Да ли ће силазак са власти Српске напредене странке и Социјалистичке партије Србије после четранест година континуране владавине, те преузимање полуга извршне власти од стране Студентске листе, донети промене у српској спољној политици, питали су се често ових дана како Срби, тако и странци. Наравно, Срби знатно више, јер решења бројних питања националне политике, али и економска стабилност и безбедност земље, директно зависе од избора спољнополитичког курса.
И поред значајног утицаја који спољна политика, с обзиром на деликатну геополитичку позицију наше државе и српског народа у целини, врши на све друге политике у Србији, она се у политичком програму Студентске листе налази тек на осмом месту, иза, примера ради, урбанизма и телекомуникација, што само по себи много говори.
ПРИОРИТЕТ СУ ОДНОСИ СА ЕУ
Студентска листа је у спољној политици дала апсолутни приоритет, као и „напредњаци“, односима са Европском унијом, којима је у Студентском плану посвећено посебно поглавље.Мада се на први поглед чини да се односи са Европском унијом искључиво посматрају са аспекта економске сарадње, Студентска листа заправо приоритетним у спољној политици Србије сматра евроинтеграције. Уосталом, економска сарадња са Унијом је и регулисана темељним актом процеса придруживања Србије ЕУ – Споразумом о стабилизацији и придруживању, а приступним преговорима политички и захтеви и економска иду руку под руку.
Притом је Студентска листа отишла и корак даље од „напредњака“ у политици евроинтеграција, као приоритету број један спољне политике Србије, јер је у свом политичком програму навела да је „стицање IBAR статуса“ први и најважнији циљ у процесу евроинтеграција. А према Новој методологији за приступање Европској унији од фебруара 2020. године, ниједно преговрачко поглавље у приступним преговорима са државом-кандидатом не може бити привремено затворено, док се не добије IBAR статус, тј. Извештај о привременој испуњености мерила (Interim Benchmark Assessment Report) за Поглавља 23 и 24, која се односе на владавину права.
Пошто је добијање IBAR статуса један од најважнијих корака у процесу придруживања једне државе-кандидата Унији, проглашавање добијања тог статуса за спољнополитички циљ Студентске листе јасно говори о спољнополитичким приоритетима нових власти. Очигледно да нове власти у Србији у погледу евроинтеграција желе да прођу пут који су прешле нове црногорске власти, које су дан када је добијен IBAR статус прогласиле за “историјски дан.”
ОБРАЧУН СА СРПСКИМ НАЦИОНАЛИСТИМА?
Пошто су водеће личности Студентске листе, Илија Срдановић и Бакић, после избора отворено рекли да имају план да подигну проценат подршке Европској унији у земљи, то ће се по свој прилици чинити инсистирањем на примени свих захтева Европске уније који се тичу наводно политичке неутралне владавине права, тј. Поглавља 23 и 24, како би јавност, која је еуфорично опседнута борбом против корупције, почела позитивније да перцепира Унију, а да на процес придруживања гледа као једино средство за искорењивање наводног аутократског наслеђа. Притом, политички опасно усвајање тезе о аутократском наслеђу и неопходности успостављања тзв. транзиционе правде, има потенцијал да постане легитимацијски основ за обрачун са српским националистима у складу са давнашњим „дргосрбијанским“ захтевима за денацификацију српског друштва.
ПОЛИТИКА НОВИХ ВЛАСТИ ПРЕМА РУСИЈИ И САД
За разлику од односа са Европском унијом, односима Србије са Русијом Студентска листа, сходно својим спољнополитичким приоритетима, није посветила посебно поглавље, већ се политика нових власти према Русији излаже у поглављу под називом „Србија и свет“. Политика према Русији за коју се Студентска листа залаже у свом предизборном програму ни по чему се не разликује од политике коју су „напредњаци“ водили после 2022. године. С једне стране, Студентска листа се залаже за неувођење санкција Русији, а, с друге стране, за поштовање територијалног интегртета Украјине. Осим тога, у програму Студентске листе стоји и следеће обећање када су у питању односи са Русијом:
„Очуваћемо традиционално партнерство са Руском Федерацијом, по питању координације у Савету безбедности Уједињених нација, у вези са заштитом територијалног интегритета Србије и решавања отворених питања од заједничког интереса“.
