Ако је НАТО био формиран да би држао „Американце унутра, Русе ван, а Немце доле“, као што је језгровито дефинисао први генерални секретар западног војног пакта, британски лорд Исмеј, да би НАТО 2.0 после Хладног рата престао да буде искључиво одбрамбени савез, шта доноси НАТО 3.0 који најављује секретар рата Сједињених Америчких Држава Пит Хегсет?
Судећи по званичном саопштењу Пентагона, управо је „праведнији, снажнији и одрживији НАТО“, у апдејтованој 3.0 верзији, био преовлађујућа тема разговора Пита Хегсета и његовог колеге из Уједињеног Краљевства Веса Стритинга прошлог четвртка.
Убрзавање трансформације
Можда је и пуки случај удесио да се њих двојица састану након што је председник САД Доналд Трамп поручио да је Владимиру Зеленском потребна замена, да би упркос Трампу премијер Велике Британије Енди Бернам Зеленском пружио подршку. Тек, Украјина је у званичном саопштењу споменута само узгред – Хегсет је од свог колеге из Лондона тражио да „пружи подршку циљу председника Трампа о трајном миру у Украјини“ – а нагласак је стављен на захтев Великој Британији да настави с повећавањем трошкова за одбрану упркос томе што се висина њеног дуга убрзано приближава граници (без повратка) од 100 одсто БДП-а, с овогодишњим буџетским дефицитом, већим него што се предвиђало, изнад четири одсто БДП-а да то и додатно погорша.
Свој захтев савезницима да троше оно што немају због претње која не постоји Хегсет је образложио потребом за бржом трансформацијом њихове алијансе у „праведнији, снажнији и одрживији НАТО 3.0“ уочи децембарске ревизије америчког војног присуства у Европи која, каже амерички министар рата, предвиђа „стратешко ребалансирање НАТО пакта, тако да европске нације преузму примарну одговорност за своју конвенционалну одбрану, што ће заузврат омогућити Сједињеним Државама да смање своје присуство на континенту и пребаце фокус на друге регионе, попут Пацифика“.
Тигар од папира
Кудикамо детаљније образложење претварања НАТО-а у нешто треће Хегсет је пружио на министарском састанку НАТО-а у Бриселу овог јуна, када је њихов пакт назвао „тигром од папира“ и поручио да „тако више не може“.
„Европа није ни требало да буде зависна од Сједињених Држава“, рекао је том приликом Хегсет и подсетио да је генерал Двајт Ајзенхауер, као врховни савезнички командант, још 1951. напоменуо да ће, ако у року од 10 година америчке војне снаге стациониране у Европи не буду враћене кући, „то значити да је читав процес доживео неуспех“.
Тачно 10 година касније, међутим, у свом опроштајном обраћању у својству председника Америке Ајзенхауер је изговорио чувено упозорење о претњи коју војно-индустријски комплекс представља по демократију (и саму Америку), па је сасвим могуће да и ту негде треба тражити разлоге што председник Ајзенхауер за свог мандата није урадио оно што је генерал Ајзенхауер планирао две године након формирања НАТО-а упркос цитираном плану лорда Исмеја о задржавању Америке унутар Европе који је, ево, опстао све до сада.
Теорија победе
У међувремену се, нагласио је Хегсет, НАТО погубио после Хладног рата и то је била „ера дистракције, деиндустријализације и демилитаризације“ – и незаконите агресије на нашу земљу поврх свега тога, али амерички министар рата то не спомиње – а сад наступа тренутак у коме се шлепање уз Америку окончава. „НАТО се брзо и неповратно креће ка Европи која преузима примарну одговорност за одбрану Европе… У томе нема никаквих стратешких изненађења“, најавио је у јуну Пит Хегсет својим НАТО колегама.
Након тога је амерички генерал Алексус Гринкевич, актуелни врховни савезнички командант НАТО-а, развио своју ратоборну „теорију победе“, разуме се, над Русијом, која предвиђа да се за то спреме до 2029. године – са или без америчке помоћи, то ће се тек видети – а „Политико“ из Брисела, на основу разговора с 15 садашњих и бивших функционера НАТО-а и дипломата, дефинише „пет битака које ће обликовати следеће НАТО планове за рат против Русије“ до наведене 2029.
„Трампова администрација планира драматично смањење војног присуства у Европи“, указује „Политико“ на несташицу коју ће то створити и у погледу људства и у погледу војне технике, од авиона за допуну горива до ракета дугог домета. „Биће тешко“, најављује један високи НАТО званичник.
Дронови или тенкови
Па у склопу тога и поменутих пет изазова. Под један: одлука о броју потребних војника и евентуалном одрицању од споредних операција, међу којима је истакнуто Косово. Два: попуњавање рупе коју ће начинити америчко повлачење, које ће додатно отежати буџетски дефицити НАТО чланица. Три: регионалне поделе, јер би поједине НАТО чланице да се фокусирају на претње с југа и југоистока уместо на Русију. Четврти проблем који предстоји је питање фокуса на дронове или на тенкове, што је додатно искомпликовано старењем становништва и мањком топовског меса, али истовремено и руским технолошким пробојима које је тешко сустићи и због финансијских ограничења. И, под пет, „лекције из Украјине“ иако је Гринкевич Европском парламенту рекао да НАТО „не жели такву врсту рата“.
Какву врсту рата жели НАТО? Шта значи НАТО 3.0? И да ли ће се Америка повући из Европе?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили историчар проф. др Милош Ковић и новинар Небојша Малић.
Никола Врзић
