Пре тачно четири године, 6. новембра 2022, више хиљада Срба окупило се у центру Северне Митровице, дан након што су политички и институционални представници Срба са севера одлучили да колективно напусте косовске институције. Уз српске заставе, химну, поруке отпора Приштини и захвалности Београду, најавили су да повратка неће бити док се не повуче одлука о пререгистрацији возила и не формира Заједница општина са српском већином. Четири године касније, Српска листа поново управља четирима северним општинама, али ниједан од та два услова није испуњен. У међувремену, север је прошао кроз најтеже политичке и безбедносне кризе последњих година, остао без низа институција Србије, док су косовске власти учврстиле административно и безбедносно присуство. Политичари су се вратили на функције, неки су их у међувремену заменили положајима у Србији, али некадашњи српски полицајци и судије нису враћени на своја радна места. Овакав институционални биланс потврђује и најновији извештај Европске комисије, објављен пре два дана.
На заједничкој седници четири северне скупштине, 24. августа те 2022, градоначелници и 62 одборника усвојили су шест закључака. Захтевали су формирање ЗСО, спречавање доласка специјалних полицијских јединица на север, а Александру Вучићу дали седам дана да пронађе решење за таблице и личне документе.
У шестом закључку запретили су напуштањем свих косовских институција уколико компромис изостане.
Новембар 2022: „Доста је било“
Клупко је кроз спекаткл за јавност почело да се одвија 5. новембра 2022, када су политички и институционални представници Срба са севера на састанку у Звечану донели одлуку о колективном напуштању косовских институција.
Непосредан повод била је суспензија тадашњег командира Косовске полиције за регион Север Ненада Ђурића, који је одбио да спроводи одлуку косовске владе о пререгистрацији возила са српским регистарским ознакама.
Одлука је, међутим, далеко превазишла спор око таблица. Српска листа повукла је представнике из косовске владе, скупштине и четири северне општине, док су оставке подносили српски полицајци, судије, тужиоци и административно особље.
Дан касније, у центру Северне Митровице одржан је велики митинг.
Пред више хиљада окупљених говорили су тадашњи председник Српске листе Горан Ракић, његов заменик Игор Симић, директор КБЦ-а Косовска Митровица Златан Елек, ректор Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици Небојша Арсић и деканица Економског факултета Тања Вујовић. Са говорнице се обратила и тадашња председница Основног суда у Митровици Љиљана Стевановић.
Ракић, у то време и градоначелник Северне Митровице, поручио је да се оставкама брани Бриселски споразум.
„Нашим оставкама ми бранимо бриселски споразум и међународно јавно право“, говорио је тада, оптужујући Приштину за кршење преузетих обавеза.
Игор Симић са говорнице је посебно поздравио „брата Милана“, тадашњег потпредседника Српске листе Милана Радоичића.
„То је човек који носи можда и највећи терет у последњих неколико година, само зато што воли и брани српски народ и своју државу Србију“, поручио је Симић.
Док су се у центру Митровице вијориле српске заставе, тадашњи косовски министар унутрашњих послова Џељаљ Свечља обилазио је новоизграђене полицијске базе на Брњаку и у Доњем Јасеновику.
Биле су то две истовремене слике севера: политичко руководство Срба најављивало је повлачење из институција, док је Приштина ширила полицијско присуство на терену.
У наредним годинама показало се која ће од те две политике оставити дубљи институционални траг.
Од „нема повратка“ до повратка без испуњених услова
У закључцима усвојеним 5. новембра изричито је наведено да одлука о напуштању институција остаје на снази док Приштина не повуче одлуке о пререгистрацији возила и не формира Заједницу општина са српском већином, у складу са Бриселским споразумом и договорима о њеном статуту.
Четири године касније, ЗСО није формирана, а питање таблица добило је епилог супротан тадашњим захтевима. До краја 2023. више од 4.200 аутомобила пререгистровано је на РКС ознаке, док возила са ознакама градова на Косову које издаје МУП Србије више нису могла легално да саобраћају на Косову.
