Драматичан развој јучерашњих догађаја у селу Бањска на КиМ, који је резултирао убиством једног косовског полицајца и тројице Срба, додатно је заоштрио ситуацију на терену, али је ставио знак питања и на будућност преговора Београда и Приштине.
Ни две недеље нису прошле од састанка у Бриселу председника Србије Александра Вучића и премијера приштинских институција Аљбина Куртија, а напетости на северу јужне српске покрајине плануле су таквом жестином, као да преговора никада није ни било.
Званични Београд је поручио да је за све одговоран Курти, који, како су навели, спроводи политику етничког чишћења Срба са КиМ, док из Приштине узвраћају тврдњама да је јучерашње нападе финансирао Београд.
У међувремену, посредници у дијалогу захтевају да се дијалог настави по сваку цену – мада цену, свакако, не плаћају они.
Београд нема чему да се нада
Дипломатски преговори, ипак, подразумевају какав-такав степен поверења између страна, а такво поверење између Београда и Приштине у овом тренутку не постоји, оцењује за РТ Балкан председник Покрета за одбрану Косова и Метохије Милош Ковић.
Неопходно је, према његовим речима, и да се постави питање поверења Београда према Бриселу и Вашингтону, “да не спомињемо Берлин, Лондон или Париз”.
“Земље које су бомбардовале СР Југославију, које држе оружане снаге на тлу КиМ – а КиМ су де факто и де јуре део Србије – то су земље које данас глуме непристрасне посреднике у преговорима. И управо су најновији догађаји показали колико су представници тих НАТО земаља брзи у осудама Срба, а колико су спори у осудама албанског тероризма, који се готово свакодневно дешава над Србима на КиМ”, истиче Ковић.
Каже да није оптимиста када је у питању будућност бриселског процеса, мада дијалог мора да се води, бар да би се умањиле тензије.
“Најгоре је то што се Србија непрекидно суочава са истим оним моделом понашања са којим се суочила Русија после Минских споразума, што значи да се споразуми не поштују. Ако је све почело Бриселским споразумом који приштинска страна не поштује, онда нема никаквог разлога да Србија и даље инсистира на Заједници српских општина, која је део тог пакета из 2013. године”, наводи наш саговорник.
С обзиром да Приштина не разматра чак ни тај најмањи чинилац (ЗСО), те да ни најмање попуштање не долази у обзир, то показује да “Београд у преговорима оваквог формата нема чему да се нада”. Додаје и да је очигледно да некоме одговара стална ескалација сукоба и да “то није само Аљбин Курти”.
Преговарачка позиција Србије је потпуно уништена
Да су прогнозе за наставак дијалога прилично мрачне, истиче за РТ Балкан Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду, који наводи да “није ништа очекивао ни од досадашњег дијалога, који је резултирао француско – немачким планом и Охридским договором”.
Пророковић каже да не види начин да Александар Вучић изађе из ове ситуације.
“Он је уцењен човек и наша преговарачка позиција после овог јуче је потпуно уништена. Не знам шта то више може да се брани и на који начин. Много је тешка ситуација за Србију и једини начин је да се потпуно мења целокупан концепт, али ова власт то не може. Они из ових ципела не могу да изађу”, сматра наш саговорник.
Биће то једна велика агонија за Србију, додаје, јер “због пристајања на француско-немачки план нема простора да се било шта уради”. Догађаје од јуче оцењује као “трагедију и политичку бламажу”.
“Већ други дан наши медији више извештавају о догађајима у Донбасу него о дешавањима на КиМ. Да се овако ћути, да се не зна ни шта се десило… то ће нас скупо коштати”, предвиђа Пророковић.
Компромис је већ направљен
С обзиром да ионако неиздржива ситуација за Србе на северу КиМ прети да постане све гора, ако не и погубна, потребно је ипак наћи начин да се напетост смири.
За то је, несумњиво, потребан дијалог, али главна тема разговора не би требало да буду Бриселски споразуми, сматра Ковић, већ испуњење Резолуције 1244 УН.
Подсећа да у тој Резолуцији – која је једини званични међународно-правни документ који се односи на ову материју – јасно стоји да Србија има право на своје оружане снаге у ограниченом броју на КиМ и “да је будућност КиМ у суштинској аутономији у саставу (некада) СР Југославије, а данас Србије”.
“То је једини циљ и једини документ и једини компромис – који је већ направљен, јер Резолуција 1244 је компромис”, истиче Ковић, додајући да то што се ситуација из дана у дан погоршава и то што српска страна непрекидно попушта не значи да је Резолуција 1244 изгубила на правној утемељености и реалности.
Међународно право и Устав Србије не губе релевантност, поручује наш саговорник.
“Морају јасно да се дефинишу циљеви Србије и црвене линије испод којих се не иде. У овом тренутку то је невидљиво”, сумира Ковић основе на којима би требало да се постави преговарачка позиција Србије.
Он подсећа и да Србија све време говори само о северу КиМ, а да се готово нигде не помиње српски народ јужно од Ибра, где живи већина нашег народа на КиМ и где се налазе наше главне светиње.
“Дакле, мора у фокус разговора да се врати целина КиМ и Савет безбедности УН и његова Резолуција. То је полазна тачка. Србија би можда требало да постави своје приоритете у преговорима на још вишу лествицу, да би имала у чему да попушта. Уколико је то само захтев за формирање ЗСО, унутар косовског правног система, то није никакав компромис – то је капитулација“, закључује Ковић.
Драгана Савић
Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије
