Професор Правног факултета у Крагујевцу Зоран Чворовић оценио је да промене у односу НАТО према Србији и српском народу у целини, нема нити ће је бити, као и да је, гледајући из правног угла, НАТО окупатор на Косову и Метохији, јер, како је рекао, делује противно мандату који је Савет безбедности (СБ) Уједињених нација (УН) Резолуцијом 1244 пренео на снаге међународног безбедносног присуства, чију окосницу управо и чини НАТО.
„Када су главни геостратези западне војне алијансе почетком последње деценије 20. века маркирали српски народ као непријатеља, а друге нама суседне народе изабрали за своје савезнике у походу на европски Југоисток, нису се водили краткорочним, већ дугорочним циљевима. Притом су свој однос према Балкану и његовим народима дефинисали следећи кључне принципе двовековне англосаксонске балканске стратегије“, рекао је Чворовић у разговору за агенцију Бета, поводом 25 година од НАТО агресије на СР Југославију.
Према његовим речима, „у оквиру те стратегије српски народ се сматра главном препреком на путу реализације интереса англосаксонских држава на балканском правцу и то из два разлога“. „Срби су најбројнији народ бивше Југославије и као такав заузима централну позицију на балканској средокраћи магистралног евроазијског правца. Друго, у Србима Англосаксонци, речју историчара и члана Српске академије наука и уметности Милорада Екмечића, увек виде ‘главног коњоводца руских козака на топле воде Медитерана’. Сходно томе, англосаксонски интереси налажу да српска држава, као и српски етнички простор, буде што мањи, што је јасно дошло до изражаја деведесетих година прошлог века“, навео је Чворовић.
Како је констатовао, „имајући у виду такав стратешки интерес НАТО, као војске ‘колективног запада’, као и улогу коју је НАТО имао на Балкану током деведесетих година, неозбиљно је данас очекивати било какво осетно побољшање у односима НАТО и Србије, као и некакву озбиљнију заштиту интереса Срба на Косову и Метохији“.
„Однос Срба са Косова и Метохије и НАТО пре личи на принудни брак између силеџије и жртве“, рекао је Чворовић.
Он је истакао да је „НАТО извршио агресију на Србију, не зато што је Србија угрожавала националне интересе државе која је била главни инспиратор и организатор агресије, а чије су границе 7.000 километара далеко од Србије, већ да би својим бомбама подржао сецесионистичку побуну албанских терориста“.
На питање како би, посматрано из правног угла, могао да се назове однос Србије и НАТО, Чворовић је истакао да су „водеће чланице НАТО подржале независност такозване Републике Косово и тиме прекришиле Резолуцију 1244 СБ УН, и уз то, нису у складу са обавезом из ове резолуције осигурали безбедност свих грађана на Косову и Метохији, ни у лето 1999, ни 17. марта 2004, а не чине то ни данас“.
„Посматрано из тог угла, НАТО на територији наше јужне покрајине увелико делује противно мандату који је СБ УН Резолуцијом 1244 пренео на снаге међународног безбедносног присуства, чију окосницу чини НАТО. Пошто делује ван оквира Резолуције 1244, НАТО на територији наше јужне покрајине није ништа друго него окупатор“, оценио је Чворовић.
Како је додао, „пошто је Резолуција 1244 једини међународноправно обавезујући акт који регулише статус Косова и Метохије, Србија би морала да покрене у оквиру овог акта питање преиспитивања структуре међународног војног присуства на Косову и Метохији, као и досадашње одговорности НАТО пакта“.
„Иако је с обзиром на однос снага у СБ и право вета сталних чланица мало вероватно да би у овом тренутку таква иницијатива уродила плодом, она би, сама по себи, имала политички значај. Великом броју држава Глобалног југа које се данас супротстављају диктату Запада, Србија би таквом иницијативом послала јасну поруку да се не мири са окупацијом дела своје територије“, навео је Чворовић.
Он је оценио и да чланство у НАТО „не би помогло Србији, као матичној држави српског народа, да реализује ни један од виталних државних и националних интереса, као што је реинтеграција Косова и Метохије у састав Србије сходно Резолуцији 1244, заштита уставноравне позиције Републике Српске од даље ерозије и уставноправна ревалоризација статуса српског народа у Црној Гори“.
„Најновија изјава америчког амбасадора Кристофера Хила да је Србија ближа од такозваног Косова чланству у НАТО, представља не само грубо мешање у унутрашње ствари државе која је прогласила војну неутралност, већ и дрско игнорисање става више од 80 одсто грађана Србије“, рекао је Чворовић.
Према његовим речима, „већ само отварање питања чланства Србије у НАТО противно вољи огромне већине њених грађана производи политичку нестабилност у земљи, којој се многи са стране радују“.
На питање о руској инцијативи да се у СБ УН одржи седница поводом 25 година од НАТО агресије, која је започела 24. марта 1999. бомбардовањем, он је рекао да би то имало огроман значај.
„Посредством такве седнице питање НАТО агресије на СРЈ би први пут дошло на дневни ред, макар и пост фестум, органа светске организације који је једини надлежан за мир у свету. Већ само иницирање такве седнице од стране Руске Федерације јасно говори не само о промењеном односу снага у свету, већ и о томе да ће питање агресије НАТО пакта на СРЈ кад-тад бити правно оцењено на међународном нивоу, те да ће бити узето у обзир при реконфигурацији постојећег међународног поретка и то као правни и политички минус у геостратешком билансу Колективног запада“, оценио је Чворовић.
„Да ли ће се у моменту будуће, чини се неминовне, промене постојег међународног поретка на одговарајући начин валоризовати наш пионирски отпор западном империјалном пројекту униполарног света, умногоме ће зависити од тога с којим смо интензитетом правовремено указивали светској јавности на ту историјску чињеницу“, указао је он.
„Замор је тренутно наш највећи непријатељ, због којег у последњем тренутку може да нам се догоди да пређемо на погрешну страну историје и да тиме обесмислимо жртву наших хероја погинулих на бранику отаџбине 1999. године“, рекао је Чворовић.
