Усвајањем извештаја Матијажа Немеца, Европски парламент управо је изгласао визну либерализацију за грађане Косова који су носиоци српских пасоша. Тиме је окончана процедура у Европском парламенту (ЕП). Али није коначна.
На последњој пленарној седници у актуелном сазиву Европског парламента у Стразбуру одобрена је визна либерализација за носиоце српских пасоша са Косова које издаје Координациона управа Србије.
За ову одлуку гласало је 406 посланика од присутних 597 у сали, док је против било 97 а уздржаних 94.
Сада је потребна сагласност у виду потврђивања одлуке и од стране Савета министара Европске уније и то гласањем квалификоване већине, а потом и да постане ефективна након што се објави у Службеном гласнику.
Носиоци ових пасоша били су изузети од визне либерализације још од укидања виза за грађане Србије у децембру 2009. године, када је Србија добила визну либерализацију.
Почетком године, на снагу је ступила визна либерализација и за косовске пасоше.
„Ово је одлука како би се омогућио бољи живот Србима, јер 18.000 људи има посебне пасоше и они су последња група грађана на Западном Балкану који немају визну либерализацију и нема оправдања за тако нешто“, рекао је европосланик Матјаж Немец данас пре почетка гласања.
Словеначки европосланик је претходно почетком марта именован за известиоца за укидање виза за пасоше које Република Србија издаје за грађане на Косову (Координациона управа),
Одбор за унутрашње послове, правду и грађанске слободе Европског парламента, 9. априла је препоручио Европском парламенту и Европском савету да усвоји извештај известиоца за укидање виза за грађане Косова са српским пасошима, што се данас и догодило.
И та, као и све раније вести које су ишле у прилог укидању последњих Шенген виза на територији Европе, у негативном светлу, међутим, узбуркала је јавност на Косову, иако је и само Косово коначну визну либерализацију остварило неколико година након добијања зеленог светла.
Полемика око предлога Европске комисије да пасоши Координационе управе које за грађане на Косову и са Косова издаје МУП Републике Србије уђу у безвизни режим од почетка године, готово се потпуно пренела на дијаметрално опречна тумачења српских и албанских цивилних друштава на Косову у новембру прошле године.
Након прве негативне реакције албанског цивилног сектора са Косова на овај предлог, односно писма послатог на адресу ЕУ уз захтев да се он повуче, оштро су тада реаговале српске НВО са Косова.
Док значајан број албанских невладиних организација и политичара сматра визну либерализацију за ове српске пасоше нелегитимном јер су „за грађане на Косову легитимни једино косовски органи“, те да се на тај начин „штети“ интеграцији Срба у косовски систем, други су мишљења да су овакви коментари њихових колега – лажни и увредљиви.
Више пута истичући да су имаоци ових пасоша преостали као једини Европљани којима је за путовање потребна виза, подсећале су српске НВО и да Срби, као и остали грађани на Косову – имају право на двоструко држављанство.
Негодовали су и високи косовски званичници, чак је ово питање покренуо заменик косовског премијера, Бесник Бисљими поново недавно и преко састанка са изаслаником ЕУ за дијалог, Мирославом Лајчаком.
Негодовање у Приштини се у делу јавности сматра и разлогом због којег се питање пасоша Координационе управе унутар европских структура оволико и одужило.
Немец је раније изјавио да и Приштина и Београд желе да „техничко питање политизују“.
„Ово није политичко, већ техничко питање и то није решење за нормализацију односа између те две стране“, казао је раније Немец.
