Виши научни сарадник у Институту за међународну политику и привреду Душан Пророковић каже да у овом тренутку унутар Савета Европе „нема сагласности око пријема тзв. Републике Косово у пуноправно чланство“, чега је, наводи, свестан и Аљбин Курти због чега отеже за испуњавањем услова који су постављени пред Приштину, док се унутар СЕ не оформи један, општи, став.
Пророковић указује да у међународним организацијама не воле да се прегласавају, због чега у случају када око нечега нема сагласности „измишљају критеријуме и услове које кандидат треба да испуни како би стекао статус пуноправног члана“, а да су се у случају Косова ограничили на три ствари – повратак земљишта манастиру Високи Дечани, Заједницу српских општина и питање експропријације земље на северу.
„Да ли је то довољно? Није. Када споменете Косово у СЕ прва асоцијација је Дик Марти и његов извештај о трговини органима. Дакле, о Косову се у ПССЕ доста разговарало, сагледавано је пуно тема током претходних 20 година, има ту ствари које су захтеване да се спроведу и од различитих међународних организација и од албанских власти, а нисам сигуран да су све спроведене и сада смо ево дошли до ове три. Ово што говорим схвата и Аљбин Курти, да нема сагласности. Он чак и да испуни та три услова, вероватно би се појавио четврти или пети док се не формира један општи став у СЕ да тзв. Републику Косово треба примити и зато он са овим и отеже“, каже Пророковић за Косово онлајн.
Ипак, наш саговорник сматра да је Косово на добром путу да буде примљено у СЕ и да Србија већ сада треба да размишља како ће се поставити за годину, две или три.
„Они тамо имају формалну већину за пријем, значи, то није питање формалности већ политичке одлуке. Како се политичка одлука под различитим притисцима и трговинама буде усаглашавала, тако ћемо и ми морати да се определимо. Међутим, мене то пуно не забрињава јер је СЕ у великој мери изгубио своју функцију коју је имао, рецимо, у првој деценији 21. века. Та организација је пре свега била посвећена Русији и постсовјетском простору, где је требало да имплементира нека правила и принципе, а Русија је иступила, Белорусија такође и сумњам да ће се Турска дуго задржати у тој организацији. Није СЕ међународна организација која постоји због Балкана. Оног тренутка када су пустили постсовјетски простор они више немају сврху свог постојања и врло тешко ће је вратити“, каже Пророковић.
Иако се улазак у СЕ у Приштини прижељкује јер се сматра да би он био „адут“ који би им олакшао пут до чланстава у другим организацијама, Пророковић не мисли да је то случај.
„Евентуални пријем тзв. Републике Косово у СЕ није пријатан за нас, али не видим да је посебно спектакуларан и да би им отворио врата за пријем у неке друге међународне организације без обзира на то што се тако образлаже. У Приштини посматрају да је СЕ прва степеница за пријем у Унеско. Сумњам да би се то тако одиграло. У Унеску немају ни ту формалну већину, а да не причамо о политичким темама“, истиче Пророковић.
