Група садашњих и бивших српских политичких и институционалних представника са севера Косова добила је позиве тзв. специјалног тужилаштва Косова на саслушање у својству окривљених, пренео је синоћ портал из Северне Митровице “Коссев”.
Према наводима портала, позиви Специјалног тужилаштво могли би се односити вероватно на догађаје од 29. маја 2023. године у Звечану, или, према неким ранијим сазнањима, на барикаде на северу КiM током јесени 2021. године.
“Коссев” наводи да су према њиховим сазнањима, позиве добили најмање један актуелни посланик Српске листе, двојица актуелних градоначелника, двојица бивших начелника округа у систему Србије од којих је један раније био и градоначелник у приштинском систему као још најмање двоје Срба.
За сада није јасно, нема потврде тужилаштва која кривична дела се позваним стављају на терет. У неким ранијим сличним случајевима радило се углавном о наводним кривичним делима – угрожавање уставног поретка тзв. Косова, напад на лица под међународном заштитом, напад на службена лица у вршењу службене дужности, учешће у групи која је извршила кривично дело и хулиганизам…
Из Српске листе као и из полиције нису коментарисали сазнања портала из Северне Митровице.
Ово није први пут да се челници српске заједнице, посебно са севера, нађу на удару тзв. косовског правосуђа због барикада и протеста у четири општине са српском већином северно од Ибра. Током 2022. године позиви на саслушање због “кршења уставног поретка Косова” упућени су тадашњем председнику Српске листе Горану Ракићу и потпредседнику Игору Симићу те члану председништва Славку Симићу који су, како је тада саопштила СЛ, одбили да их приме. У јуну ове године Специјално тужилаштво подигло је оптужницу против шесторо Срба због барикада у децембру 2022. године, а више поступака већ се води због догађаја у Звечану 29. маја 2023. године.
Подсећања ради, током јесени 2021. године, Срби су два пута блокирали север Косова и Метохије. Први пут у септембру те године после одлука косовске владе о увођењу мера реципроцитета за регистарске таблице возила из Србије. Камионима и тешком механизацијом Срби су тада блокирали путеве према Јарињу и Брњаку, а криза је завршена 30. септембра уз посредовање ЕУ договором да се истовремено уклоне барикаде и повуку специјалне јединице тзв. косовске полиције са Јариња и Брњака.
Барикаде су тада, после много тензија, уклоњене а косовски специјалци блокирани на путу близу Јарињу повукли су се ка Приштини.
Десетак дана касније, 13. октобра 2021. догодила се нова криза после акције полиције наводно против кријумчарења која је завршена новом блокадом путева.
Догађаји испред зграде СО у Звечану 29. маја 2023. уследили су пошто су албански градоначелници, изабрани на изборима које су бојкотовали Срби, уз асистенцију полиције ушли у зграде општина на северу.
Тог дана испред заграде окупио се велики број Срба, између окупљених и приштинске полиције у згради и испред, поставили су се кордони Кфора. Истог дана, испред зграде дошло је до великих сукоба у којима је повређено више више од 50 Срба, неки и из ватреног оружја као и, како је тада објављено, 25 припадника међународних снага. Више Срба тог дана је ухапшено, а неке је полиција сурово пребила у згради СО Звечан.
На КиМ се међу Србима посебно коментарише и чињеница да су позиви на саслушање у својству окривљених Србима стигли 24. септембра, на трећу годишњицу догађаја у Бањској 2023. године, када су у сукобу групе Срба и приштинске полиције убијена тројица Срба и када је косовски полицајац Африм Буњаку погинуо од експлозива постављеног на камион којим је био препречен пут у Бањској.
Иначе, последње барикаде на северу Косова и Метохије уклоњене су 29. и 30. децембра 2022. године пошто су три недеље раније постављене због хапшења Срба на Јарињу и у Северној Митровици.
Дан раније, 28. децембра, у Рашки, на састанку са председником Србије Александром Вучићем, Александар Филиповић, бивши шеф оперативе косовске полиције за регион Север, изговорио је сада већ чувену реченицу – “Ако уклонимо барикаде ловиће нас као зечеве”.
Истог дана на састанку у Рашки председник Србије рекао је да у “папирима имамо” да неће бити процесуирања људи који су били на барикадама, уз то додао је и изјаву Кфора о “недопуштању уласка косовских снага на север без одобрења српских градоначелника”.
“Ми сада недвосмислено имамо на папиру написано да људи са барикада неће бити прогањани. За ову реч ‘барикаде’ борили смо се целу ноћ да нико ко је био на њима не може да буде процесуиран, целу ноћ”, рекао је Вучић те ноћи у Рашки додајући да је “сваки дан мира који купимо – живот и шанса више за будућност”.
На састанку са представницима Срба са КиМ, председник Србије рекао је и да “нико Србе не може да лови као зечеве, иако би то волели”.
“Ако крену па ухвате једног од нас или двојицу као зечеве, нема више зечева, ти зечеви постају вукови”, додао је Вучић одговарајући Филиповићу, додајући да би “у случају да дође до сценарија о коме говори бивши шеф оперативе за регион север, то био крај сваке приче, да више не би било ниједног споразума, ни разговора о томе, нити гаранција”.
Колико су и у овом случају вредели реч и гаранције представника међународне заједнице и Приштине показало се веома брзо.
Основни суд у Приштини, 18. јуна 2025. одобрио је захтев Специјалног тужилаштва из Приштине за издавање локалне и међународне потернице за 11 Срба у оквиру истражних радњи које се предузимају у случају постављања барикада у четири северне општине 2022. године.
Реаговао је званични Београд који је упутио писмо Унмику којим ову међународну мисија позвао да, на основу Меморандума о разумевању између Интерпола и Унмика, предузме све неопходне мере како би се осигурало да се све истраге, саслушања, оптужнице или хапшења која се односе на мирне протесте и барикаде током 2022. године хитно обуставе.
