Покрет за одбрану Косова и Метохије

Драгутин Ненезић: Куда води бриселска „мапа пута“?

Драгутин Ненезић је правник из Београда који више од десет година ради на Косову и Метохији. Током рада у адвокатури, саветовао је и заступао странке у приватизационим и имовинским споровима пред приштинским судовима, и временом се профилисао као експерт за питање имовине на Косову и Метохији, у ком својству је учествовао у различитим форумима и иницијативама. Тренутно ради као консултант у области инфраструктуре, енергетике и екологије, као и јавних политика.

Данас је, како је било и очекивано протеклих недеља, у оквиру бриселског процеса дошло до финализације документа названог „Мапа пута за имплементацију енергетских споразума“ (енг. Енергy Агреементс’ Имплементатион Роадмап). Овај документ у 9 тачака дефинише шта би требало да се деси у области енергетике на Северном Косову, и у овом тексту ћу изложити, речником мајора Курсуле, нека лична запажања у вези са њим.

У првој тачки, овај документ предвиђа оно што сам у мом претходном тексту навео као рационално решење – лиценцирање Електросевера. Уколико до тога не дође, све остале тачке немају превише смисла, јер се рокови предвиђени у њима везују за овај први корак, односно тачку. Тај поступак може бити окончан колико ове недеље, уколико постоји политичка воља, а може и потрајати још коју годину, уколико таква воља не постоји – тако функционише приштински правни систем.

У наредним тачкама, нижу се разне обавезе како са стране Електросевера, тако и са стране приштинских органа (попут Регулаторне канцеларије за енергетику, тзв. ЕРО) и привредних друштава (оператер система КОСТТ и електродистрибуција КЕДС), уз посредничку улогу ЕУ. У вези са овим обавезама, истакао бих овде следеће:

  • Електросевер треба да достави КОСТТ и КЕДС податке о потрошачима – занимљиво је видети како ће се ово одвијати, односно који ће потрошачи бити обухваћени овим, те да ли ће се приликом достављања ових података водити рачуна, ако ништа друго, а оно о прописима о заштити података о личности;
  • Електросевер треба да потпише низ уговора са КОСТТ и КЕДС, укључујући ту и уговор о пружању услуга дистрибуције у четири општине на Северном Косову. Нејасно је ко ће пружати ту услугу да ли Електросевер или КЕДС, као и под којим условима, односно какав ће бити садржај тог и осталих уговора – и то ће такође бити занимљиво видети;
  • Јасно је написано да ће КЕДС и КОСТТ имати приступ трафо-станици Валач, чиме се потврђује мој став да нема потребе за њеним заузимањем – она је, барем на папиру, овим документом и изричито предата приштинским властима, у чијем систему иначе ради последњих година;
  • КОСТТ и КЕДС ће, уз сагласност Електросевера, поднети ЕРО инвестициони план, који ће између осталог обухватити и трошкове одржавања и губитке на мрежи, који ЕРО (делује безусловно) треба да одобри у кратком року. Иако није изричито, чини се јасним да се ово односи на Северно Косово.

Коначно, у претпоследњој тачки овај документ предвиђа да ће ЕРО одузети лиценцу Електросеверу уколико се оно што је њиме предвиђено не испуни у року од 100 дана од лиценцирања тј. првог корака/тачке.

Имајући све наведено у виду, може се закључити следеће:

  • Уколико је то неком некад и било спорно, сада више не може бити – а спровођењем овог документа, Северно Косово се у потпуности апсорбује у приштински енергетски систем;
  • Постоји вишеструка неједнакост у корист Приштине – споразум ће почети да се примењује тек када приштински органи, без икаквог дефинисаног рока и услова (дакле уз потпуни дискрецију), лиценцирају Електросевер. Међутим, уколико било ко на приштинској страни (ЕРО, КОСТТ или КЕДС) не поступа у роковима предвиђеним овим документом, последице ће сносити само Електросевер, и то тако што ће му бити одузета лиценца;
  • У том смислу, чини се да је позиција Електросевера сасвим сигурно несигурна, а врло могуће и привремена. Он ће почети са радом само ако му Приштина дозволи, и може да престане у сваком тренутку уколико то Приштина жели. Од садржине споразума између Електросевера и КОСТТ/КЕДС зависи шта ће се десити уколико дође до одузимања лиценце Електросевера, али ако се буде пратио дух овог документа, вероватно ће КОСТТ и КЕДС преузети пуну надлежност над његовим енергетским системом.

Другим речима, ово је један значајан корак у имплементацији претходно договорених докумената који се баве енергетиком. Вероватно је да су се они могли имплементирати и без њега, али је са њим њихова имплементација за нијансу јаснија, уз широк простор за дискрецију Приштине у оним деловима који су недоречени.

Разлози за његово доношење су вероватно политички, и треба их тражити у корпусу проблема који су сада повезани братоубилачким ратом у Украјини, попут енергетске кризе и проширења ЕУ.

Међутим, укупно гледано, овај споразум не нуди превише Србима на Северном Косову, а потенцијално може и лоше утицати на њихов положај. Електросевер као некаква претпостављена сламка спаса може лако да доживи судбину чувене фусноте – да се истопи, нестане и на њега заборави.

Треба споменути и да овај документ не улази у питање имовине, мада се може оправдано поставити питање индиректног легитимисања продаје КЕДС турском инвеститору од стране Приштине, с обзиром да се КЕДС јавља као сауговарач Електрокосмета.

Такође, овај документ не улази ни у питање дуга за електричну енергију (не)испоручену на Северно Косово у претходним годинама/деценијама, али то не мора нужно бити добро, с обзиром да о томе настављају да одлучују приштински органи у сад већ вишегодишњој партији институционалног пинг-понга.

На крају, уколико се до тада овај документ спроведе, и уколико дође до најављене размене београдске струје за приштински угаљ, биће интересантно такав аранжман разложити на просте чиниоце: Београд ће Приштини извозити своју струју, преко система који је некад био његов (и који је он предао Приштини), а за то ће добити угаљ из копова на које (још увек) полаже право – или ће можда и то бити индиректна легитимизација њихове узурпације од стране Приштине.

(КоССев, 21`. 06. 2022)

РЕИНТЕГРАЦИЈА СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ЈЕ ОБАВЕЗА, ДУЖНОСТ И ЧАСТ