Име: 25. 07. 2020 бр.49 КОСМЕТСКА КАНДИЛА ПРИЗРЕНСКА ЖИВОЈИН И МОМИРКА СТАРО ГРАЦКО;Опис: Емисија-Косметска кандила Тип: аудио/мпег
Ове године, на стоту годишњицу од постанка села, 23. јула 2020. љета Господњег навршила се 21 година од страдања 14 жетелаца у селу Старо Грацко код Липљана. Парастос страдалима је, код спомен плоче у центру села, служио парох липљански отац Срђан Станковић.
Током жетве на својим њивама 23. јула 1999. године убијени су: Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Ђекић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепсић.
Живојин Ракочевић: “Мирис дјеце Старог грацка“
О страдању српских жеталаца и детаљима истраге коју је урадио британски КФОР, шта се зна о злочину, ко је одговоран и ко је одговарао, како је прије двадесет једну годину изгледао пут четрнаест Срба до поља са житом гдје су масакрирани, како њихов пут изгледа данас и иде ли неко њиме, за Радио Светигору говорио је свједок памћења овог и многих страдања нашег народа на Светој српској земљи, књижевник и новинар Живојин Ракочевић, директор Дома културе Грачаница, аутор потресних стихова ,,Мирис дјеце“.
“Љубица Живић је испунила Косовски завјет својим личним примјером, свједочећи да се завјетна земља не оставља. Она је задржала седам својих унука у Старом Грацком, иако убице њихових синова и очева туда пролазе. Памтим њене ријечи: Подизала сам своје унуке а нико ми сузу није видио. Били смо данас на парастосу жетеоцима. То је једна тешка неправда, која се по невиности људи и по томе што је злочин истражен и што се о њему све зна, сврстава у најапсурдније жртве нашег народа. С друге стране то су жртве којих се са посебним односом пијетета и светости сјећамо, са животном надом да ће правда достићи њихове убице које познајемо“, каже Ракочевић.
Момирка Чанковић: 23. јул- дан који је обиљежио наше животе
Шта се дешавало тог 23. јула 1999. године, за Светигору је испричала мјештанка овог села Момирка Чанковић, која и данас живи у Старом Грацком. Тада је имала 29 година и живо се сјећа свега што се дешавало тог дана. Она каже да је тај 23. јул обиљеживо њен и многе друге животе.
„Било је вријеме жетве и пошто смо данима од британског Кфора тражили пратњу да уђемо на њиве и да обавимо посао, а нисмо је добијали, ријешили смо да се сами организујемо. У то вријеме су се већ смјењивали озбиљни инциденти, бомбе и напади од стране Албанаца. Било је врло напето. Ипак, с обзиром да смо у селу имали два комбајна, пала је одлука да се крене у поље, али је договор био да се не ради после шест увече. Људи су се поделили у две групе, једна је чувала стражу, а друга је радила. У неко доба, још је био дан, комбајни су враћени у село и мислили смо да је све готово и да је опасност прошла“, присјећа се Момирка.
Оно што је након тога услиједило, неће никада заборавити.
„Испоставило се да се нису сви вратили у село. Мјештани Драган Одаловић и Стеван Лалић пошли су да виде шта се дешава. На пољу су затекли трактор који је радио и на коме су била упаљена светла, а поред возила лежао је убијени Слободан Јанићијевић. Када су видели да је мртав, нису ишли даље, јер је већ пао мрак. Покушали су да добију централу Кфора у Липљану. Међутим, на централи је радио Албанац и упорно је спуштао слушалицу. Стеван је сео у ауто и отишао у Липљан. Обратио се првој патроли британског Кфора и рекао шта се десило. Патрола је дошла на наша поља и остала у шоку“, прича наша саговорница.
Ни сами припадници Кфора нису очекивали, вјерује Момирка, да ће видети овакве сцене.
„У селу, у први мах, нисмо знали да су сви мртви. Британски припадници Кфора су чланове породица чија су тела нађена на њиви одмах одвели у Дом културе. Читав Кфор је тада био у паници, јер нису знали шта их је снашло. Породице су последње сазнале шта се десило и то тек када је Мајк Џексон, командант Кфора, дошао у село, а то је било око пола два ноћу. Ти јауци и лелеци били су стравични…“, присјећа се Момирка Чанковић.
Породице страдалих и даље чекају правду и надају се да ће починиоци бити пронађени. Специјално тужилаштво у Приштини у мају 2017. године обуставило је истрагу о овом злочину.
У Старом Грацку данас живи око 150 Срба, а пре 1999. године било их је више од 500.
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
