Само две од 62 оптужбе за злоупотребу службеног положаја завршиле су се правоснажном осуђујућом пресудом, за кривична дела највишег степена тежине није забележена ниједна, док је од 52 анализиране судске пресуде само једна објављена на оба службена језика – српском и албанском. Нови извештај ОЕБС-а о правосуђу на Косову указује на озбиљне слабости у процесуирању организованог криминала и корупције, али и на проблеме у остваривању језичких права, укључујући случајеве у којима оптуженима нису достављани документи на језику који разумеју, а суђења одлагана због проблема са превођењем.
Извештај „Са теорије на праксу 2.0“, објављен у оквиру регионалног пројекта ОЕБС-а за праћење суђења у предметима организованог криминала и корупције, који финансира Европска унија, представљен је данас, 21. октобра.
Док Мисија ОЕБС-а на Косову у саопштењу истиче напредак у реформама правосуђа, сам документ садржи знатно озбиљније налазе о њиховим стварним резултатима.
Посебна статистичка анализа за Косово обухватила је 32 предмета, 183 евидентирања оптужених и 212 тачака оптужнице са коначним, правоснажним исходима у периоду од јуна 2021. до маја 2026. године.
Реч је о наменски одабраним, сложеним предметима, а не о репрезентативном узорку свих кривичних поступака на Косову.
ОЕБС: У праћеним предметима најтежих кривичних дела није било
правоснажних осуда
Један од централних налаза извештаја јесте да број осуђујућих пресуда нагло опада како расте тежина кривичног дела.
У праћеном узорку, код кривичних дела средњег степена тежине стопа правоснажних осуда износила је 74,4 одсто, код дела високог степена тежине 16,7 одсто, док код дела највишег степена тежине није забележена ниједна осуђујућа пресуда.
У анализи се наводи да међу најтежим предметима преовлађују ослобађајуће пресуде. Код дела високог степена тежине забележено је 100 ослобађајућих наспрам 22 осуђујуће пресуде, док за дела веома високог степена тежине ниједна осуда није евидентирана.
ОЕБС оцењује да тај образац доводи у питање способност правосудног система да оствари управо циљ због којег се предметима организованог криминала и корупције даје посебан приоритет – утврђивање одговорности за најтежа кривична дела.
Важно је, међутим, нагласити да ослобађајуће пресуде саме по себи не представљају доказ неуспеха правосуђа. Проблем на који ОЕБС указује јесте то што се у бројним предметима оптужбе показују недовољно доказаним или правно неодрживим тек када стигну пред суд.
ОЕБС: Тужилаштва утврђују чињенице, али не успевају да докажу кривична дела
У посебној анализи судских исхода на Косову, ОЕБС указује на озбиљне недостатке у припреми оптужница, доказивању намере, индивидуалне одговорности оптужених и утврђивању незаконите имовинске користи.
Најчешћи разлози за ослобађајуће пресуде нису процесне грешке, већ недовољни докази и неуспех тужилаштава да докажу све елементе кривичног дела.
У извештају се наводи: „Најважнији образац не односи се на то колико често систем осуђује, већ на то зашто то не чини.“
ОЕБС констатује да су тужилаштва у бројним предметима успевала да утврде одређене чињенице, попут неправилности у јавним набавкама, трошења јавног новца, преноса имовине или контаката између оптужених, али не и да докажу кривичну одговорност која из тих чињеница произлази.
Уочени недостаци односе се на доказивање намере, стицања незаконите користи, узрочне везе између поступања оптуженог и настале штете, као и постојања организоване криминалне структуре.
ОЕБС посебно указује на слабости у поступку потврђивања оптужница.
Према анализи, потврђују се и оптужнице чији се озбиљни недостаци откривају тек током суђења, када постаје јасно да одређени елементи кривичног дела нису доказани.
Проблем додатно продубљује непостојање систематског механизма којим би тужилаштва анализирала разлоге ослобађајућих пресуда и на основу њих унапређивала будуће оптужнице.
Оцена учинка тужилаца, усмерена на број предмета и оптужница, према налазима ОЕБС-а, може подстицати квантитет уместо квалитета.
Споразуми о признању кривице поправљају статистику, али не и учинак у најтежим предметима
ОЕБС идентификује још једну значајну разлику у начину завршавања предмета.
Док судски поступци у којима оптужени оспоравају кривицу често завршавају ослобађајућим пресудама, знатан део осуђујућих пресуда у предметима корупције резултат је споразума о признању кривице.
