Подстакнуте необичним друштвеним правилима, која кажу да је велика срамота за жену да остане неудата, велики број Албанки протеклих година се одлучује да срећу потражи ван граница своје земље и одлазећи километрима далеко од кућа, најчешће се удају за Србе.
Тако је Викторија Вида Јаковљевић пре скоро 16 година одлучила да напусти Скадар и дође у село Средња Река на Голији, уда се за Драгана и у потпуности промени свој живот.
– Кад сам дошла овде три месеца сам сваки дан плакала. Знаш како ми, дођемо у туђу кућу, нит’ знамо језик нит’ ишта. Знам ја на Албански све, али откуд знам шта је “чаша” – прича Викторија за “Прву”.
Драган додаје да ни њему није било лако на самом почетку заједничког живота, али труд и посвећеност брзо су се исплатили.
– Било ми је доста тешко, али сам гледао да будем што јачи психички и да будем што бољи педагог за њу, да бих је извукао и да јој улијем поверење – Драган Јаковљевић.
Када је Вида савладала језик све је постало лакше и брже се уклопила у нову средину.
– Мени се свиђа сада Србија, ја сам навикла и да се смејем и да псујем. Све то знам одлично! Све најгоре знам да псујем – говори Вида кроз смех.
Онда је научила и да кува српска традиционална јела.
– Знам пите, баклаве од ораса, јабучаре. Све то знам – тврди она.
Откад је Вида дошла, Драганова кућа је процветала. Сада заједнички обављају све послове.
– Више идем по печурке сад, више волим печурке, не плаши ме и ако дође мечка неће мене да једе. Једе ове мршаве, неће мене – нашалила се Викторија.
Нема дилеме да су управо Албанке сачувале многе српске сеоске школе од затварања што потврђује и Драган, који није једини из овог села који је оженио Албанку.
– Имам рођака доле, који је исте године тамо отишао, исто се оженио и има троје деце. Ја бих свима саветовао да се упусте у ово – закључује он.
