Он је рекао да Косово пролази кроз „тешке дане“ и да грађани континуирано протестују против одлуке Специјализованог суда, те да реакција грађана не може бити игнорисана, нити Скупштина може да се понаша као да то питање не дотиче Косово.
„Овај суд није наметнут резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација, већ је основан Уставом и законима донетим на основу Устава које је усвојила Скупштина Косова“, рекао је он.
Хамза је додао да је све почело извештајем некадашњег специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија и резолуцијом коју је то тело донело, према његовим речима, у средишту тог извештаја биле су озбиљне тврдње које су погађале рат и ослободиоце.
„Ако је Косово основало овај Суд са посебном мисијом, да ли та мисија треба да има одређену границу? Нацрт закона даје јасан одговор. Он не тражи укидање Специјализованих већа. Не тражи да се не истражују оптужбе повезане са тврдњама због којих су Специјализована већа основана. Ти случајеви ће и даље бити део њиховог мандата. Ово није иницијатива за некажњивост. То је иницијатива да се унапред одреди ко има право да суди о чему“, рекао је он.
Лидер ДПК је рекао да Скупштина има дужност да преиспита закон када сматра да више не одражава сврху због које је усвојен.
„Нацрт закона захтева да оптужбе имају конкретну везу са наводима због којих је овај суд основан, а не општу везу. Нема бескрајних тумачења. Нема проширења мандата само зато што се неки догађај догодио током рата. Мора постојати јасна веза са мисијом због које је овај механизам створен“, рекао је Хамза.
Специјализована већа осудила су 16. септембра у првостепеном поступку бивше вође Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашима Тачија и Јакупа Краснићија на по 25 година затвора, Кадрија Веселија на 18 година затвора а Реџепа Селимија на 13 година затвора.
Бивши лидери ОВК осуђени су за ратне злочине, укључујући незаконито или произвољно притварање, окрутно поступање, мучење и противправна убиства