Према налазима, приближно половина свих осуда у анализираном узорку остварена је на овај начин.
То значи да укупан број осуђујућих пресуда може стварати повољнију слику о раду правосуђа него што је показују резултати процесуирања најтежих дела.
У извештају се указује на два различита обрасца – релативно успешно завршавање предмета споразумима о признању кривице и знатно слабије резултате у сложеним суђењима на којима се кривица оспорава.
ОЕБС упозорава да се оцена ефикасности не може заснивати само на укупној стопи осуђујућих пресуда, без података о тежини дела, улози оптужених и начину окончања поступка.
Свака пета првостепена осуда у анализираном узорку преиначена у ослобађајућу
Анализа жалбених поступака показује додатне слабости.
Приближно 18,2 одсто првостепених осуда у анализираном узорку укинуто је или преиначено у ослобађајуће пресуде, док ниједна првостепена ослобађајућа пресуда није преиначена у осуђујућу.
Према налазима ОЕБС-а, жалбени судови су у појединим предметима детаљније преиспитивали елементе кривичне одговорности које првостепени судови нису довољно образложили.
ОЕБС тиме указује на важност квалитетног образлагања пресуда, доследне примене закона и правовременог отклањања недостатака у доказивању.
Од оптужнице до правоснажне пресуде у просеку 51 месец
Дуготрајност поступака остаје један од кључних проблема косовског правосуђа.
Међу 26 окончаних предмета из ширег узорка од 69 праћених предмета, просечно време до првостепене пресуде износило је 39 месеци, док је поступак од оптужнице до правоснажног окончања трајао у просеку 51 месец.
Праћење је показало да је просечно трајање првостепених поступака незнатно смањено, са 45 на 43 месеца у упоредивим периодима, али да су жалбени поступци и даље значајан извор кашњења.
ОЕБС указује да поновна суђења, одлагања и недовољно јасне судске одлуке додатно продужавају поступке.
Српски је службени језик, али само једна од 52 пресуде објављена на оба језика
Иако су српски и албански равноправни службени језици на Косову, само једна од 52 пресуде које је анализирао ОЕБС била је објављена на оба језика. Међу анализираним пресудама било је и десет које су се односиле на оптужене који нису Албанци. ОЕБС упозорава да проблеми са превођењем и даље утичу на право на одбрану, трајање судских поступака и доступност правде.
Према налазима објављеним на странама 34–38 извештаја, од почетка пројекта праћења суђења, у јулу 2021. године, недостаци повезани са превођењем документовани су у 12 од 13 праћених предмета организованог криминала и корупције у којима је било потребно усмено превођење.
Најмање 28 кашњења рочишта непосредно је повезано са одсуством тумача, а још 29 кашњења или прекида са неисправном опремом или недостатком средстава за симултано превођење.
Само у периоду од јуна 2024. до септембра 2026. године, ОЕБС је евидентирао десет предмета у којима су проблеми са усменим или писаним превођењем утицали на ток рочишта.
У три предмета рочишта су одложена зато што није било тумача, док је у седам других забележено кашњење или прекид поступка због неодговарајућег превођења или неблаговременог достављања преведених докумената.
Оптуженом тражено да сам плати превод
Посебно је значајан налаз да у пет случајева оптуженима нису достављене оптужнице, записници са рочишта или друга важна процесна документа на језику који разумеју.
У једном предмету од оптуженог је првобитно захтевано да сам организује и финансира превод. Одлука је промењена тек након приговора његовог браниоца.
У преостала четири случаја недостављање преведених докумената изазвало је одлагања рочишта и кашњења од једног до два месеца.
У једном од њих суд је наставио поступак са оптуженима којима превод није био потребан, док је изношење одбране оптуженог који није имао преведену документацију одложено.
ОЕБС упозорава да такви недостаци нису само организациони проблем, већ непосредно утичу на остваривање процесних права оптужених.
На писане пресуде чекало се и 312 дана
Проблеми се не завршавају доношењем пресуда.
ОЕБС наводи да су у предметима са оптуженима других националности пресуде морале бити преведене, али да су та превођења била праћена значајним кашњењима.
У два праћена предмета писане првостепене пресуде израђене су тек 243, односно 312 дана након њиховог објављивања.
ОЕБС бележи напредак, али упозорава да мере нису довољне
Упркос овим недостацима, ОЕБС констатује одређени институционални напредак.
Косовски судски савет пријавио је сертификацију 121 преводиоца и успостављање централизованог система за њихово распоређивање, док је Тужилачки савет навео да тужилачки систем запошљава 28 преводилаца за албански и српски језик.
