Врло је занимљиво то како су „бастиони демократије и слободног света“ попут Н1 и Нове.рс подивљали због отварања портала „Раша тудеј“ (РТ) на српском. Одједном, сви могући европски званичници, сваки другосрбијанац и све „демократе“ наглас мантрају о „штетном руском утицају“, „пропаганди“, „ратном медију“, „Путиновом ‘удару на неутралност Србије’“.
Најсмешније од свега је управо то што се нису потрудили да нађу неког руског либерала да им помогне у покушају да РТ буде мртворођен у Србији, него су потегли представнике Министарства спољних послова Украјине, известиоца Европског парламента за Србију и своје полуновинаре лишене било каквог националног и осећања морала. На све стране се потеже аргумент како РТ има „забрану емитовања у ЕУ због подстицања и подршке руској агресији“, како је отварање овог медија удар на слободу говора, како је ово бирање страна у највећем светском сукобу и томе слично.
Слушаћемо коме је ЕУ ставила забрану? ЕУ која је, слободно се може тако тумачити, ставила забрану и на пријем Србије у своје давно окруњене редове, и на томе јој хвала. ЕУ која је за отимање Косова и Метохије Србији? ЕУ чији је велики број чланица бомбардовао Србију 1999. године? ЕУ са којом се усклађујемо, чини нам се, откако је света и века и све што смо тим усклађивањем добили јесте порицање сопственог идентитета у оном делу народа који је полуписмен или једноставно злонамеран?
Како отварање једног медија може бити „удар на слободу говора“ и како тако нешто могу да тврде телевизије на којима када поменете Србију или Косово и Метохију у национално релевантном контексту, чак много ни не похвалите, одмах бивате проглашени фашистом? Зар не траже баш те телевизије да се „чују обе стране“? Демократија које нема! Декларативна демократија која само добро звучи, јер одзвања празнином.
Откуд то да је отварање једног медија равно „бирању страна“ у оквирима руске војне интервенције? Зар се онда не може тврдити да је отварање Н1 и Нове.рс развијање стокхолмског синдрома код сопственог народа? Уосталом, зар се читањем вести бира страна?
Је ли вест о „уступању“ Оскара Шона Пена Зеленском оно о чему треба да читамо? О томе ни Зеленски не би да чита, јер је и сам свестан до коликог понижења је довео своју државу. Мислите ли да Зеленски не зна, а да ми, обичан народ, не схватамо да је један пропали глумац због своје каријере допустио да страда његов народ? Треба ли нама или Украјинцима РТ да нам тако нешто каже?
Није ли ова повика Н1 и Нове.рс против РТ-а у ствари отворено заступање и бирање страна? Је ли свакодневни контигент нових забрана показатељ демократије? Зар није управо ЕУ бастион Хитлерове идеје да тамо могу ући само оне државе од којих има нешто да се добије заузврат, а онда третирати државе које нису чланице са позиције „више расе“?
Позивајући се на демократију, наведени медији директно угрожавају права других медија само зато што им се уређивачке политике не слажу. А чиме се боре за свој циљ, исто чиме и Зеленски – испразним аргументацијама које се своде на фразе толико пута изречене да је и самим фразама мука, позивањем на нешто што не постоји зарад уклањања претње која то и није, тежњом да се услед непостојања друге стране сви читаоци задрже на овим порталима управо ради формирања једног начина размишљања. Да, звучи врло демократски.
Свако ко је иоле пратио РТ на било ком језику, остао је задивљен управо приликом да се две стране супротставе високом аргументацијом. Иако је Шон Пен постао оличење свега погрешног у овом сукобу и маскота дубоке државе, ви ћете на РТ-у чути похвале његових глумачких бравура. Чућете шта је рекао Бајден без навођења на то да је оно што он прича потпуно погрешно. Гледаћете документарце о свему ономе што привлачи пажњу у свакој области, небитно из ког поднебља.
Не могу да гарантујем да ће српски РТ бити управо онакав какав је тај медиј у Русији, Енглеској, Немачкој и другим земљама, али са сигурношћу могу да тврдим да неће достићи те врхове снобизма, другосрбијанштине и упослити себе као разарача наших интереса и националног идентитета, не зато што ја нешто знам о српском РТ-у, већ зато што су ти домети у девијацијама које негују Н1 и Нова.рс недостижни било коме.
И не секирајте се ви за демократију, јер отварање РТ-а није ништа друго него демократија на делу.
Не можете се бавити Даром Бубамаром, а онда се позивати на свој интелектуални, новинарски или морални ауторитет.
Бавите се ви родном равноправношћу, геј парадама, певачима Гранда, пљувањем по СПЦ, величањем „успешних“ који нису успели да заврше ни основну школу, а оставите ове људе да раде новинарски посао који је, за разлику од тог вашег који тако називате, лишен пропаганде и лажног морала.
На РТ-у Фузаро и Дугин, а на вашим телевизијама Теофил и Басара. А ако неко већ има довољно висок ниво интелигенције, зашто би бирао да заврши основну школу уместо да докторира.
И док Фузаро на РТ-у критикује капиталистички и неолиберални поредак кроз Хајдегера, Канта и Хегела, Н1 пише о најбржем начину за уклањање длака вашег кућног љубимца са табуреа, а Нова.рс бруји о томе како је „Едита пала и поломила тртичну кост“.
Ако уопште размишљате шта да изаберете – изаберите Н1 и Нову.рс, јер очигледно је да више цените своју тртицу на чистом табуреу, него чисту савест и упослену интелигенцију.
