Самит Берлинског процеса, одржан данас у Милочеру код Будве, окупио је лидере шест економија Западног Балкана и европске званичнике, уз поруке о убрзању европских интеграција, регионалном повезивању и потреби да се превазиђу политичке напетости. Немачки канцелар Фридрих Мерц представио је могућност постепеног укључивања земаља региона у поједине области јединственог европског тржишта и пре пуноправног чланства. Косовски премијер Аљбин Курти поново је затражио статус кандидата за чланство у ЕУ, док је премијер Србије у техничком мандату Ђуро Мацут нагласио економски значај Србије и потребу да Берлински процес остане усмерен на сарадњу.
Црна Гора је данашњим, 13. самитом лидера завршила председавање Берлинским процесом за 2026. годину. Наредне године домаћин овог формата биће Аустрија.
Скуп су отворили црногорски премијер Милојко Спајић и немачки канцелар Фридрих Мерц. Учествовали су и аустријски канцелар Кристијан Штокер, представници Европске уније, међу којима европска комесарка за проширење Марта Кос, као и лидери Западног Балкана.
Берлински процес покренут је 2014. године на иницијативу Немачке, са циљем јачања регионалне сарадње и приближавања Западног Балкана Европској унији.
Мерц: Укључивање у европско тржиште и пре чланства
Једна од најважнијих порука са данашњег скупа била је могућност да земље кандидати постепено добијају приступ појединим областима јединственог тржишта ЕУ, не чекајући завршетак целокупног процеса приступања.
На конференцији за новинаре, Мерц је говорио о предлогу који је током лета изнео заједно са француским председником Емануелом Макроном.
Према његовом објашњењу, реч је о прелазној фази у којој државе још не би биле пуноправне чланице Европске уније, али би могле да учествују у одређеним сегментима њеног тржишта и система сарадње.
Мерц је навео да је о овом приступу разговарано и на састанку Европског савета, те да је предлог наишао на позитивне реакције.
Посебно је издвојио Црну Гору као земљу којој се, према његовој оцени, може понудити конкретна европска перспектива.
Немачки канцелар је, говорећи о политичким приликама у региону, упозорио и на раст напетости и поларизације.
Током уводног обраћања поручио је да насиље не сме бити прихватљиво средство политичког деловања, без обзира на то са које стране долази, као и да реторика која продубљује поделе не може допринети безбеднијој и успешнијој Европи.
Позвао је на напредак у нормализацији односа Београда и Приштине, истичући да нерешена питања захтевају одговорност и конкретне кораке.
Аустрија преузима председавање: Млади и помирење као приоритет
Аустријски канцелар Кристијан Штокер најавио је да ће се председавање његове земље Берлинским процесом 2027. године посебно усмерити на помирење, младе и регионалну сарадњу.
Према његовим речима, европска перспектива Западног Балкана мора бити праћена изградњом поверења између друштава и суочавањем са прошлошћу.
Говорећи о проширењу, Штокер је нагласио да билатерални спорови не би смели да блокирају приступање Европској унији.
Подржао је напредак Црне Горе, оцењујући да би њено чланство представљало потврду кредибилитета политике проширења.
Курти: Косово једино у региону без статуса кандидата
Косовски премијер Аљбин Курти затражио је да Европска унија размотри захтев Косова за чланство, поднет још у децембру 2022. године, и покрене наредне кораке у приступном процесу.
У говору који је у целости објавио на свом званичном Фејсбук профилу, Курти је подсетио да Косово остаје једино на Западном Балкану без статуса кандидата за чланство у ЕУ.
Затражио је да се од Европске комисије затражи мишљење о косовској пријави, да Косово добије кандидатски статус и да се отворе приступни преговори.
Курти је говорио и о практичним користима европског повезивања, помињући систем СЕПА, зелене коридоре за трговину и смањење трошкова роминга између региона и Европске уније.
Посебно се осврнуо на регионалне споразуме о слободи кретања и признавању диплома, оцењујући да њихово спровођење и даље наилази на препреке.
Део обраћања посветио је и безбедности, износећи оштре оптужбе на рачун Србије у вези са нападом у Бањској 2023. године и експлозијом на каналу Ибар–Лепенац 2024. године.
Споменуо је Милана Радоичића, који је преузео одговорност за организовање групе у Бањској, тврдећи да он слободно борави у јавности уз заштиту државног апарата Србије.
Курти је затражио и чланство Косова у НАТО-у, као и већу пажњу европских партнера према положају Албанаца у Прешевској долини.
О Куртијевим оптужбама, његовом помињању Радоичића и реакцији премијера Србије опширније у посебном тексту КоССева.
Мацут: Берлински процес треба да остане усмерен на сарадњу
Премијер Србије у техничком мандату Ђуро Мацут поручио је да Србија остаје посвећена реформама из Плана раста за Западни Балкан и постепеном укључивању у јединствено тржиште Европске уније.
Као конкретне области регионалне сарадње издвојио је заједничко тржиште, зелене коридоре, смањење трошкова роминга и приступање Јединственом подручју плаћања у еврима — СЕПА.
Према извештају Тањуга, Мацут је у обраћању одбацио оптужбе представника Приштине као неосноване и непримерене, наводећи да за расправу о отвореним политичким питањима постоје други форуми.
Оценио је да Берлински процес мора да сачува свој инклузиван и развојни карактер.
Мацут је након самита изјавио и да Србија представља једног од кључних чинилаца економског повезивања региона, а предложио је размишљање о обједињавању бројних европских и регионалних састанака у шири формат сарадње.
Европска перспектива и отворена политичка питања
Самит је показао да се европски партнери залажу за интензивније економско повезивање Западног Балкана са Европском унијом, али и да међу учесницима остају озбиљне политичке разлике.
Док је фокус немачког и аустријског руководства био на постепеној интеграцији, реформама и регионалном помирењу, Курти је европски скуп искористио и за захтеве у вези са безбедношћу Косова и одговорношћу Србије, а Мацут за позив да се регионални формат не оптерећује међусобним оптужбама.
Црна Гора председавање Берлинским процесом завршава са укупно 26 организованих догађаја, од којих је 14 одржано на министарском нивоу, према подацима њене владе.
Аустрија преузима организацију наредног самита, уз најављени фокус на младе, помирење и конкретније приближавање региона Европској унији.
