Дипломата Алберт Пренкај истакао је да се на седници СБ УН на којој је представљен полугодишњи извештај о раду Унмика, од стране Србије, али и Косова могла чути реторика за мир и дијалог, али и аргументи „за и против“, док извештај шефа Унмика Петера Дуеа оцењује као политички.
Пренкај је у изјави за Косово онлајн казао да су све седнице Савета безбедности Уједињених нација на којима се, како је казао, сучељавају Косово и Србија, обележене тензијама и аргументима „за и против“.
„По завршетку излагања министара спољних послова Косова Гљаука Коњуфце и Србије Марка Ђурића, може се рећи да они имају заједнички именитељ, а то је реторика за мир и дијалог уз посредовање Европске Уније“, рекао је Пренкај.
Како је навео, аргументи Србије били су концентрисани на институционално кињење и кршење људских права српске заједнице.
„Аргументи представника Србије, у овом случају министра спољних послова Марка Ђуриц́, су суштински концентрисани на институционално кињење и кршење људских права српске заједнице на Косову. Супротно ставу Косова, које позива на окончање мисије Унмика, Ђуриц́ је инсистирао на томе да његову улогу треба ојачати и да Уједињене Нације не смеју остати без аргумената на догађаје на Косову“, изјавио је дипломата.
Говор представника Косова, каже Пренкај, био је усресређен на критикама по питању извештаја Унмика.
„Са друге стране, министар спољних послова Косова Гљаук Коњуфца усрдесређује свој говор на критикама на извештај Унмика и утицај из Београда, па забринутост поводом пресуде против бивших вођа ОВК, уз истицање да пресуда садржи чињеничне, историјске и правне грешке, као и позивање Савета безбедности да осуди свако величање или покушај оправдавања етничког чишц́ења српске заједнице на Косову, изражавајуц́и забринутост за безбедност и осврц́уц́и се на приступ Србије према Косову, укључујуц́и и начин на који је Србија поступила поводом терористичког напада у Бањској са територије Србије“, додао је Пренкај.
Пренкај сматра да је извештај новог шефа Унмика Петера Дуеа политички и структурално садржајан.
„Чињеница је да Унмик нема „де фацто екзекутив“, правосуђе, па и сигурносну моћ. Мисија се, између осталог, углавном фокусира на мониторингу политичких збивања, људских права. Владавина права, везана углавном за невећиске заједнице, као чињенични сажетак, није њен опис мисије“, казао је он.
