Вазда је то: „Уби, Србина!“- инцидент, не више од тога.
Вазда има довољно разлога за то, оправдања на претек и више него разумевања јер – зашто, па, не убити Србина..?
Србин је увек и свугде ловина. Србин је трофеј.
Како би они што кличу: „Уби, Србина!“, знали да су живи и да постоје да није српске главе?!
Чему би им служиле руке да није српске крви на њима?!
Шта би од историје, традиције и културе имали осим отетог са српског леша, гроба и згаришта Србиновог..?
Србин је ловина, и Србин је- глуп!
Србин и прашта и заборавља.
И пре него што опрости он је заборавио!
Све што они имају од наслеђа су чакије и србосјеци а Србин- заборав и врат!
Векови имају мање тога да памте и казују од Србина али не, Србин изабере заборав и врат…
Србин је глуп у својој доброти, јуришао је за оне који су бежали, најбоље наше пострадало је за најгоре њихово, а добри и глупи Србин мој верује да ће му бити захвални због тога.
Због тога те и презиру, мој Србине!
То не могу да ти опросте- што си крварио њихове ране!
Што су твоје главе падале да њихове стоје!
Што ти се вазда исто мушко име, исти праг, иста колевка и исти гроб- занављају!!!
Како да ти опросте што си гинуо да би они живели, сви они који те радосно поздрављају: „Уби, Србина!“?!
Глупи мој, добри и заборавни Србине, зар заиста верујеш да си добродошао у кућу коју су ти спалили, а ти трчао на мобу да је спаљену озидаш па да се крвник усели у њу?
Чиме они доказују да су живи до твојом смрћу?!
Све што имају од историје ено им у јамама и вртачама!
О твоје кости су накалемили своје животе, добри и глупи Србине мој.
Ти имаш векове, они чакије и србосјеке, па опет имају више…
Они памте да ти заборављаш!
Заборављаш пре него што и опростиш!
Добри и глупи Србине мој, вазда за свакога превише жив, за себе никада довољно да ти се праг и мушко име запате…
Добри и глупи Србине мој, хоћеш ли икада научити да ти није свако брат- пружају ти руку а мераче врат…
Они памте да ти заборављаш, запамти то, или ћеш и то заборавити..?
Довека ловина и плен, довека само инцидент, довека ће те бити превише па и један да останеш, мој Србине, јер заборављаш, а они немају шта друго да памте…
