Влада Косова не испуњава у потпуности минималне стандарде у кључним областима борбе против трговине људима, али је остварен напредак у односу на претходни извештајни период, због чега остаје у „Нивоу 2” (Тиер 2), наводи се у најновијем извештају америчког Стејт департмента о борби против трговине људима.
Влада Косова повец́ала је финансијска средства намењена помоц́и жртвама и превентивним активностима. Процена спровођења Националног акционог плана за период 2024–2025. године утврдила је да је реализовано готово половина постављених циљева, али у неколико кључних области нису испуњени минимални стандарди, наведено је у извештају.
Број кривичних гоњења против осумњичених за трговину људима је смањен, а иако су судови изрекли више затворских казни, вец́ина њих била је испод законског минимума прописаног за кривична дела трговине људима.
Надлежни органи нису истраживали све случајеве присилног просјачења деце као трговину људима. Услед неадекватних процедура за идентификацију жртава присилног просјачења, Влада Косова није успела да ефикасно спречи неодговарајуц́е кажњавање потенцијалних жртава за незаконите радње које су починиле искључиво као директну последицу тога што су биле жртве трговине људима.
Влада Косова није обезбедила мере за реинтеграцију, нити друге облике дугорочне помоц́и, посебно када је реч о деци и жртвама којима је потребна психосоцијална подршка, указује се у извештају.
„У поређењу са претходним извештајним периодом, влада је показала укупно већи ниво ангажовања, због чега је Косово остало на Нивоу 2. Ти напори обухватали су осуђивање већег броја трговаца људима и изрицање затворских казни већем броју починилаца. Влада је повећала финансирање помоћи жртвама и активности на спречавању трговине људима. Спроведена је процена реализације националног акционог плана за период 2024–2025, којом је утврђено да је завршено готово половина предвиђених циљева“, наводи се у документу.
У одељку под називом „Кривично гоњење“, пише да је Влада Косова наставила да спроводи активности на сузбијању трговине људима кроз рад органа за спровођење закона.
„Чланом 165 Кривичног законика криминализовани су трговина људима у сврху сексуалне експлоатације и трговина људима у сврху радне експлоатације. За кривична дела чије су жртве пунолетне особе прописане су казне затвора од пет до 12 година и новчана казна, док су за дела чије су жртве деца прописане казне затвора од пет до 15 година и новчана казна. Ове казне биле су довољно строге и, када је реч о трговини људима у сврху сексуалне експлоатације, биле су сразмерне казнама прописаним за друга тешка кривична дела, попут силовања“, пише у документу.
Како се наводи, полиција је 2025. године истраживала четири случаја, два случаја трговине људима у сврху сексуалне експлоатације, један случај трговине људима у сврху радне експлоатације и један случај неодређеног облика трговине људима, у поређењу са пет случајева 2024. године.
Полиција је наставила да истражује и два случаја покренута претходних година.
„Надлежни органи покренули су поступке против 34 осумњичена за трговину људима, 15 због трговине људима у сврху сексуалне експлоатације, два због трговине људима у сврху радне експлоатације и 17 због неодређеног облика трговине људима, у поређењу са 49 осумњичених 2024. године“, наводи се.
Додаје се да су судови осудили три особе за трговину људима у сврху сексуалне експлоатације, док је 2024. године осуђена једна особа за исто кривично дело. Један трговац људима осуђен је на пет година и шест месеци затвора и новчану казну од 3.000 евра, други је добио три године затвора, а трећи годину дана условне казне.
Казне испод законског минимума и санкције које се своде само на новчане казне поткопавају напоре да се трговци људима позову на одговорност и стварају потенцијалне безбедносне ризике за жртве.
„Надлежни органи су покренули поступке против 17 оптужених који су ‘користили сексуалне услуге жртве трговине људима’, али без осуђујућих пресуда. Поређења ради, 2024. године покренути су поступци против четири оптужена, а осуђено је 12 починилаца. Влада је улагала напоре да истражи, кривично гони и осуди државне службенике за које се сумњало да су били умешани у кривична дела трговине људима. Сарађивала је са страним владама у полицијским операцијама“, додаје се у извештају.
У документу се наводи да је власт на Косову, у партнерству са невладиним организацијама и међународним организацијама организовала обуке о сузбијању трговине људима за припаднике органа за спровођење закона, укључујући полицајце, судије и тужиоце, а наставила да спроводи и институционализоване програме обуке у Академији правде.
Дирекција за истраживање трговине људима Косовске полиције истраживала је све случајеве трговине људима преко својих осам регионалних јединица, у којима је радило 45 службеника.
Дирекција је имала две јединице, једну за истраге, а другу за помоћ и заштиту жртава. Канцеларија државног тужиоца наставила је да именује посебног координатора за случајеве трговине људима и одржавала контакт-особу за ову област у свих седам основних тужилаштава.
„Косовска полиција је наставила да случајеве присилног просјачења деце које организују њихови родитељи истражује као родитељско занемаривање или злостављање, а не као трговину људима. Полиција је навела да, према законодавству Косова, деца која су у пратњи родитеља не испуњавају дефиницију жртава трговине људима“, наведено је.
У извештају се констатује да су већини тужилаца и судија недостајали обука и искуство, нарочито у вези са кривичним делима која укључују емоционалну контролу или психолошку принуду над жртвама, што је доводило до благих казни или квалификовања случајева као кривичних дела за која су прописане мање казне него за трговину људима.