Почетком 2024. укинуте су и налепнице којима су прекривани државни симболи на регистарским таблицама.
Таблице КМ тако су отишле у историју, ЗСО је остала неиспуњено обећање, а политички представници који су најављивали да повратка неће бити ипак су се вратили – након институционалних промена далеко ширих од оних због којих су изашли.
Између одласка и повратка стали су догађаји који су из темеља променили север.
Бојкот локалних избора у априлу 2023. отворио је пут албанским градоначелницима да преузму четири већински српске општине. Њихов улазак у општинске зграде, уз употребу полицијске силе, покренуо је нову кризу, која је 29. маја кулминирала сукобом окупљених Срба и КФОР-а у Звечану. Повређене су десетине грађана, али пре свега припадника међународних снага. Остаће тај дан забележен у историји КФОР-а као највиши биланс повређених војника.
Уследили су протести, полицијске акције, хапшења и све дубље неповерење између локалног српског становништва и косовских институција.
А потом Бањска, 24. септембра 2023. У оружаном нападу на Косовску полицију и сукобу који је уследио убијени су косовски полицајац Африм Буњаку и тројица Срба – Стефан Недељковић, Игор Миленковић и Бојан Мијаиловић.
Догађај је изазвао једну од најозбиљнијих безбедносних и политичких криза на Косову од завршетка рата, додатно оптеретивши положај Срба на северу и односе Београда са међународним партнерима, до мере да се живот Срба на Северу рачуна на „пре и после Бањске“
Крајем новембра наредне године, нова диверзија – овога пута на каналу Ибар–Лепенац у Доњим Варагама – поново је север ставила у средиште безбедносне кризе.
Уследиле су полицијске операције, претреси и хапшења, док је Приштина затражила дозволу за могуће распоређивање Косовских безбедносних снага на северу. КФОР је потврдио да такву дозволу није дао.
Сва три догађаја добила су и судски наставак.
Због сукоба са КФОР-ом у Звечану подигнуто је више оптужница, а поједини оптужени већ су осуђени, укључујући и оне који су са тужилаштвом постигли споразуме о признању кривице. Нове оптужнице подизане су и током 2026. године.
У случају Бањска, Благоје Спасојевић и Владимир Толић првостепено су осуђени на доживотни затвор, а Душан Максимовић на 30 година. Пресуда није правоснажна, а њихови браниоци су је оспорили и изјавили, односно најавили жалбе. Првобитном оптужницом обухваћено је 45 особа, док је у октобру ове године подигнута још једна, против Стефана Радуловића из Северне Митровице.
За експлозију на каналу Ибар–Лепенац оптужени су Драгиша и Јован Вићентијевић и Игор Димовић. Они негирају кривицу, а суђење је и даље у току. Косовске власти од почетка су за напад оптуживале Београд, који одговорност одбацује. Одговорност Србије за овај напад није утврђена судском пресудом.
Док су се ови догађаји смењивали, паралелно се одвијала мање драматична за ширу јавности, али по дугорочним последицама пресудна промена.
Косовске власти преузимале су или затварале институције које функционишу у систему Србије, шириле административно и полицијско присуство и мењале кадровску структуру општина. Некадашњи српски полицајци остали су изван службе, српске судије и тужиоци без реинтеграције, а грађани без дела услуга које су до тада остваривали преко институција Србије.
И онда, после свега, Српска листа поново излази на локалне изборе у октобру 2025. и односи убедљиву победу.
Њени представници 5. децембра преузимају власт у четири северне општине, после 928 дана ван локалне власти.
Овога пута заклетве полажу у општинским салама са косовском заставом и фотографијом тадашње председнице Вјосе Османи. У Северној Митровици, на документима које су потписивали налазили су се нови општински грб и грб Косова.
Вратили су се без ЗСО, без некадашњег полицијског састава са севера, без реинтегрисаних српских судија и тужилаца, али и без низа институција Србије које су постојале у тренутку њиховог одласка.