Током 2025. године организовано је и шест специјализованих обука, укључујући судску терминологију, симултано превођење и коришћење преводилачке опреме.
Међутим, тужилачки систем и даље нема посебне смернице за хитно ангажовање тумача.
ОЕБС зато препоручује систематско запошљавање и распоређивање преводилаца, стандардизовану обуку и сертификацију, као и јасна правила којима би се омогућио благовремен и једнак приступ судским поступцима на оба службена језика.
За одузету имовину евидентирана само 53.300 евра
Један од најупадљивијих налаза односи се на финансијске последице пресуда за организовани криминал и корупцију.
У анализираном узорку, одузимање имовине наложено је за 23 од 209 тачака оптужнице са доступним коначним исходом, односно у 11 одсто случајева посматраних по тачкама оптужнице.
Међу 54 тачке оптужнице које су завршиле правоснажном осудом, мера одузимања имовине евидентирана је за 22.
Ипак, позитивни новчани износи одузете имовине документовани су за свега три тачке оптужнице, у укупној вредности од 53.300 евра.
У извештају се упозорава да се одузимање имовине примењује све ређе како расте тежина кривичног дела. ОЕБС указује и на случајеве у којима тужилаштво није ни затражило одузимање имовине или забрану обављања јавне функције.
То, према оцени извештаја, отвара питање практичног ефекта осуђујућих пресуда у предметима корупције.
Затворске казне углавном кратке
Од 54 правоснажна осуђујућа исхода у анализираном узорку, у 50 случајева изречене су затворске, а у четири новчане казне.
Просечно трајање правоснажно изречених затворских казни, рачунато по тачкама оптужнице за које је донета осуђујућа пресуда, износило је 24,8 месеци, док је медијана била 12 месеци.
Код пресуда заснованих на споразумима о признању кривице медијана затворске казне била је шест месеци, наспрам 24 месеца код осуда након суђења.
ОЕБС упозорава да благе казне, уз ограничено одузимање незаконито стечене имовине, могу умањити превентивни ефекат санкционисања корупције и организованог криминала.
Транспарентност напредује, али распореди многих рочишта нису доступни
Позитивни помаци ипак постоје.
Од 41 праћене пресуде у предметима организованог криминала и корупције, 36 је објављено на интернету, укључујући свих 20 пресуда Апелационог суда.
То је знатно побољшање у односу на претходни извештајни период, када је јавно било доступно само 13 од 54 пресуде.
Међутим, иако судови наводе да се распореди рочишта објављују и ажурирају, мониторинг ОЕБС-а показао је да су на судским платформама била објављена само 149 од 269 праћених рочишта, односно 56 одсто.
Међу 109 рочишта праћених од октобра 2025. до септембра 2026. године, 105 је било отворено за јавност.
ОЕБС указује да формална јавност суђења није довољна уколико грађани, медији и заинтересована јавност не могу благовремено да сазнају када ће се рочиште одржати.
ОЕБС препоручује одговорност за квалитет, не само број решених предмета
ОЕБС позива правосудне институције да реформе усмере ка стварним резултатима, укључујући квалитет оптужница, бољу припрему доказа, ефикасније жалбене поступке, финансијске истраге и доследнију примену мера одузимања имовине.
Посебно се препоручује унапређење контроле квалитета оптужница пре њиховог подношења и систематска анализа разлога због којих предмети завршавају ослобађајућим пресудама.
Институције би, према налазима, требало да јачају међусобну координацију и омогуће да се професионални учинак мери не само бројем подигнутих оптужница или завршених предмета, већ и њиховим квалитетом и коначним исходима.
У саопштењу поводом представљања извештаја, руководилац компоненте пројекта за Косово Кахрамон Сангинов поручио је:
„Следећи корак је надоградња овог напретка како би реформе доследно побољшавале начин припреме, управљања и одлучивања о сложеним предметима.“
Налази и препоруке биће размотрени на Регионалном правосудном форуму у Будви, 26. и 27. октобра, на којем ће учествовати представници судова и тужилаштава из шест јурисдикција Западног Балкана.
Цео извештај погледајте овде.
Иако ОЕБС бележи напредак у институционалним реформама, његова анализа показује да се кључне слабости правосудног система и даље испољавају управо тамо где су улози највећи – у процесуирању најтежих облика криминала, доказивању одговорности, одузимању незаконито стечене имовине и обезбеђивању једнаких процесних права оптуженима.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
