Свети цар Лазар хтеде Србију
од комадања великаша сачувати
и поново је моћном и силном учинити
Али цар турски Мурат,
моћни непријатељ,
крену на Србију,
да је спржи у пепелу,
као што касније Синан паша
са моштима Светог Саве учини,
како би га Срби заувек заборавили
И пре битке на Косову,
цар Лазар са својим војводама
“Кнежеву вечеру” одржа,
на којој се већ наслутити могло
ко је вјера, а ко невјера,
ко са Лазарем Царство Небеско изабра,
а ко завоље царству земаљскоме
Битка поче те 1389.
на Косову пољу јуначкоме,
цар Лазар на турског цар Мурата удари
а Обилић га у шатору живога распори,
и кад Срби напредовати почеше,
Вук Бранковић са својом војском
за Голеш планину отиде
и издаде кад му време није
Када битка своме крају приђе,
долетеше два врана гаврана
у Крушевац, српску престоницу,
јављајући о јуначкој борби,
силној борби у којој
многи српски јунаци изгинуше,
а међ’ њима
Свети цар Лазаре и Обилић,
бритка сабља Косовскога боја,
ал’ Косово сачуваше наше
да дочека нове нам јунаке
Како нам је на Косову било
тако нам се
у многим биткама поновило,
једни Срби су за Царство Небеско,
а други теже царству земаљскоме,
зато оста она песма стара:
– Само слога Србина спасава,
Боже мили увек било,
плода доносило!
