Узурпација имовине Срба на Косову и Метохији одвијала се и доказивањем које се своди на – усмену заклетву. Отимање је процес, а ова књига је једно од сведочанстава насиља које и данас траје. Надам се да ће допринети да се макар део неправди истражи и документује за будућа времена и поколења, са вером да ће из семена памћења „изнићи цвијеће“ правде.
Ово су речи проф. др Душка Челића, аутора монографије „Голгота својине – Заштита стварних права на непокретностима лица прогнаних са Косова и Метохије“, важног дела намењеног пре свега стручној, али и општој јавности.
Његова књига је научно сведочанство о чињеници да су Срби најобесправљенији народ у Европи у 21. веку. Дело које објашњава да заштита имовинских права Срба са Косова и Метохије није питање појединачних судских поступака.
УНМИК формирао квазикатастар
Челић истражује узроке масовне узурпације имовине, механизме које је успоставила Привремена управа Уједињених нација (УНМИК), њихове резултате и последице по власнике који су остали без могућности да заштите своја права.
„На Косову и Метохији сада имамо један квазикатастар који је УНМИК увео, на основу, лаички да кажем, на основу – ничега. Дакле, ниједне својинске исправе у том катастру, у часу када је основан, 2001. године, није било. Све својинске исправе Републике Србије, када су се повукле наше власти, биле су евакуисане у централну Србију, тако да су они формирали, назовимо катастар, без иједне својинске исправе“.
Као посебно проблематичну праксу УНМИК-а аутор издваја могућност признавања усмених уговора о купопродаји непокретности, иако такви уговори по закону захтевају строгу формалну процедуру:
„УНМИК је, доносећи уредбе о решавању ових питања, пре свега о стварним непокретностима, предвидео могућност коју је називао конвалидацијом неформалних трансакција. Дакле, усмених уговора о купопродаји непокретности, а такав уговор је увек строго формалан. Раније се закључивао пред судом, суд је оверавао потписе, а данас се то чини пред јавним бележником, у форми јавнобележничке исправе“.
Челић указује да је ова област недовољно истражена и да су механизми УНМИК-а за постконфликтну заштиту и реституцију имовине често представљани као адекватни и ефикасни, без довољно систематичне критичке провере. Његово истраживање треба да покаже и докаже „непримереност правног оквира“ који је успоставила међународна управа, али и одступања од општеприхваћених стандарда.
Није почело 1999. године
Говорећи на представљању монографије у оквиру Сајма књига у Београду, историчар др Милан Гулић, виши научни сарадник у Институту за савремену историју, је указао да се проблем имовинских права Срба на Косову и Метохији не може разумети ако се посматра само кроз догађаје из 1999. године и период који је уследио. Реч је о процесима дугог трајања, чије корене Челић у књизи прати већ од раног Средњег века:
„На Косову и Метохији ништа није почело, ни са доласком актуелне власти у Приштини, нити са доласком неке претходне власти, нити са 1999. годином. То су процеси који сежу дубоко, дубоко у прошлост. И управо зато је Челићев обухват почео од раног Средњег века. Пратио је развој имовинскоправних односа и у време османске власти, преко ослобођења у Балканским ратовима“.
Гулић посебно издваја промене етничке структуре становништва, како каже расрбљавање, одлазак Срба са тих простора, значај Призренске лиге, али и уредбе нових власти из 1944. и 1945. године. Историчар сматра да се често занемарује чињеница да су одлуке послератних комунистичких власти учврстиле последице ратног прогона Срба, као и да је у социјалистичком периоду Косово обликовано као посебна административна јединица.
„Ипак, Челићева монографија је важна управо зато што правне односе успостављене у Приштини после 1999. године сагледава у историјском контексту, без којег није могуће разумети ни данашње стање на Косову и Метохији. Нема разумевања свеукупних дешавања, а поготово након 1999. године, без ове књиге. Верујем да је једна од најважнијих студија када је у питању Косово и Метохија након 1999. године. Ово је студија без које неће моћи ни правници, а верујте ми, ни историчари“, истиче.
Поредећи искуства Босне и Херцеговине, Хрватске и Косова и Метохије, којима се Челић у књизи такође бави, Гулић указује на различите приступе међународне заједнице имовинским правима и на сличности у моделима којима је Србима у Хрватској и на Косову и Метохији отежан повратак имовине.
Рушење српских кућа на језеру Газиводе
Теренска борба против неправде
Против неправде Челић се не бори само пером и са катедре Правног факултета у Косовској Митровици, већ и конкретним саветима и помоћи својим сународницима. О његовој преданости и упорности сведочи адвокат Драгутин Ненезић:
„Управо због тог искуства, ову књигу не посматрам само као научну студију, већ и као резултат дугогодишњег рада на проблемима са којима се суочавају прогнани Срби. Душко је неко кога сматрам саборцем, ко је са мном прошао кроз различите поступке и правне ситуације у протеклих десет година, колико сарађујемо. Не могу да кажем да сам се увек осећао сигурно, а он је један од поузданијих људи које можете имати уз себе у таквој ситуацији, због знања, ширине коју има и коју даје“.
Ненезић је указао и на то да би поједини случајеви на којима су заједно радили могли додатно да обогате наредно издање књиге, посебно последњи примери отимања имовине Срба на Газиводама. Сматра и да је за такву допуну потребна временска дистанца, али да конкретна искуства из правне праксе још јасније показују размере проблема, начине на које се имовинска права угрожавају.
Драгутин Ненезић, Душко Челић и Милан Гулић на промоцији монографије „Голгота својине – Заштита стварних права на непокретностима лица прогнаних са Косова и Метохије“
© Sputnik / Сенка Милош
Нема опстанка без помоћи државе
Говорећи о томе шта је неопходно учинити да би се заштитила права Срба на Косову и Метохији, Челић је упозорио да је институционална борба данас, како је оценио, сведена на институције у самој покрајини. Зато је позвао људе да се, упркос тешкоћама, боре за своја права. Истовремено, професор Челић наглашава да одговорност не може бити препуштена само појединцима.
„Српска заједница на Косову и Метохији данас није самоодржива. Дакле, без помоћи своје државе Срби не могу да опстану. Неопходна је систематска, организована логистика наше државе, не само у смислу правне помоћи, већ и свеколике, економске, социјалне и културне. За опстанак српског народа неопходан је дугорочан и упоран рад. Морамо чувати наше преостале институције, наше Србе и њихова права „и рукама и ногама и зубима“, без обзира на промене власти, морамо да имамо константу“.
Монографију „Голгота својине – Заштита стварних права на непокретностима лица прогнаних са Косова и Метохије“ издао је Правни факултет у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, који ове године обележава 65 година рада.
Декан др Слободанка Перић за Спутњик каже да ће Челићев рад, као и претходна научна документовања угрожавања људских права на Косову и Метохији, бити преведен на енглески, француски и руски језик, како би био достан светској научној јавности.
Сенка Милош