Одмах после односа са Русијом у Студентском плану је изложен поглед на односе Србије са САД, који је истоветан политици према САД за коју су се залагали „напредњаци“ док су били на власти. То посебно важи за детаље који се тичу интензивирања енергетске сарадње са САД, који опомињу на клаузуле Вучићевог Вашингтонског споразума. Реч је о „стратешком дијалогу“ у области телекомуникација и енергетике, који укључује „гасну диверзификацију“ и куповину америчког течног природног гаса. Предвиђа се и стратешка сарадња са САД у области вештачке интелигенције, те „долазак високотехнолошких инвестиција“ из ове земље, што може указивати на наставак сарадње у овој области која је започета за време „напредњака“, потписивањем у Њујорку почетком октобра „Заједничке изјаве о партнерству за искоришћавање могућности вештачке интелигенције“ (AI Opportunity Partnership).
НАЈАВА ПРИТИСКА НА КИНЕСКЕ ИНВЕСТИТОРЕ?
После дела у коме се излаже поглед на односе са САД, у Студентском плану је укратко представљен поглед Студентске листе на будуће односе Србије Кине. С једне стране се инсистира на „развијању свеобухватног стратешког партнерства“ са Кином, а с друге стране кинеске инвестиције се повезују, сходно западним негативним пропагандним стереотипима, са масовном праксом кршења домаћих еколошких и радноправних норми, па се сходно томе Студентска листа залаже за „поштовање домаћих прописа, еколошких стандарда, права радника и безбедност на раду“.
Ово последње може да буде најава политички мотивисаног притиска на кинеске инвеститоре (зло)употребом инспекцијског надзора, али и најављеним увођењем нових накнада за коришћење јавних добара у рударству, како би се отворио простор за западне компаније. И програмски став Студентске листе о објављивању свих уговора државе Србије са страним инвеститорима, те проглашавање ништавим сваког уговора који није објављен, може се тумачити и као најава притиска на кинеске инвеститоре. Притом, придавање огромног значаја овом питању у Студентском плану неодољиво подсећа на Декрет о миру из 1917. године, којим су бољшевици најавили објављивање свих тајних уговора које је закључила „влада велепоседника и капиталиста“.
PAX SILICA ИСПРЕД ИНИЦИЈАТИВЕ WAICO
Не помињање у Студетском плану стратешке сарадње са Кином у области вештачке интелигенције, која је озваничена приступањем Србије, 16. јула 2026. године, кинеској глобалној иницијативи WAICO (чини је 29 држава тзв. Глобалног југа, а од европских Србија, Белорусија и Русија), а помињање стратешке сарадње у овој области искључиво са САД, може бити најава потпуног укључења Србије у америчку иницијтиву сарадње у области развоја вештачке интелигенције Pax Silica. Пошто ће се у 21. веку водити својеврсни хладни рат у области високих технологија, опредељење за кинеску или америчку инцијативу у области развоја вештачке интелигенције има прворазредни политички карактер. Стога није случајно што је својевремено „Пупин иницијатива“ одмах критички реаговала на одлуку власти у Београду да приступе кинеској глобалној иницијативи WAICO.
Све у свему, спољнополитички програм Студентске листе је крајње начелан, неретко противречан, у целини гледано умногоме подсећа на спољну политику коју су после 2022. године водиле владе „напредњака“ и „социјалиста“, али садржи и детаље који указују на могућност промене досадашњег курса у односима Србије са појединим државама, које се убрајају у стубове српске спољне политике.
