Амерички стручњаци рекли су за Радио Слободна Европа да нови састав може донети већи ангажман Конгреса на Западном Балкану, али инсистирају да очекивања не треба да буду превисока.
Робин Брукс, бивша директорка за централну Европу и Балкан у Савету за националну безбедност САД, каже да, иако Косово није у свакодневном фокусу већине чланова америчког Конгреса, оно остаје важан савезник Вашингтона.
Према њеним речима, нови Конгрес, који почиње с радом у јануару следеће године, првенствено ће бити усредсређен на унутрашња питања, као што су високе цене, трошкови лекова и горива. Међутим, одлуке администрације у спољној политици такође могу постати предмет преиспитивања.
Она објашњава да би Конгрес могао да позове администрацију на одговорност ако њени поступци буду у супротности са „америчким законима, вредностима и нормама“. То, каже Брукс, може да обухвати и начин на који Вашингтон тражи од других земаља, попут Косова, сарадњу у питањима као што је депортација људи из САД.
Иако спољна политика може заузети мало места на агенди Конгреса, он може директније да утиче на односе Косова и Србије.
Како промена у Конгресу може утицати на односе Косова и Србије?
Едвард Џозеф, професор на Универзитету Џонс Хопкинс, очекује да ће Конгрес под контролом демократа вршити већи притисак за преиспитивање политике администрације Доналда Трампа према Србији.
Према Џозефовим речима, политичка дешавања у Србији могла би да појачају ту пажњу и подстакну Вашингтон да тражи већи ангажман на стабилизацији односа с Косовом.
У Србији је победа Студентске листе на изборима 25. октобра оконачала 14-годишњу владавину Српске напредне странке Александра Вучића.
Како би искористио ове околности, Џозеф позива премијера Косова Аљбина Куртија да промени приступ према српској заједници.
„Курти има ретку прилику да преузме иницијативу и предложи нову политику која би побољшала односе и с косовским Србима и са Србијом. С друге стране, ако настави с досадашњим приступом, Косово ће се суочити с већим притиском и критикама“, каже Џозеф за РСЕ.
Годинама уназад, Курти је стално био под критикама САД и ЕУ због „једностраних потеза“ на северу Косова, предузетих без координације са западним савезницима, за које они тврде да су повећали тензије и несигурност међу косовским Србима.
Данијел Фрид, бивши амерички амбасадор и бивши високи званичник Стејт дипартмента, такође види одређене изгледе за „креативнију дипломатију“ у региону, после промене власти у Србији и губитка контроле републиканаца над америчким Конгресом.
„Не бих очекивао велику иницијативу у скорије време“, каже он за РСЕ, додајући да би ипак могло доћи до ближе сарадње САД с Европом како би се Србија усмерила ка европским интеграцијама.
Према његовим речима, Косово би могло да покуша да се не посматра само кроз призму спорова са Србијом и да ојача своје односе с Вашингтоном, али за то је потребна иницијатива самог Косова.
„Косово би требало још више да се ослања на своја оснивачка начела: демократију, владавину права и своју заставу, која представља Косово као државу за све оне који у њој живе“, каже Фрид.
Брукс, с друге стране, каже да Косово не би требало да везује своју спољну политику искључиво за актуелну америчку администрацију.
„Покушај да се удовољи Трамповој администрацији био је грешка од самог почетка“, каже она.
Према речима Брукс, такав приступ увукао је Косово у иницијативе које му нису нужно донеле дугорочне користи, попут Одбора за мир.
„Косово треба да тежи својој европској будућности и да се ангажује с обе партије у Представничком дому и у Сенату“, каже она.
Једно од питања у којима би чланови америчког Конгреса могли да помогну, према њеним речима, јесте убеђивање пет земаља Европске уније – Шпаније, Грчке, Румуније, Кипра и Словачке – које не признају независност Косова да то учине.
Шта би конкретно могло да се промени за Косово зависи и од корака које предузме сама Приштина, како у односима с косовским Србима, тако и у зближавању с представницима обе партије у Вашингтону.
Горан Аврамовић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
