Филозофски факултет из Приштине са привременим седиштем у Косовској Митровици обележио је 66 година постојања, а тим поводом одржана је међународна научна конференција „Историја, култура, идентитет 2“, у склопу које су потписани Меморандуми између те високошколске установе и Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, Економског факултета Брчко Универзитета у Источном Сарајеву и Центра за примењену филозофију и друштвена истраживања „Миленко Бодин“ из Београда.
Дан Филозофског факултета и отварање међународног научног скупа започео је интонирањем химне Боже правде, а организован је и забавно образовни садржај, док су најбољим студентима на 10 студијских програма уручене награде.
Декан установе, професорка Александра Тмушић Костић изјавила је за Косово онлајн да је одзив научника и истраживача ове године велики.
„То је заиста леп догађај. Када смо организовали ову другу конференцију, нисмо могли ни да замислимо да ће се одазвати 284 аутора из десет земаља. За наше поднебље то је заиста реткост. Могу слободно да кажем да на простору Косова и Метохије никада није одржан овако велики међународни научни скуп. Ми смо се као факултет и универзитет, заједно са градом Косовском Митровицом, потрудили да дочекамо наше драге госте и колеге и да током три дана будемо заједно, не само у Косовској Митровици већ и на простору Косова и Метохије“, поручила је она.
Након међународног научног скупа, уследиће објављивање зборника радова са конференције, а како је Костић навела, с обзиром на број аутора и пријављених радова, то ће бити обиман и значајан зборник, који ће имати најмање пет томова.
„Желим да захвалим Канцеларији за Косово и Метохију, Министарству науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, као и локалним самоуправама, односно привременим органима општина Косовска Митровица, Звечан и Зубин Поток. Без њихове подршке не бисмо могли да остваримо оно што смо првобитно замислили. Свим учесницима желим пријатан боравак и лепо дружење, као и да одавде понесу позитивне утиске и снажне емоције. Надам се да ћемо се поново срести овде, на Косову и Метохији“, казала је Тмушић Костић.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драган Мастиловић навео је да му је велика част и задовољство што присуствује потписивању меморандума о сарадњи између научних и високообразовних институција Републике Српске и институција у Северној Митровици.
„Мислим да је то веома значајан корак у будућој сарадњи, не само када говоримо о високообразовним и научним установама већ и о повезивању српског народа са обе стране Дрине. Посебно је то важно овде на Косову и Метохији, где знамо да је српски народ изложен разним притисцима и да живи у готово немогућим условима. Питање је да ли се данас у свету може наћи такав пример терора који се спроводи над српским народом. Република Српска одлично зна шта значи борити се за државу, изборити се за државу и бранити државу. Због тога мислим да народ Републике Српске у потпуности разуме, можда и најбоље, Србе на Косову и Метохији“, истакао је Мастиловић.
Као пленарни предавач на научној конференцији, нада се да ће допринети не само науци и високом образовању, већ и повезивању српског народа у свим крајевима.
„Сматрам да је један од неопходних праваца наше будуће сарадње управо повезивање младих људи, студената, али и млађих, средњошколског узраста, на свим српским просторима. Као народ не можемо достићи висок степен интеграције ако се међусобно не познајемо. Због тога мислим да ћемо у наредном периоду интензивно радити на томе, односно да ће Србија и Република Српска радити на повезивању наше омладине како би се млади боље упознали са историјом, културом и идентитетом српског народа на свим просторима“, закључује он.
Оценио је да је важно да ученици и студенти, поред одлазака у европске градове, упознају и места од посебног значаја за српску историју, попут Ћеле-куле, Старог Брода и Јасеновца.
Професор Филолошког факултета у Београду Александар Милановић, један од овогодишњих пленеарних излагача, рекао је да је тема овогодишње конференције не само идентитет, него и идентитет српског народа на Косову.
„Моја тема је везана за језик косовско-метохијских приповедача крајем 19. и почетком 20. века. Тај језик и тај стил у приповеткама наших приповедача заправо је једна врста одраза и њиховог односа не само према матерњем језику, него уопште према статусу Срба у тадашњој покореној Србији и на покореном Косову и Метохији. Из тог разлога мислим да се моја тема доста добро уклапа у глобалну тему, јер је наравно језик један од основних обележја идентитета“, истакао је он.
Поред мноштва научника, данашњем догађају присуствовали су и председници општина Северна Митровица и Зубин Поток, Милан Радојевић и Милош Перовић, председник Привременог органа Косовска Митровица Иван Запарожац, члан Српске листе Игор Симић, као и декани других факултета.
Међународна научна конференција „Историја, култура, идентитет 2“, одржаваће се у Северној Митровици до 18. октобра.