Вратили су се у општине чије су надлежности на папиру остале, али је њихово остваривање у пракси постало знатно сложеније.
Од „брата Милана“ до политичара на другим функцијама
Четири године касније, ни међу онима који су предводили новембарски излазак више нису иста лица на истим положајима.
Горан Ракић, тадашњи председник Српске листе и један од главних говорника на митингу, више није на челу те странке. Након одласка из косовских институција политичку каријеру наставио је у Србији. Постао је посланик СНС-а у Народној скупштини, а 2024. нашао се и у њеној делегацији при Парламентарној скупштини НАТО-а – од некадашњег косовског министра до представника Србије пред овим међународним телом.
На челу Српске листе наследио га је Златан Елек, који је у новембру 2022. окупљенима говорио као директор митровичког КБЦ-а.
Игор Симић остао је у страначком врху, док је Милан Радоичић, којег су тог 6. новембра са говорнице поздрављали као „брата Милана“, после Бањске поднео оставку на место потпредседника странке.
Радоичић је јавно преузео одговорност за организовање и предвођење наоружане групе у Бањској, али се није нашао пред косовским судом. Специјално тужилаштво Косова терети га за организовање напада, а за њим су расписиване потернице, укључујући и Интерполову.
Променили су се и институционални положаји других учесника митинга.
Тања Вујовић, која се тада обратила грађанима као деканица Економског факултета, у међувремену је постала потпредседница Скупштине Косова. Влада Србије ју је 8. октобра 2026. именовала и за вршиоца дужности председнице Управног одбора Института економских наука у Београду.
Тако су поједини тадашњи актери наставили да заузимају функције, прелазећи из једног институционалног система у други или их истовремено обављајући у оба.
За оне који су следили политичку одлуку о напуштању полиције и правосуђа, пут назад није био тако једноставан.
Одликовани полицајац који је упозорио: „Ловиће нас као зечеве“
Међу најпрепознатљивијим лицима новембра 2022. био је Александар Филиповић, тадашњи шеф оперативе Косовске полиције за регион Север.
Он је 5. новембра у Звечану први скинуо полицијску униформу са косовским ознакама, уз поруку: „Доста је било“.
Четири дана касније, тадашњи председник Србије Александар Вучић одликовао га је Златном медаљом за храброст, док је Ненаду Ђурићу уручио Орден заслуга за одбрану и безбедност првог степена.
Вучић је тада обећао да ће обојица наставити да раде у државној служби Србије, а да нико од приближно 3.500 људи који су напустили косовске институције неће остати без примања.
Непуна два месеца касније, Филиповић се поново обратио Вучићу, овога пута у Рашки, током састанка о уклањању барикада са севера.
„Моје је мишљење, као и мојих колега полицајаца, да ако ми склонимо ове барикаде, значи, ловиће нас као зечеве“, упозорио је 28. децембра 2022.
Вучић му је одговорио обећањем да неће дозволити прогон Срба.
„Волели би да нас лове као зечеве, али ако крену, не да нас лове као зечеве, већ само једног улове, онда нема више зечева, већ зечеви постају вукови“, поручио је.
Барикаде су уклоњене након што је Београд саопштио да је добио међународне гаранције. У годинама које су уследиле покретане су истраге, подизане оптужнице и расписиване потернице, укључујући управо и за догађаје повезане са барикадама из 2022.
Од обећања о заштити Срба до каснијих поступака и потерница, отворено је остало питање шта су међународне гаранције из децембра 2022. заиста обухватале и да ли их је заиста и било. Стварност је показала другачије.
Политичари поново у институцијама, полицајци без повратка
За некадашње српске полицајце који су у новембру 2022. напустили службу повратак на претходна радна места није омогућен.
Доскорашњи заменик директора Косовске полиције за регион Север Ветон Ељшани потврдио је у јулу ове године да су њихове оставке прихваћене, радни односи прекинути и да полиција тај процес сматра завршеним.