На могућност таквих промена указивале су и изјаве појединих представника Студентске листе после избора. Тако је Јово Бакић у интервјуу подгоричким „Вијестима“ залагање Студентске листе за неувођење санкција образложио тезом, да се санкцијама које се уводе против ауторитарних режима слаби опозиција у тим земљама, чиме је заправо послао поруку да нове власти у Србији Путина сматрају аутократом, те да суштински деле оцене западних политичара о политичком карактеру савремене руске државе.
Осим тога, Бакић је изнео и тврдњу да су Коштуница и Тадић, дали „у бесцење Нафтну индустрију Србије Руској Федерацији“. Остаје нејасно како ће нове власти, које су иначе потпуна непознаница за Москву и које у Русији, за разлику од „напредњака“ и „социјалиста“, немају разрађене везе и контакте, после оваквих негативних порука свог висококотираног члана ускоро преговарати о продужењу краткорочног гасног аранжмана.
„ЗАШТИТА ИНТЕРЕСА“ ИЛИ ПРИНУДНА УПРАВА У НИС
Да је и поред начелног заклињања чланова Студентске листе да неће уводити санкције Русији, ипак могуће погоршање у односима Србије са овом земљом, може се закључити из изјаве једног од водећих људи „Студентске листе“ Владана Кузмановића. Он је у интервју РТ Балкану оценио да је политика претходних власти у случају НИС-а била „пасивна“, а да ће нове власти да се укључе у процес продаје НИС-а, како би „заштитили своје интересе“. Није јасно како представници Студентске листе мисле да се укључе у процес продаје НИС-а, када је руска страна већ јасно ставила до знања да држави Србији, као мањинском власнику НИС-а, није место за преговарачким столом, посебно стога што се ради о принудној продаји, у политички деликатној ситуацији, ресурса који има стратешки значај за Русију.
Ако руска страна није била склона да своје преговоре са потенцијалним купцем НИС-а учини доступним особи са дуготрајним и бројним везама у руском врху, какав је био Вучић, тешко да се може очекивати да ће Кремљ дозволити да се у тај процес укључе њему потпуно непозната лица из нове владајуће структуре у Београду. У том случају потпуно је нејасно како ће нова власт, речју Кузмановића, „заштити интересе“ Србије у процесу продаје НИС-а.
Пошто се право прече куповине не може користити у условима принудне продаје, а члан 2. Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде забрањује национализацију, да ли је онда Кузмановић под заштитом интереса подразумевао увођење принудне управе од стране државе Србије у НИС, у случају да руска страна одбије да укључи нову власт у процес продаје, а читава ствар око продаје НИС-а се одужи? Такав поступак био би не само правно споран, као што показује бугарски случај, већ би озбиљно пореметио српско-руске односе и довео у питање наставак повољног гасног аранжмана са Русијом.
ИЗ УГЛА РУСКИХ АНАЛИТИЧАРА
Иако црногорски случај увођења виза за руске туристе показује да је могуће да и нова влада Србије под притиском Брисела „пуца себи у ногу“, тешко да се нове власти могу одлучити на један такав политички високо ризичан потез, који би Србију оставио без јефтиног и сигурног руског гаса. Једно је сигурно – енергетско везивање Србије за Русију Споразумом од 2008. године створило је кључан економски предуслов за мултиполарну спољну политику земље и као такво оно свакко представља баласт за оне политичке снаге које би да Србију потпуно учине зависном од Европске уније.
Оцене руских аналитичара и званичника постизборних прилика у Србији се међусобно разликују, а разлог је по свему судећи тај што је недовољно транспарентна организација Студентске листе за Русију непознаница, не само персонално, већ и програмски. Стога један од водећих руских политичких аналитичара Фјодор Лукјанов указује да је рано рећи „да је ситуација у Србији разјашњена“, као што је, по њему, рано за процену да ли ће ова хетерогена организација јавности непознатих лица моћи успешно да води државу.
