Куповином вишецевних ракетних бацача “хајмарс“ од Америке Албанија покушава да одговори Србији на набавку израелских ракетних система ПУЛС, каже војни аналитичар Андреј Млакар.
Стејт департмент одобрио је захтев албанске владе да за 210 милиона долара купи два вишецевна ракетна бацача “хајмарс”, шест мањих бацача ГМЛРС, нишанске уређаје и пратећу опрему. Ова продаја ће бити финансирана из зајма САД, при чему Вашингтон тврди да то неће пореметити однос снаг у региону.
Помоћ тројном савезу
Андреј Млакар, војно-политички коментатор, сматра да је у питању реализација пројекта тројног пакта Приштине, Тиране и Загреба, јер се њихове снаге опремају идентичним средствима наоружања.
„Хајмарс ће са закашњењем добити Хрватска, док је Албанија друга земља која ће добити ове системе. Хрватска ће добити осам комада, а Албанија ће за сада набавити само два. Али то се ради због унификације тројног савеза, односно уједначавања војне опреме. Пошто Албанија и Хрватска већ располажу америчким хеликоптерима „Блек хок“, а Приштина намерава да планира куповину транспортних хеликоптера „Блек хок“ америчке производње, у принципу се ради о унификацији војне опреме и наоружања трију армија. Односно, условно речено, две армије и једне такозване војске, односно такозваних Косовских безбедносних снага (КБС).“
Утицај на Србију
На питање како ће то утицати на однос војних снага у региону Млакар наводи:
„Генерално, стратешка равнотежа неће бити поремећена, осим што постоји могућност да се, с обзиром на то да албанска војска већ патролира Косовом и Метохијом у саставу КФОР-а, у оквиру неких вежби ракетни систем „хајмарс“ допреми чак и на Косово и Метохију. То се, на пример, може догодити током демонстрационих вожњи кроз Дреницу, уз овације и подршку локалног становништва. Да, то би представљало безбедносни проблем и директну провокацију Србије. Србија има ракетни систем ПУЛС домета до 300 километара. Оно што је за сада поуздано јесте да Албанци неће набављати полубалистичке ракете „АТАКМС“, већ ће бити реч искључиво о ракетама домета до 72 километра. Али и такав систем представља безбедносну претњу Србији.“
У том контексту, додаје Млакар, реч је заправо о њиховом покушају да одговоре на набавку наших израелских ракетних система ПУЛС, што је изазвало нервозу код Аљбина Куртија.
Објашњење Вашингтона
„То је само покушај да се на тај начин парира Србији и смањи њена стратешка предност. И Приштина је, у оквиру планираног повећања буџета, имала намеру да купи одређене ракетне системе из Турске. Тако да ми, у ствари, и даље присуствујемо наставку наоружавања и опремања. Хрватски министар одбране најавио је да ће Хрватска и наредне године издвајати значајна средства за куповину наоружања и војне опреме, без обзира на Србију. Србија, с друге стране, и даље не одустаје од ТТД-а а Србија није највећи проблем,“ закључио је Млакар.
Начелник генералштаба албанске војске, Арбен Кингџи навео је да је ово значајан корак у продубљивању стратешког партнерства Албаније и Сједињених Држава, који ће допринети јачању одбрамбених способности и испуњавању обавеза у оквиру НАТО алијансе.
Стејт департмент је, објашњавајући одлуку о продаји оружја Албанији, навео да ће ова испорука “побољшати способност ове државе да се носи са садашњим и будућим претњама”, као и да на тај начин допринесе одбрамбеним плановима НАТО-а.
Шта је ХИМАРС
Вашингтон је продају новог контингента војне опреме одобрио тачно годину дана пошто је “Локед Мартин” Албанији испоручио прву пошиљку противтенковских пројектила “џавелин”.
Испорука “џавелина” Албанији део је пакета америчке помоћи вредне 309 милиона долара, колико кошта укупно 1.300 ових пројектила.
Иначе, „хајмарс“ је високопокретни артиљеријски ракетни систем, то јест, амерички лаки вишецевни лансер ракета, конструисан да брзо испали прецизне ракете великог домета и одмах напусти положај пре него што непријатељ стигне да узврати.
Уместо класичних топова и граната, користи изменљиве контејнере (лансирне кутије) који се налазе на задњем делу оклопљеног војног камиона (6×6).
Шта може да испаљује?
Систему је потребно мање од два минута да заузме положај, испали ракете и настави кретање, чиме избегава непријатељске радаре и контрабатирање. Када се ракете испале, уграђена дизалица на самом возилу сама скида празан контејнер и подиже нови, пун контејнер са пратећег камиона.
Цео процес траје око пет минута. За разлику од старих совјетских система (попут „Града“ или „Огња“) који засипају широко подручје ненавођеним ракетама, „хајмарс“ користи GPS и инерцијално навођење. Ракете погађају циљ са одступањем од свега неколико метара.
У један контејнер на возилу стаје различита муниција, у зависности од задатка. Најчешће коришћена муниција, домета до 80–90 километара, намењена уништавању командних центара, складишта, радара и ПВО система.
Зашто је толико популаран?
Велика тактичка ракета домета до 300 км, за гађање циљева дубоко у позадини непријатеља.
Најновија генерација балистичких ракета домета преко 400–500 км.
Главна предност система „хајмарс“ је његова маса од око 16 тона. Док његов старији и тежи претходник на гусеницама (M270) носи дупло више ракета, он је много бржи на путевима, јефтинији за одржавање и довољно лаган да може да се превози транспортним авионима (попут C-130 Херкулес) било где у свету.
Бранкица Ристић