„Они су поднели оставке. Оставке су им прихваћене. Донета су решења о престанку радног односа и за нас је тај процес завршен“, казао је Ељшани.
У међувремену је Косовска полиција запошљавала нове припаднике, укључујући и Србе, али су многи новозапослени долазили из средина јужно од Ибра.
Према планском документу Косовске полиције за 2026. годину, у целој полицијској организацији запослено је 540 Срба, док се север и даље наводи као безбедносни изазов и приоритет.
Некадашњи састав полиције на северу, који је готово колективно напустио службу у новембру 2022, није обновљен.
Правосуђе је прошло кроз другачији, али такође неуспешан покушај повратка.
У новембру 2022. Косовском судском савету поднете су 144 оставке, међу којима 25 судија, а Тужилачком савету 33, укључујући десет тужилаца.
За разлику од полицајаца, њихове оставке дуго нису биле коначно прихваћене.
У јулу 2026. српске судије, тужиоци и административни радници повукли су раније поднете оставке, настојећи да се врате у институције. Европска унија поздравила је тај потез као важан корак ка реинтеграцији.
Међутим, косовски правосудни савети, а потом и тадашњи вршилац дужности председника Косова, прихватили су оставке које су претходно биле повучене.
Тиме је покушај реинтеграције заустављен. Тако се догодило да су политички представници поново добили своје место у локалној и централној власти, док су они који су 2022. напустили полицију и правосуђе, следећи исту политичку одлуку, остали изван тих институција.
Европска комисија: Повратак српских градоначелника није отклонио последице
Најновији извештај Европске комисије, објављен 4. новембра, потврђује размере институционалних промена на северу.
Брисел поздравља повратак српских градоначелника у четири општине, али упозорава да они не могу несметано да остварују своје надлежности. Нису им доступне комплетне општинске архиве, део запослених које су ангажовале претходне администрације не говори српски језик, нити кадровски састав одговара националној структури становништва. Комисија посебно наводи да Косовска полиција и Министарство администрације локалне самоуправе повремено ограничавају општинске надлежности, чак и када је реч о активностима које су локалне власти прописно одобриле.
Још тежи биланс односи се на правосуђе. Европска комисија изричито констатује да Косово није омогућило повратак српских судија, тужилаца и административног особља који су институције напустили 2022. године. Прихватање њихових оставки након што су их повукли, према оцени Комисије, није у складу са обавезама из Споразума о правосуђу из 2015. године. Последица је недовољна заступљеност Срба у судовима и тужилаштвима, отежан приступ правди и додатно неповерење грађана.
Комисија упозорава и на прекорачење полицијских овлашћења приликом појединих рушења и преузимања непокретности на северу, укључујући случајеве у којима је полиција помагала јавним предузећима без одговарајућих судских или административних одлука.
Истовремено, затварање институција које функционишу уз подршку Србије, без обезбеђивања делотворних заменских услуга, оставило је грађане са отежаним приступом појединим административним и јавним сервисима.
И коначно, Заједница општина са српском већином – један од кључних услова због којих су Срби новембра 2022. напустили институције – није формирана. Европска комисија потврђује да ни четири године касније у том процесу нема даљег напретка.
Доста
Четири године касније, политички круг се затворио, али се север није вратио ни близу старог стања. Они који су грађане позвали да напусте институције, уз обећање да повратка нема без испуњења захтева, поново су у општинским кабинетима. Само што су се у међувремену променила правила, институције и однос снага. Политичари су нашли пут назад, полицајци и судије нису, а грађанима је остало да живе са последицама одлука о којима их нико није питао. Оно што је новембра 2022. пред телевизијским камерама представљено као одлучан чин отпора, четири године касније завршило се повратком на власт под знатно неповољнијим условима. И можда је управо у томе највећи парадокс тадашњег „Доста је било“ – они који су га изговорили поново су ту, а много тога против чега су га изговорили данас је институционална стварност севера.
А вукови? Они су још на Телеграм групама.
