Часни оци, оче прото, уважени високопречасни оче Ђорђе, драга браћо и сестре,
Дозволите да кажем неколико речи, пре свега обрадован беседом коју смо чули од оца Ђорђа, шефа кабинета Његове Светости нашег Патријарха Порфирија из Београда. Благодарим му што је дошао код нас и што је изрекао заиста дубоку беседу на данашњи празник Светог великомученика Димитрија.
Желео бих да кажем неколико речи, надовезујући се на његову беседу. Видите, ми живимо у тренутку напада на Цркву Божију. Напада се са свих страна, свим средствима, по медијима и друштвеним мрежама; измишљају се различите ствари и изговарају хуле на највише институције Српске Православне Цркве — на Свети Архијерејски Сабор, на Свети Архијерејски Синод, на самог Патријарха, на многе архијереје, па и на Светитеље — Светог владику Николаја Охридског и Жичког, Светог Аву Јустина Ћелијског и многе друге.
Ти људи једноставно испољавају свој унутрашњи гнев и своје духовно стање, које је у одређеној мери опседнуто. Тако се то стање назива у духовном животу. Оци уче да човек може бити потпуно или делимично опседнут демонима, а његов ум заробљен. Свети Оци још кажу да је ум секташа поробљен — човек који ступи у неку секту не може лако да се ослободи и изађе из ње, јер су демони поробили ту заједницу.
Отац Ђорђе је поменуо да сам постао монах у манастиру Ковиљу. Манастир Ковиљ је до сада дао шест или седам владика, на челу са нашим Патријархом Порфиријем, као и многе монахе и духовнике који воде наш православни народ путем Православља и Светосавља. Данас у Ковиљу има близу 30 монаха и искушеника. То је велики духовни центар у нашој Цркви, какав се раније могао наћи само на Светој Гори или другим сличним местима. Благословом Митрополита бачког Иринеја, манастир је оживео 1990. године и до данас је донео велике духовне плодове, а надамо се да ће тако бити и убудуће.
У Ковиљу смо се учили теологији Светих Отаца Свете Горе и Синаја. Богослужења и живот били су устројени према датом и благословеном типику. Међутим, данас људи који нападају Цркву не знају за то и у нападу на Цркву не бирају средства ни речи. Спремни су свакоме да кажу било шта, без стида пред Богом и људима. Они морају да схвате да реч хуле није реч благослова, али да је Црква Христова трпељива. Много пута смо се питали зашто се не предузме нешто против оних који тако поступају, али Црква Христова побеђује својим трпљењем, смирењем и праштањем.
Када је Господ Христос био распет на крсту на Голготи, изгледао је побеђен од овог света и најбеспомоћнији, а управо је тада побеђивао нашег највећег непријатеља — смрт. Тако и Црква живи тихо, умудрена Богом, износећи речи Јеванђеља у тешким временима, у временима прогона, страдања и напада. Црква је кроз историју увек тако живела и живеће до краја историје, али ће из свега изаћи као победник. То нам сведочи Свети Јован Богослов у свом Откровењу, а то потврђују и Свети Оци у својим делима.
Зато, браћо и сестре, следимо своје пастире који ништа нису изменили у својој вери. Ми православни хришћани нисмо изменили ништа од првих књига Новог Завета написаних у првом веку раног хришћанства до данас. Оно што су Оци рекли, а Сабори закључили — то данас ми верујемо и исповедамо и сведочимо пред читавим светом. Бити православан значи носити свој крст, али и ићи победоносним путем ка Васкрсењу Христовом. Не треба да се плашимо — Бог је са нама, а кад је Бог са нама, ко ће против нас?
Још једном честитам нашем о. Стефану на ђаконском чину. Он ће, ако Бог да, бити на служби у Бијељини. Потом ће се придружити нашој братији у трпељивом ношењу благог јарма Христове ђаконске или свештеничке службе. Живи били, Бог вас благословио и свако вам добро даровао!
Беседа Митрополита Фотија изговорена на празник светог великомученика Димитрија 2026. године у Ражљеву код Брчког.
