Препоруком да тзв. Косово буде примљено у Савет Европе известилац Дора Бакојани заправо је утрла пут новим признањима тзв. Косова, истиче Панајотис Павлос, научни сарадник Универзитета у Ослу.
Он је за Косово онлине навео да не можете да имате јединствени случај да не-држава, а што тзв. Косово јесте, учествује у међународним институцијама а да на крају не буде призната. Због тога овај предлог Бакојани отвара врата тзв. Косову и да уђе у Европску унију и да ускоро буде признато као независна земља.
Како додаје, према његовим изворима, чак постоје и напори да Косово уђе у НАТО пре избора у САД, односно пре евентуалне промене председника у Америци
“Веома је наивно мислити да Бакојани говори истину и да поступа зарад добра српског народа на Косову, то је тотално немогуће”, уверен је Павлос.
На питање да ли је подршка тзв. Косову четворо посланика из Нове демократије, владајуће партије у Грчкој, на гласању у Парламентарној слупштини Савета Европе знак или корак ка промени позиције званичне Атине према статусу Косова, Павлос каже да је после тог гласања министар спољних послова Грчке Јоргос Герапетритис уверавао јавно мњење да Грчка стоји на позицији која је против признања тзв. Косова.
“После огромне буке која је уследила као рекација на оно што је Бакојани урадила у Стразбуру, министар спољних послова Грчке Јоргос Герапетритис пре неколико дана је уверавао јавно мњење да Грчка стоји на својој позицији која је против признања Косова. Он је рекао и да ће Грчка бити уздржана од гласања на Комитету министара СЕ у мају о случају Косова. Према томе, Грчка је формално најавила да неће подржати даље процедуре пријема Косова. Истина је, међутим, да то није максимум који је министар могао да уради, јер би било идеално да је он рекао да ће Грчка учествовати у гласању и да ће гласати против пријема. То би био искрен став, као што ће то урадити Шпанија, Румунија, Словачка и наравно Кипар. Оно што је он рекао је према мом виђењу пола пута а не максимум који Грчка треба да уради када је Косово у питању”, каже Павлос.
Чињеница да је већина грчких посланика у ПССЕ, а који су из Нове демократије, гласали за пријем тзв. Косова, по њему, заправо показује да је та странка за пријем тзв. Косова у СЕ.
“Иако је грчки министар спољних послова рекао да ће Грчка бити уздржана на Комитету министара, оно што је Нова демократија урадила у пракси је олакшавање пријема Косова. Зато је ово нека врста политичке игре, варања и покушаја да се обмане грчко јавно мњење око ове теме”, сматра Павлос.
Он подсећа да је Дора Бакојани “из ведра неба”, само две недеље после њеног последњег сигнала да то неће урадити, предложила пријем тзв. Косова у СЕ.
“То ме нажалост наводи да сумњам да у најмању руку постоје нека веома велика обећања, ако не и нека конкретна ’трговина’, којима је она била убеђена да у наставку да позитивно мишљење око пријема Косова, јер у супротном нема никаквог смисла зашто је то урадила”, каже Павлос.
После гласања у ПССЕ којим је дато позитивно мишљење за пријем тзв. Косова, Бакојани је одбацила критике да је створен преседан за друге сепаратистичке ентитете, али Павлос изражава бојазан да може доћи до “косовизације” Тракије, области у североисточној Грчкој.
“Ту имамо муслиманску мањину која достиже скоро 50 одсто популације. Питао бих госпођу Бакојани зашто ова популација не би рекла: нас је 50 одсто овде, не желимо да будемо под грчком државом, желимо да се одвојимо? Тако да то што је она рекла сматрам начином да побегне од оштрих критика, осим ако наравно има обећања на пример Немачке или САД да се тако нешто неће десити Грчкој. Веома је лако да Турска буде на добитку због овог преседана упркос томе што Бакојани верује или жели да ми верујемо у оно што каже, јер сумњам да она верује у то што говори. Те ствари прича да би себе одбранила. Турска ће свакако на најбољи начин искористити било који преседан у овој области. Свима треба да буде јасно да Турска данас покушава да оживи отоманску владавину на простору целог Балкана и то можемо да видимо на Косову, у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Албанији, Скопљу и наравно у Грчкој”, мишљења је Павлос.
Он указује да је чињеница да Приштина спроводи етничко чишћење српског становништва на тзв. Косову, а што, како каже, води ка “великој Албанији”, која може да угрози и Грчку.
“Данас је остало око 90.000 Срба на Косову, 250.000 их је отишло од 1999. и у 2004. години. Албански режим је веома добро свестан да они који су остали старе, да ће са притисцима на њихова права млади Срби када одрасту отићи у Београд на студије, Приштина зна да ће ова популуација слабити и избледети. Шта ће се онда десити када се отарасе свих Срба који су преостали на Косову? Приштина ће се ујединити са Тираном и онда долази ’велика Албанија’. Косово је посреднички корак ка ’великој Албанији’ а видели смо мапе на којима ’велика Албанија’ досеже до подручја северозападне Грчке. Зато штета коју је Бакојани проузроковала није само против српског народа на Косову већ последице може да трпи и Грчка”, каже Павлос.
Како указује, налазимо се испред огромних геополитичких дешавања која ниједно правило међународног права неће забранити.
“Подсетићу да је бомбардоване Србије било спроведено противно међународном праву и нико га није забранио, догодило се”, закључује Павлос.
