ОБАЉ – Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије освештао је данас на Обљу код Калиновика споменик свим погинулим Србима са простора Црквене општине Улошке у ослободилачким ратовима од 1875. до 1995. године на коме су уписана имена 472 жртве, од којих је 313 страдало у Другом свјетском рату.
Прије освјештања споменика митрополит Димитрије служио је Свету архијерејску литургију у Цркви Вазнесења Господњег на Обљу и парастос свим погинулим.
У обраћању вјерујућем народу након освјештања споменика митрополит Димитрије рекао је да Бог људима даје снаге за праштање, за живот, за помен покојника и за народну слогу и помирење и љубав.
-Све од Бога добијамо, а што није од њега и ако покушамо нашим моћима да надомјестимо биће кратког даха.Оно што је благословено траје вјечно- истакао је митрополит захумско-херцеговачки Димитрије.
Митрополит Димитрије је нагласио да је Бог у Христу опростио људима сваки ријех и избрисао сваку мрљу.
-Тако и ми треба да праштамо једни другима и да будемо милостиви, да се поклонимо братским ранама и да их цјеливмо и признамо. Дај Христе Боже јединства, благослова, да нас сложи, умножи и умудри и да живимо у вјери и љубави Христовој -порручио је владика Димитрије.
По добијању благослова од митрополита Димитрија, вјерни српски народ поријеклом са простора некадашње општине Улог који је разасут по цијелом свијету, прикупио је имена свих страдалих са овог подручја у ослободилачким ратовима.
Ријеч је о страдалим у борбама од Невесињске пушке 1875. године, Улошком устанку 1882, Великом рату 1914-1918, Другом свјетском рату 1941-1945, па до Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995.године.
-Споменик на Обљу код Калиновика подигнут погинулим Србима са простора Црквене општине Улошке у ослободилачким ратовима од 1875. до 1995. године остаће као завјет потомцица, са надом да никада више неће морати да граде споменике за своје погинуле у ратовима- рекао је данас члан Иницијативог одбора за изградњу споменика Ристо Ћеранић.
Ћеранић је напоменуо да су прије годину дана на „Велику Госпоијину“ пред црквом обаљском покренули иницијативу за изградњу споменика за све погинуле са Улошке парохије од Невесињске пушке до Одбрамбено-отаџбинског рата.
-Основна идеја изградње споменика универзална вриједност покајања, опроста и помирења- рекао је Ћеранић.
Ћеранић је најавио да ће поред споменика бити објављена и монографија изградње овог споменика и да ће сви детаљи о мјесту погибије, мјесту рођења , име родитеља бити наведени у тој књизи.
-Није се могао подићи толики споменик да се упишту сви ти детаљи. Књига носи једну другу поруку о овој нашој судбини јер када се сагледа како су људи страдали видјеће се колико нас је коштала заблуда југословенства и комунизма. Надам се да српски народ неће упасти у неку нову идеологију која би га могла коштати нестанка- рекао је Ћеранић и додао да ће сде у књизи обрадити и данашњи дан, те да се нада да ће књига бити завршена до Нове године.
Он је додао да је идеја да свака породица и сви они који су донирали средства за изградњу споименика добију и књигу.
Члан Иницијативног одбора Спасоје Ђого истакао је да већина некадашњих становника Обља живи широм свијета, али су се ујединили и изградили овај споменик који су веома брзо завршили захваљујући донацијама грађана.
-Прво је требало скупити имена 472 погинула, јер постоје и породице које су изумрле али захваљујуци свима упјели смо – навео је Ђого и додао да су податке прикупљали од породица и архива.
Драго Сладоје из Обља каже да није тешко доћи до података, али је требало труда.
-На споменику су имена и војника и цивила, односно свих жртава са овог простора у посљедњих вијек и по. Ово је релативно мали простор али је историјски богат. На овом простору су кнежевине биле од десетог вијека. Колико је у периоду прије вијека и по страдало људи то се никада неће знати. Истраживао сам да ли је игдје сличан споменик подигнут и нигдје нисам нашао нешто слично . Све жртве без обзира на идеологију су уписане на овај споменик и зато је ово споменик помирења и опроста – рекао је Сладоје и додао да су на споменик уписана имена војника а има и цивила.
Члан Црквеног одбора Српске православне црквене општине Улошке Димитрије Ћеранић истакао је да је обаљска црква једна од првих цркава изграђена у Отоманском царству, да је подигнута 1 869. године након што је пошто је донесена одлука да се могу подизати црквени објекти од тврдог материјала.
-400 година у Отоманском царству могле су бити само обнављане цркве које су до тада постојале или да се праве „чадор“, „шатор „ цркве или цркве брвнаре- напоменуо је Димитрије Ћеранић.
Према његовим ријечима црква на Обљу која је изграђена 1869. године и да је то најстарија црква од Невесиња до Сарајева и једна од првих цркава која је на просторима Херцеговине и Босне подигнута за вријеме турске царевине, након што су православни Срби добили могућност да подижу цркве.
-Ова црква је освјештана 1 8 71. године и то је најстарија црква. Овај крај је познат и по томе што смо били најмањи бројем и простором а имали три богомоље у црквеној општини. То је била црква у Придворици и сада је тамо манастир Придворица гдје је био покољ из филма „Нож“ о чему је пуисао Вук Драшковић, потом црква на Обљу из 1 869. и 1 907. године црква у Улогу. Три цркве и од сваке до сваке звона су се чула а овај вјерујући народ је вјеровао гдје звона се чују ту града нема, ту нема невремена. Ево 150 година ми с тим проблема немамо јер у Бога вјерујемо, Богу се молимо и Богу милосноме на томе хвала- поручио је Ћеранић појашњавајући који су разлози па је споменик подигнут управо уз цркву Вазнесења Господњег на Обљу.
Ћеранић истиче да је овај крај познат по томе што су најмањи по површини, а имају три богомоље у општини, манастир Придворица, цркву на Обљу и цркву у Улогу.
По добијању благослова од митрополита Димитрија, вјерни српски народ поријеклом са простора некадашње општине Улог који је разасут по цијелом свијету, прикупио је имена свих страдалих са овог подручја у ослободилачким ратовима.
Ријеч је о страдалим у Невесињској пушци 1875. године, Улошком устанку 1882, Великом рату 1914-1918, Другом свјетском рату 1941-1945, па до Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995.
У прикупљању података кориштени су архивски документи и писана грађа о овим ратовима, а посебно архива ФНР Југославије о попису жртава у Другом свјетском рату, архива Калиновачке војночетничке бригаде, те подаци добијени од породица.
Почетком наредне године биће издата књига са детаљним подацима о изградњи споменика, почев од подношења иницијативе, добијања благослова владике, те прикупљања података о погинулима са прецизним детаљима погибије.
Жељка Домазет
