Вест је ажурирана
У међувремену, КоССев је из додатних извора добио информацију која упућује на то да би се позиви Специјалног тужилаштва могли односити на догађаје од 29. маја 2023. године у Звечану, када је дошло до сукоба групе Срба са припадницима КФОР-а.
Претходна незванична сазнања указивала су на догађаје у вези са барикадама на северу Косова током 2021. године.
Како КоССев за сада нема званичну потврду Специјалног тужилаштва о томе на који се конкретно догађај или догађаје позиви односе, обе информације објављујемо уз јасну ограду.
Група садашњих и бивших српских политичких и институционалних представника са севера Косова добила је данас позиве Специјалног тужилаштва Косова на саслушање у својству окривљених, сазнаје КоССев. Према различитим незваничним информацијама до којих смо дошли, позиви би могли да се односе или на догађаје у вези са барикадама на северу током 2021. године, или на сукоб групе Срба са припадницима КФОР-а у Звечану 29. маја 2023. године.
Међу позванима су, према сазнањима КоССева из више извора, најмање један актуелни посланик Српске листе, двојица актуелних градоначелника општина са севера, двојица бивших начелника округа у систему Србије – од којих је један раније био и градоначелник у косовском систему – као и још најмање двоје Срба.
Позиви су, према информацијама којима располажемо, уручени данас, а позвани треба да буду саслушани у својству окривљених.
КоССев за сада нема потврђену информацију о томе да ли се свим позванима на терет стављају иста кривична дела, нити о пуној правној квалификацији дела која им се евентуално стављају на терет.
Косовску полицију контактирали смо ради провере информација, укључујући и за које догађаје, али тамо нису желели да их потврде нити коментаришу.
Питања смо упутили и Српској листи – колико је њихових садашњих и бивших представника добило позиве, на које догађаје се они односе, за која су дела позвани и како странка коментарише поступање Специјалног тужилаштва. Такође, питање се тицало и за конкретно које догађаје, али одговор н и до вечерас није стигао.
Поступци Специјалног тужилаштва против српских политичких представника и других Срба са севера због догађаја повезаних са протестима, блокадама и сукобима нису новина. Још 2022. године позиви због сумње на „кршење уставног поретка Косова“ упућени су тадашњем председнику Српске листе Горану Ракићу, потпредседнику Игору Симићу и члану председништва Славку Симићу, који су, према тадашњем саопштењу странке, одбили да их приме. У међувремену су вођени и поступци због барикада на северу из децембра 2022, а Специјално тужилаштво је у јуну ове године подигло оптужницу против шесторице Срба. Више поступака и оптужница покренуто је и због сукоба у Звечану 29. маја 2023. године, између осталог за напад на службено лице и учешће у групи која је извршила кривично дело и хулиганизам.
Барикаде током 2021.
Током 2021. године на северу Косова забележена су најмање два већа таласа блокада.
Први и најдужи почео је у септембру 2021. године, након одлуке косовске владе о увођењу мере реципроцитета за регистарске таблице возила из Србије.
Срби су тада камионима и другим возилима блокирали путеве према прелазима Јариње и Брњак, док су на том подручју биле распоређене специјалне јединице Косовске полиције.
Криза је трајала готово две недеље, а Европска унија је позивала на деескалацију, повлачење специјалних полицијских јединица и уклањање блокада.
Београд и Приштина постигли су 30. септембра, уз посредовање ЕУ, договор којим је предвиђено истовремено уклањање барикада и повлачење специјалних полицијских јединица са Јариња и Брњака, почев од 2. октобра. КФОР је потом требало да буде распоређен на тим прелазима приближно две недеље.
Нове блокаде у октобру
Нови озбиљан инцидент са блокадама уследио је 13. октобра 2021. године, овог пута током полицијско-царинске акције против кријумчарења.
Косовска полиција је тог дана спроводила операцију на више локација, између осталог у Северној Митровици и Звечану. Према полицијском саопштењу, акција је била резултат истраге која је трајала готово годину дана и била усмерена на сузбијање кријумчарења робе.
За разлику од других подручја на којима је акција спровођена, на северу су блокирани путеви.
Косовска полиција тада је саопштила да су се у Северној Митровици организовано окупиле групе које су различитим возилима блокирале саобраћај, док је током сукоба, према полицијском наводу, било употребе шок-бомби, ватреног оружја и других средстава против полицијских и царинских службеника.
Полиција је одговорила употребом средстава за успостављање реда и омогућавање кретања.
Истог дана саопштено је и да, уз истраге повезане са кријумчарењем, полиција ради на идентификовању особа осумњичених за друга кривична дела и нападе на полицијске и царинске службенике.
Други траг води ка 29. мају 2023.
Накнадна информација до које је КоССев дошао из додатних извора упућује, међутим, на догађаје од 29. маја 2023. године у Звечану.
