У јавности се често могу чути наводи да је на Косову током 1998. и(ли) 1999. године извршен злочин геноцида над Албанцима. У том контексту се понекад, па и ових дана, помиње и да ће Косово, или Албанија у његово име поднети тужбу против Србије за наводно кршење Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Милица Радовановић, новинарка портала Црно бели свет из Косовске Митровице ме замолила да јој дам изјаву на ову тему па је из тога настао овај блог чија је намера да пружи одређене аргументе зашто је мало вероватно да ће до судског епилога у овом случају доћи, а и уколико до њега дође, да су још мање шансе да Србија буде проглашена одговорном за кршење поменуте Конвенције.
Према мом мишљењу постоје бар три нивоа питања у вези са евентуалном тужбом против Србије пред МСП-ом за наводно кршење Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида у вези са злочинима на Косову.
Први ниво је питање да ли Косово може да поднесе тужбу против Србије пред МСП. Други ниво је питање може ли то да уради Албанија и чини ли то она онда у своје или у име Косова? Трећи ниво је питање уколико би се МСП евентуално прогласио надлежним било по тачки 1 или 2, какве су шансе да би Србија могла да буде проглашена одговорном пред МСП-ом за кршење поменуте Конвенције.
Што се тиче тачке 1, пред МСП-ом могу да се појаве државе (то да ли Косово испуњава овај услов или не би, макар теоријски разматрао Суд) које су чланице УН (чланице УН-а су аутоматски и потписнице Статута МСП-а), затим државе које нису чланице УН-а, али јесу потписнице Статута (та могућност је предвиђена чланом 35 Статута и коришћена је у пракси неколико пута), а постоји и могућност да се под одређеним условима пред Судом појави и држава која није ни чланица УН, ни потписница Статута. Имајући у виду да Косово није ни чланица УН, ни потписница Статута остаје, бар теоријски, та трећа могућност. У том случају се примењује став 2 члана 35 Статута у коме се наводи да опште услове за појављивање оваквих држава (да узмемо за тренутак да Косово испуњава тај услов) одређује Савет безбедности УН што је он и урадио у својој Резолуцији 9 од 1946. године која је до данас остала на снази јер је СБ није мењао или заменио новом која би регулисала исто питање. Детаљну анализу текста поменуте Резолуције и природе овог случаја није вероватно могуће понудити у блогу (потребан је посебан текст) па је можда довољно констатовати да не видим начин да Косово по овом основу тужи пред МСП-ом, осим у сасвим теоријском случају да Србија на то пристане (услови би, на пример били да Косово поднесе Декларацију Суду у вези са намером да постане страна у спору пред њим; да Суд установи да оно испуњава услове које је прописао СБУН (између осталог да је реч о држави); да постоји споразум са Србијом да овај свој спор изнесу пред суд што се чини немогућим из више разлога, или да то буде на основу прихватања опште надлежности Суда, али и у том случају би прихватање Србије било неопходно, итд.). Дакле, све у свему, не видим начин да Косово тужи Србију пред МСП по овом основу.
Друго питање са почетка блога је онда може ли Албанија то да уради у своје име или у име Косова. Одмах у том смислу да кажем да не постоји могућност да то уради у име Косова, већ само у своје име. И Албанија и Србија су стране уговорнице Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида с тим што је Србија поднела и (контроверзну) резерву уз ову Конвенцију по којој се на њу неће примењивати члан ИX Конвенције, односно у случају спора неће бити надлежан МСП. Но, чак и уколико оваква резерва Србије не би била прихваћена, остају други проблеми у вези са оваквом евентуалном тужбом. Управо сада је пред МСП-ом актуелан случај између Гамбије и Мјанмара у коме је Гамбија поднела тужбу за кршење поменуте Конвенције иако наводно кршење нема директне везе са Гамбијом. МСП је, међутим, у одлуци о привременим мерама закључио да је ово, макар теоријски, могуће јер је Конвенција таква да су све стране уговорнице “заинтересоване стране” када је у питању злочин какав је геноцид. Са друге стране, међутим, коначна одлука о надлежности није донета и питање да ли би МСП у случају Албаније и Србије констатовао да постоји надлежност зависи од превише ствари које је у овом тренутку немогуће предвидети (поменута резерва Србије, да ли би Суд констатовао да између Србије и Албаније постоји спор у вези са овим питањем, конкретног тренутка кад би се тужба подносила, итд.). Дакле, теоријски је могуће да Албанија покуша да тужи Србију у овом случају, али постоји читав низ препрека за успостављање надлежности МСП-а у тој ситуацији.
Треће питање је уколико би МСП пресудио да има надлежност у некој од претходних ситуација какве су шансе да би пресудио да се на КиМ догодио злочин геноцида током 1998. или 1999. године. Моје мишљење је: минималне. Наиме, у свом досадашњем раду МКСЈ (Хашки трибунал) ни у једној својој пресуди колико је мени познато није пресудио да се на Косову догодио злочин геноцида, иако су неки од чланова тадашњег државног врха осуђени за друге злочине. Чак ни за Милошевића оптужба за Косово није садржала део о наводном геноциду на Косову. МСП није, наравно, формално обавезан праксом МКСЈ-а, али су веома мале шансе да у овој ситуацији пресуди другачије (по правилу је МСП конзервативнија правосудна институција и мале су шансе да би он заузео неко много либералније становиште по овом питању од МКСЈ-а). Иако се у литератури могу наћи и ставови да се на Косову десио злочин геноцида, мени се чини да за то не постоји довољно добра аргументација, нарочито не она која би прошла пред МСП-ом.
На крају, као што сам у више наврата писао и овде на блогу (минималне шансе за ревизију поступка БиХ против Србије по истој овој Конвенцији) и у стручним радовима, поступци се не покрећу увек да би се случај добио већ да би се остварили неки други унутрашњи (подизање популарности у јавном мнењу) или спољни интереси.
(Милош Хрњаз – Блог, 28. април 2021)
