Професор Правног факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Душко Челић каже да се власти у Приштини позивају на потпуну замену теза када траже потписивање споразума из дијалога из прошле године код којих у вези са појединим тачкама постоје резерве Београда, док се истовремено не спроводе споразуми који су одавно потписани и око којих не постоји никакав спор у вези тога да ли постоји сагласност.
“Сведоци смо свих ових 11, 12 година, колико се одвија бриселски перговарачки процес, да једна страна, Београд, спроводи споразуме, а да друга страна, Приштина, не спроводи чак ни оне споразуме које је њихова скупштина ратификовала и који су део њиховог, како они кажу унутрашњег правног поретка. Сведоци смо да споразум из 2013. није спроведен и то у оном свом најбитнијем, најелементарнијем сегменту када је реч о ЗСО. Ми не знамо колика је аутономија Аљбина Куртија и генерално власти у Приштини, али јасан је сценарио да се споразуми од стране Приштине врло селективно спроводе, да они то доживљавају као шведски сто, све што је у њихову корист би спровели, а с друге стране, оне мрвице које преостану, барем гледано из перспективе Срба на КиМ, оно што они треба да спроведу одбијају”, каже Челић.
Како оцењује, Приштина се позива на потпуну замену теза, и тражи потписивање неких споразума који је питање да ли су закључени.
“Сведочимо да постоје у вези појединих тачака, када је реч о прошлогодшњим споразума, резерве од стране Београда и о томе председник државе јавно и јасно говори. А споразуми који су одавно потписани и око којих не постоји никакав спор у вези тога да ли постоји сагласност, отворено се не спроводе. Томе служе и њихове мере око укидања платног промета. Очигледна је жеља да се додатно опструира споразум из 2013. године”, сматра наш саговорник.
Да би дошло до примене споразума, како додаје, Брисел има механизме, што је Србији и јасно стављено до знања кроз преговарачки процес приступања ЕУ.
“При чему желим да верујем да постоје црвене линије у Београду, да без обзира што је један од приоритета наше државе приступање Европској унији, да постоје црвене линије докле се може ићи на уштрб интереса државе а докле не. Питање је колико Брисел има ефективне механизме притиска на Приштину? Очигледно је да САД имају одличујућу улогу и када је реч о бриселским преговорима иако они формално нису учесници преговора али у сенци свакако јесу најзначајнији и имају најзначаљнији утицај када је реч о Приштини. Зато је мени читава прича шта ће бити на дневном реду у Бриселу помало личи на игру без граница. Очекујем да ће врло вероватно на столу бити нешто од решавања оних проблема које је Приштина генерисала последњих месец дана својим једностраним одлукама, не верујем да ће на столу бити ово питање које кандидује Курти”, каже Челић.
Према његовој оцени, годинама уназад показује се да је читав бриселски преговарачки формат Србији наметнут у смислу да однос страна није равноправан.
“Имамо с једне стране суверену државу, која на основу Резолуције 1244 оправдано има интерес на КиМ као делу своје територије и с друге стране самопроглашене власти те територије. Фацилитатор ЕУ и САД директно и отворено подржавају Приштину. Сви проблеми се генеришу из тог неравноправог преговарачког оквира који је нама наметнут 2010. године”, сматра Челић.