У извештају се, у одељку који се бави заштитом жртава, процењује да је Влада Косова наставила да улаже напоре у заштиту жртава.
„Надлежни органи идентификовали су 13 жртава, у поређењу са 14 жртава 2024. године. Све идентификоване жртве биле су жртве трговине људима у сврху сексуалне експлоатације. Међу њима су биле две жене и 11 девојчица, а ниједна није била страни држављанин. Влада је имала стандардне оперативне процедуре и национални механизам за упућивање жртава. Међутим, мониторинг је указао на недостатак смерница и проактивних активности за идентификацију жртава присилног просјачења, нарочито деце“, оцењује се у документу.
Стандардне оперативне процедуре захтевале су да се истражитељ Дирекције за истраживање трговине људима и заступник жртве из Канцеларије за помоћ и заступање жртава састану, спроведу свеобухватну процену ризика и координирају бригу о жртви и њено упућивање на одговарајуће услуге. У процени жртава које су деца требало је да учествује и социјални радник. Невладине организације навеле су да је поступак упућивања жртава добро функционисао.
„Влада је, непосредно и кроз партнерства са организацијама цивилног друштва, обезбеђивала смештај, здравствену заштиту, саветовање, правне услуге и помоћ при репатријацији. У сарадњи са цивилним друштвом помогла је 18 жртава. Влада је управљала специјализованим привременим безбедносним објектом, намењеним пружању услуга високоризичним жртвама, као што су жртве чији је трговац људима још у бекству, жртве које сведоче у судским поступцима или оне које чекају репатријацију. Лиценцирана су и финансирана два прихватилишта којима управљају невладине организације, а која пружају услуге жртвама ниског и средњег ризика“, објављено је у извештају.
Како пише, привремени безбедносни објекат и два прихватилишта невладиних организација која финансира влада пружили су помоћ за 10 жртава.
Влада Косова је за привремени безбедносни објекат издвојила између 120.000 до 150.000 евра, у поређењу са 150.000 евра 2024. године. Једном прихватилишту, којим управља невладина организација, доделила је 110.000 евра, а другом 52.000 евра. У 2024. години за та прихватилишта издвојено је 95.000 евра, односно 72.000 евра.
Влада је издвојила 39.000 евра за међународну невладину организацију која води дневни центар за децу која користе улицу као извор прихода.
„Косовска полиција, односно Дирекција за истраживање трговине људима, имала је посебне просторије за разговоре са децом жртвама трговине људима. Разговори су обављани у сарадњи са Канцеларијом за помоћ и заступање жртава и центрима за социјални рад. Влада је обезбеђивала преводиоце и опрему која је жртвама омогућавала да сведоче путем видео-везе или уз измену гласа и слике. Влада није досуђивала одштету жртвама у оквиру кривичних пресуда. Ипак, Канцеларија за помоћ и заступање жртава поднела је у два случаја захтеве за накнаду штете из државног фонда, након чега су жртве добиле по 2.000 евра“, пише у извештају.
Због неадекватне провере и идентификације жртава, влада није ефикасно спречавала непримерено кажњавање потенцијалних жртава искључиво због незаконитих радњи почињених као непосредна последица трговине људима.
Представници цивилног друштва оценили су да је квалитет бриге о жртвама добар, али да су програми реинтеграције имали ограничен успех због недостатка средстава и могућности запошљавања које би жртвама омогућиле финансијску независност.
Центри за социјални рад пружали су услуге деци жртвама и обављали улогу њихових законских старатеља. Међутим, мониторинг је показао да центри немају довољно капацитета и запослених да би испунили све своје обавезе.
Посматрачи су указали и на потешкоће у пружању циљане подршке жртвама које су поново биле изложене виктимизацији, жртвама којима су психијатри прописали терапију и жртвама којима су потребне дугорочне услуге, нарочито деци.
Када је у питању превенција, Влада Косова је појачала активности на спречавању трговине људима, оцењује се у документу.
Национални орган за борбу против трговине људима, који чине представници осам владиних министарстава, правосуђа, општинских канцеларија, заступници жртава, невладине организације и међународни посматрачи, координисао је међуинституционалне активности.
„Национални координатор за борбу против трговине људима председавао је овим органом и пратио спровођење националне стратегије за борбу против трговине људима за период 2022–2026. Влада је спровела процену Националног акционог плана за период 2024–2025 и закључила да је реализовано 48 одсто циљева, да је 38 одсто још у току, док 17 одсто није спроведено“, истиче се у извештају и указује да је успостављена телефонска линија за помоћ потенцијалним жртвама трговине људима.
У одељку који се бави облицима и распрострањеношћу трговине људима, описана је природа и распрострањеност трговине људима на основу недавних извештаја владе и цивилног друштва.
„Трговци људима експлоатишу жртве сексуалне трговине на Косову. Жене и девојчице регрутују се лажним обећањима о браку или запослењу као плесачице и певачице, а затим се приморавају на сексуалну експлоатацију у приватним кућама, становима, ноћним клубовима и салонима за масажу“, пише у документу.
У извештају се наводи да су жртве трговине људима у сврху сексуалне експлоатације углавном девојчице са Косова, али има „девојчица из Албаније, Молдавије, Црне Горе, Румуније, Србије и других земаља“.
У закључку се додаје да су трговци људима на Косову експлоатисали су стране жртве из Албаније, Колумбије, Мексика, Тајланда и Венецуеле, док су грађани Косова изложени су трговини људима у сврху сексуалне експлоатације и принудног рада широм Европе
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
