Посланик владајућег Самоопредељења Арбер Реџај (Арбëр Реxхај) оспорио је током расправе у Скупштини Косова српски карактер православног наслеђа на Косову, тврдећи да је оно Ахтисаријевим планом претворено из албанског у српско. Истовремено је изнео тешке оптужбе да су православне цркве служиле као „казамати и бункери за елиминацију Албанаца“. Ове тврдње, које је поновио и након реплике посланика Игора Симића, изнео је током расправе о Нацрту закона о Централном инспекторату културног наслеђа, у првим сатима у петак, након што су представници Српске листе упозорили на могућу злоупотребу инспекцијских овлашћења према објектима Српске православне цркве.
Реџај се за реч јавио у завршници вишесатне седнице Скупштине Косова, одржане 19. новембра и настављене након поноћи.
На почетку обраћања извинио се колегама што говори у касним сатима, наводећи да то не би учинио да није чуо, како је оценио, покушаје Игора Симића и других посланика Српске листе да се представе као жртве.
Посебно се осврнуо на Симићево упозорење да би инспектори, уколико њихова овлашћења не буду јасно ограничена, могли да се мешају и у верске обреде у манастирима.
„Ако сте приметили, Игор је у једном тренутку рекао да ти инспектори могу да им прекину верске обреде, паљење свећа. Дакле, то је нека врста потпуног представљања себе као жртве, као што знају и као што су то доследно радили на Косову“, рекао је Реџај.
„Наше албанско православно наслеђе узели су и учинили српским“
У наставку излагања Реџај је довео у питање српски карактер православног културног и верског наслеђа на Косову, оспоравајући и решења проистекла из Ахтисаријевог плана.
„Мислим да је то системски проблем Ахтисаријевог пакета, када су целокупно наше албанско православно наслеђе узели и учинили српским, а оно на Косову никада није било српско“, изјавио је.
Наставио је оптужбама за убиства и масакре над Албанцима, повезујући их са полемиком о верским правима.
„И убијали су нас, и масакрирали су нас, и довели наше породице готово до тога да не постоје, а онда изађу овде и кажу: ‘Инспекторат и инспектор мени спречавају молитву’“, рекао је Реџај.
Потом је изнео једну од најтежих оптужби током расправе: „Православне цркве служиле су као казамати и бункери за елиминацију Албанаца.“
Обраћајући се представницима Српске листе, додао је: „Покушали сте чак и Бога да преварите, а камоли свет и нас“.
Позвао је посланике Српске листе да престану да се, како је рекао, представљају као жртве, поручујући им да су Албанци „научили ту вашу југословенску, српску школу“.
Реџај: У Кабашу секирама убијено 112 Албанаца
Током излагања Реџај је споменуо и Кабаш(код Призрена прим.ред.), говорећи о страдању Албанаца и једној православној цркви за коју је навео да су се у њој молили и његови преци.
Тврдио је да је у Кабашу убијено и масакрирано 112 Албанаца.
„Нису убијени оружјем, револверима, већ су убијени секирама“, рекао је, додајући да је и његова породица због тог, како је описао, масакра, била на ивици нестанка.
„Таквих масакара има много на Косову. Споменуо сам само један од њих“, навео је Реџај.
Реџај у свом излагању није прецизирао годину догађаја о којем говори, нити је навео документ или други извор на којем заснива изнете податке.
Историјски извори бележе страдање Албанаца у Кабашу код Призрена током 1913. године, односно у периоду Балканских ратова. Међутим, доступни историјски прикази разликују се у погледу броја жртава и околности њиховог страдања.
Симић: Ово су конструктивни предлози, не мешајте их са другим питањима
На ове тешке речи Српска листа није непосредно одговорила. На Реџајево излагање одговорио је шеф посланичке групе Српске листе Игор Симић, одбацујући тврдњу да покушава да представи себе или српску заједницу као жртве.
Инсистирао је да говори о конкретним проблемима предложеног закона и могућности да његова примена угрози постојећа права верских заједница.
„Овде говорим о конкретним забринутостима“, рекао је на почетку реплике. Подсетио је да културно наслеђе на Косову имају и друге верске заједнице, а не само СПЦ.
„Али ово су конструктивни предлози. И немојте да мешате то са неким другим стварима“, поручио је Симић.
Затим је објаснио шта је циљ примедаба Српске листе. „Значи, дали смо директне конструктивне предлоге којима ће закон бити унапређен и остварити сврху о којој министарка говори“, рекао је.
Позвао је посланике да спрече могућност злоупотребе закона. „Дајте да не дозволимо да неко овај закон злоупотреби“, казао је Симић.
Реџај поново: Српска војска масакрирала људе унутар православних цркава
Након Симићеве реплике, Реџај се поново укључио у расправу и додатно заоштрио претходне оптужбе.
Овога пута изричито је споменуо српску војску, тврдећи да су људи раздвајани и масакрирани „унутар православних цркава“.
Говорио је о томе шта је, према његовим тврдњама, радила „српска војска унутар тих православних цркава, које су заправо биле албанске“, наводећи да су људи „издвајани, а затим масакрирани унутра“.
Ни током овог додатног обраћања није прецизирао на које конкретне цркве и догађаје се оптужбе односе, нити је представио доказе за изнете тврдње.
Други посланици Самоопредељења: Закон штити све верске објекте
Након полемике, други посланици Самоопредељења бранили су предложени закон, инсистирајући на томе да се он односи на организацију институције надлежне за заштиту културног наслеђа, а не на промену статуса културних добара.
Посланик Аднан Рустеми поручио је да нацрт не одређује критеријуме за културна добра нити мења списак заштићених споменика.
„Ми смо овде да заштитимо културно наслеђе, сваки објекат, без обзира да ли је верски, историјски или неки други“, рекао је. Нагласио је да се заштита односи и на православне цркве.
„И православна црква је објекат културног наслеђа Косова, који Косово има одговорност да штити“, навео је Рустеми.
Према његовом објашњењу, циљ нацрта јесте јачање институционалног механизма заштите културних добара.
Расправа о инспекторату прерасла у оспоравање српског верског наслеђа
Спор је избио током разматрања Нацрта закона о Централном инспекторату културног наслеђа, који је Скупштина Косова усвојила у првом читању 20. новембра, у 2.09 после поноћи.
За нацрт су гласала 62 посланика, осам је било против, а један уздржан.
Српска листа се успротивила предложеним решењима, тврдећи да не садрже довољно јасне гаранције да нова инспекцијска овлашћења неће бити примењивана супротно посебним правима СПЦ и Закону о специјалним заштићеним зонама.
Министарка културе Саранда Богујевци одбацила је такво тумачење, наводећи да се постојећим инспекторатом само управља кроз нови организациони оквир, односно да се он реорганизује у извршну агенцију, док посебни закони о заштити културног наслеђа остају на снази.
Српска листа оспорила је и процедуру гласања, позивајући се на члан 81. Устава Косова, који предвиђа посебну већину за законе од виталног интереса.
Симић је за КоССев најавио амандмане и могућност обраћања Уставном суду уколико закон буде коначно усвојен без тражених измена.
Расправа о инспекцијским овлашћењима тако је отворила и ширу полемику о статусу православног наслеђа на Косову и законским механизмима његове заштите.
Нацрт закона за сада је прошао само прво читање и тек треба да буде разматран у скупштинским одборима пре коначног изјашњавања.