После српске погибије у Бањској 24. септембра 2023, наша јавност је 29. септембра с неверицом слушала како председник Србије Александар Вучић с одобравањем говори о слању нових трупа НАТО на Косово и Метохију, јер ће „Курти мање да дивља“. Од када је самозвани председник „владе Косова“ започео свакодневни терор над Србима с намером да уклони последње остаке државе Србије на Косову и Метохији, припадници окупационих јединица НАТО пакта су, у најбољем случају, немо посматрали, а неретко и потпомагали Куртијеве бандите.
Почев од 1999, преко пламеног марта 2004, па све досад, НАТО никада није спречио нити спречавао организовани албански јуриш на Србе, њихову имовину и духовну баштину. Ако су команданти неких јединица, вођени хришћанским и људским осећањем, заштитили Дечане, Патријаршију, Гориоч, покоји српски дом или човека, то није заслуга НАТО организације, него су то били светли изузеци, који су се у датом часу управо отели контроли главнокомандујућих. Једино у чему су НАТО снаге „припомагале“ Србима јесте да напуштају своја домаћинства и цркве, или остану и изгину, ни за тренутак не помишљајући да их заштите. Према томе, иоле упућени знају (зна то и председник наше државе) да најављено бројчано увећање НАТО трупа има за циљ учвршћивање косовске „државности“, никако заштиту Срба.
Братство по оружју НАТО и куртијеваца још једном је потврђено 24. септембра, довођењем српских родољуба пред цеви униформисаних албанских терориста. Александар Вучић би уместо покорног одобравања већег присуства НАТО војника морао да размисли о личној одговорности због катастофалног авантуризма на Косову и Метохији. Он сноси кривицу што су српски родољуби, предвођени његовим “човеком од поверења” Миланом Радоичићем, убачени у осиње гнездо наоружаних албанских банди и њихових НАТО заштитника. Ову чињеницу не могу да сакрију покрети српске војске и полиције према административној линији, који су се још једном завршили повлачењем, у порузи и срамоти. У исто време, извршиоце терора над Србима председник Србије назива „косовским полицајцима“, за којима је, према његовој запрепашћујућој изјави, наша држава у среду такође званично жалила.
Александар Вучић заборавља да мандат за безбедносно присуство на Косову и Метохији трупама КФОР-а, а не НАТО-а, може дати само Савет безбедности. НАТО није властан да самостално, па макар и уз сагласност својег, као и Куртијевог савезника Вучића, доноси одлуке о слању војске у непостојећу мисију НАТО на КиМ. У стварности и нажалост, још од 1999. трупе КФОР-а углавном су биле из земаља НАТО савеза, тако да су се временом, нарочито од проглашења „независности“ тзв. Косова, официри ове окупаторске војне силе понашали као да су тамо легално с мандатом своје команде у Бриселу, а не Савета безбедности УН.
Но ако председник Србије „заборавља“ овај важан момент, тада Србији стратешки укида могућности указивања на системску злоупотребу мандата УН од стране туђинске војске у јужној српској покрајини, што је суштински чини окупатором дела српске државе. Баш таква „заборавност“ била је стандардни маневар западњачког нормализовања еклатантних злоупотреба и стварања „нове реалности на терену“.
Покрет за одбрану Косова и Метохије указује на то да је после догађаја у Бањској српски народ на Косову и Метохији доведен у још тежи положај. Александар Вучић је укинуо српску полицију и цивилну заштиту на северу Косова, послао српске полицајце у паравојну “Косовску полицију”, потом их одатле извео, да би после његових најновијих катастрофалних потеза, плаћених људским животима, српски народ на северу Косова остао у потпуности препуштен терору албанских шовиниста и њихових НАТО заштитника. Понављамо позив Александру Вучићу да, уместо што подстиче НАТО да доврши окупацију дела наше земље, због гажења Устава и пропале политике поднесе хитну и неопозиву оставку.
Покрет за одбрану Косова и Метохије