Тог дана се испред зграде Општине Звечан окупио велики број Срба, након што су новоизабрани албански градоначелници, уз асистенцију Косовске полиције, ушли у зграде општина на северу.
Између окупљених и зграде Општине били су распоређени припадници КФОР-а.
Током поподнева дошло је до озбиљног сукоба дела окупљених са припадницима међународне војне мисије. У сукобима је повређен велики број припадника КФОР-а, као и више учесника протеста.
Специјално тужилаштво Косова је у претходном периоду водило поступке и подизало оптужнице против више особа у вези са догађајима од 29. маја.
У тим предметима осумњиченима су, у зависности од случаја, стављана на терет кривична дела повезана са нападом на службена лица, учешћем у групи која чини кривично дело, хулиганизмом, а у појединим случајевима и тежа дела.
За сада, међутим, нема званичне потврде да су управо ти догађаји предмет позива уручених данас садашњим и бившим српским политичким и институционалним представницима са севера.
Позиви стигли на годишњицу Бањске
Позиви су уручени данас, 24. септембра, на трећу годишњицу оружаног сукоба у Бањској, у којем је 2023. године убијен наредник Косовске полиције Африм Буњаку, а потом у сукобу са полицијом и тројица Срба.
Група садашњих и бивших српских политичких и институционалних представника са севера Косова добила је данас позиве Специјалног тужилаштва Косова на саслушање у својству окривљених, сазнаје КоССев. Позиви се односе на догађаје у вези са барикадама на северу Косова током 2021. године, али за сада није познато на које тачно блокаде из те године, нити која се конкретна кривична дела позванима стављају на терет.
Међу позванима су, према сазнањима КоССева из више извора, најмање један актуелни посланик Српске листе, двојица актуелних градоначелника општина са севера, двојица бивших начелника округа у систему Србије – од којих је један раније био и градоначелник у косовском систему – као и још најмање двоје Срба.
Позиви су, према информацијама којима располажемо, уручени данас, а позвани треба да буду саслушани у својству окривљених. КоССев за сада нема податак о томе да ли се свим позванима на терет стављају иста кривична дела, нити на који се конкретно догађај са барикадама током 2021. предмет односи.
Косовску полицију контактирали смо данас ради провере информација, али тамо нису желели да их потврде нити коментаришу. Питања смо упутили и Српској листи – колико је њихових садашњих и бивших представника добило позиве, на које догађаје се они односе, за која су дела позвани и како странка коментарише поступање Специјалног тужилаштва. Одговор очекујемо.
Најмање два велика таласа блокада на северу током 2021. године
Током 2021. године на северу Косова забележена су најмање два већа догађаја током којих су постављане барикаде, односно блокирани путеви. Због тога у овом тренутку није могуће закључити на који се од њих односе најновији позиви Специјалног тужилаштва.
Први и најдужи почео је у септембру 2021. године, након одлуке косовске владе о увођењу мере реципроцитета за регистарске таблице возила из Србије.
Срби су тада камионима и другим возилима блокирали путеве према прелазима Јариње и Брњак, док су на том подручју биле распоређене специјалне јединице Косовске полиције. Криза је трајала готово две недеље, а Европска унија је позивала на деескалацију, повлачење специјалних полицијских јединица и уклањање блокада.
Београд и Приштина постигли су 30. септембра, уз посредовање ЕУ, договор којим је предвиђено истовремено уклањање барикада и повлачење специјалних полицијских јединица са Јариња и Брњака, почев од 2. октобра. КФОР је потом требало да буде распоређен на тим прелазима приближно две недеље.
Нове блокаде у октобру, током полицијске акције
Нови озбиљан инцидент са блокадама уследио је већ 13. октобра 2021. године, овог пута током полицијско-царинске акције против кријумчарења.
Косовска полиција је тог дана спроводила операцију на више локација, између осталог у Северној Митровици и Звечану. Према полицијском саопштењу, акција је била резултат истраге која је трајала готово годину дана и била усмерена на сузбијање кријумчарења робе.
За разлику од других подручја на којима је акција спровођена, на северу су блокирани путеви. Косовска полиција тада је саопштила да су се у Северној Митровици организовано окупиле групе које су различитим возилима блокирале саобраћај, док је током сукоба, према полицијском наводу, било употребе шок-бомби, ватреног оружја и других средстава против полицијских и царинских службеника. Полиција је одговорила употребом средстава за успостављање реда и омогућавање кретања.
Истог дана полиција је саопштила и да, уз истраге повезане са кријумчарењем, ради на идентификовању особа осумњичених за друга кривична дела и нападе на полицијске и царинске службенике.
Позиви стигли на годишњицу Бањске
Позиви су уручени данас, 24. септембра, на дан када се обележава трећа годишњица оружаног инцидента у Бањској.
