Приштини. Након повлачења српске војске Приштину су окупирале бугарске јединице централних сила, а касније Приштина је препуштена Бугарској и била део бугарске окупационе зоне“, навео је он.
Касније, током Другог светског рата Приштина је након априлског слома Краљевине Југославије била део италијанске окупационе зоне.
„Била је под италијанском окупацијом. Заправо је била део марионетске Велике Албаније. Велике Албаније која је била марионета фашистичке Италије. Након капитулације Италије ’43., Приштина долази под окупациону зону Немачке и свој значај Приштина је имала 1944. током операција повлачења групе немачких армија на Балкану које су се повлачиле из Грчке назад ка Немачкој и у том тренутку Приштина је имала изузетно важан стратешки значај за силе осовине“, закључио је Гуџић.