Једино што је по Лукјанову сигурно то је будућа идеолошка позиција владе Студентске листе, коју ће доминантно дефинисати „некадашњи чланови Демократске странке“, а коју руски политиколог оцењује као „пробриселску“.
Док руски стручњак за Балкан Катарина Ентина очекује наставак позитивне сарадње Москве и Београда, имајући у виду пре свега изјаве неких чланова Студентске листе, као што је Радомир Саичић, високи руски државни функционери су много уздржанији у проценама. Утицајни руски сенатор и један од главних људи приликом последњих измена Устава РФ, Андреј Клишас, чак је одмах после избора написао да је „велика вероватноћа да ћемо бити сведоци заокрета Србије ка европском курсу“.
КО ЈЕ ОВДЕ ГАЗДА?
Да се у првим месецима нове владе може очекивати извесна промена досадашњег спољнополитичког курса земље мисли и један од водећих светских економских експерата Бранко Милановић. Наиме, иако у начелу сматра да се „у спољној политици Србије ништа суштински неће променити, јер је спољна политика једне земље резултат њеног геополитичког положаја“, Милановић је мишљења да ће током првих неколико месеци доћи до извесних промена у односу на Вучићеву спољну политику, који је, „а да то никада није отворено признао, водио спољну политику по угледу на Титову“. Следствено томе, нова влада, по Милановићевој процени, „у почетку ће се вероватно вратити политици слепог проевропског курса, све док се и сама не разочара у ЕУ, као што су се разочарали и сви њени претходници“. „Након тога ће покушати да обнови и оживи односе са Кином“, закључује српски економиста. Истовремено овај професор Универзитета Џон Хопкинс указује, да од В. Британије долазе главни захтеви Србији да уведе санкције Русији, али да оне не би имало никакав економски значај за Русију“, као што „не би донеле ништа Западу“, али би санкције Русији „нанеле штету становништву Србије“. Имајући то у виду Милановић закључује, да се се њихов смисао у потпуности исцрпљује у сфери демонстрације моћи и колонијалне послушности“. Једном речју, санкције које би Србија увела Русији „показале би ко је овде газда“.
ОБЕЋАЊА-УОПШТЕНА И НЕДОВОЉНО РАЗРАЂЕНА
Једна од три водеће светске агенције за процену кредитног рејтинга, Фич Рејтингс, оцењује да „тренутно постоји мало јасних показатеља о економским и фискалним приоритетима овог покрета (Студентска листа, прим. аут)“, јер су „предизборна обећања уопштена и недовољно разрађена“, те да би у спровођењу политичког програма Студентске листе могло доћи до проблема „који произлазе из ограниченог политичког искуства покрета, његове децентрализоване структуре, идеолошке разнородности и изразито политизованог карактера државних институција“.
И поред таквог опреза, аналитичари Фич Рејтингса већ сада процењују да ће спољна политика Студентске листе, „као и у време претходне владе“, „настојати да одржи равнотежу у односима са Русијом, Европом и Кином, имајући у виду значајне економске везе Србије са овим актерима, укључујући и оне у енергетском сектору, као и околности појачаних геополитичких тензија“.
ПОРУКЕ У СЛУЖБИ АНЕСТЕЗИРАЊА МОСКВЕ
Чини се да ће геополитичка ситуација у Европи и свету, као и економска ситуација у земљи, те могућа политичка нестабилност, свакако смањити маневарске могућности нових власти да направе значајније промене у спољној политици кроз још интензивније приближавање Бриселу и убрзање приступних преговора, што је свако политичко-идеолошко становиште које дели преко 80% процената посланика Студентске листе.
То, међутим, не значи да се са таквом политиком неће покушати током првих месеци нове владе. Следствено томе, позитивне поруке које Москви у првим данима после избора шаље Студентска листа не мора да значе ништа. Те поруке могу бити у служби извесног анестезирања Москве, док се нова власт у Србији не конституише и стабилизује. Након тога ће се видети и право лице њене спољне политике.
