Председница Скупштине у Приштини Албулена Хаџију састала се данас са делегацијом Парламентарне скупштине НАТО-а, предвођеном потпредседником Албертом Лосаком и председником Политичког комитета Свереом Мирлијем. Разговарали су о јачању парламентарне сарадње, безбедности и евроатлантским интеграцијама, док Приштина настоји да унапреди свој однос са Алијансом, чија мисија КФОР и даље има кључну улогу у очувању безбедности на Косову.
Хаџију је након састанка, у објави на Фејсбуку, навела да су теме разговора биле сарадња парламентарних одбора, размена искустава, надзор над сектором одбране и заштита критичне инфраструктуре.
Поновила је и да је циљ Приштине напредовање ка Партнерству за мир и, у коначници, чланству у НАТО-у, оцењујући да су за то кључни спровођење реформи и подршка савезника.
Придружено чланство није чланство у НАТО-у
Скупштина у Приштини добила је статус придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а у мају 2024. године, када је на заседању у Софији усвојена одлука о унапређењу њеног статуса са посматрачке делегације. Овај статус омогућава веће учешће у раду парламентарних тела и подношење резолуција и амандмана, али не подразумева право гласа о извештајима, резолуцијама и руководству те скупштине.
Важно је разликовати Парламентарну скупштину НАТО-а од саме Алијансе. Реч је о одвојеној међупарламентарној организацији која повезује посланике држава чланица и партнерских земаља. Напредовање у њеном раду не значи да је Косово постало члан НАТО-а нити да је тиме отворен формални пут ка чланству.
Приштина као своје циљеве наводи приступање Партнерству за мир, програму билатералне сарадње НАТО-а са партнерским земљама, а потом и чланство у Алијанси. Међутим, за то су потребне засебне политичке одлуке и сагласност чланица НАТО-а.
НАТО остаје кључни безбедносни актер на Косову
За Приштину је сарадња са НАТО-ом посебно значајна због улоге коју Алијанса има на Косову од 1999. године. КФОР је распоређен након завршетка ваздушне кампање НАТО-а, а његов мандат заснива се на Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Војно-техничком споразуму.
Према подацима НАТО-а, мисија КФОР наставља да доприноси очувању безбедног окружења и слободе кретања за све људе и заједнице на Косову, у координацији са полицијом и мисијом ЕУ за владавину права – ЕУЛЕКС-ом. Алијанса је у јуну ове године најавила постепено прилагођавање присуства КФОР-а, уз могућност поновног повећања снага уколико то безбедносне околности буду захтевале.
Хаџију је у својој објави подсетила на интервенцију НАТО-а 1999. године, коју је представила као „пресудну за окончање рата и злочина почињених током сукоба”. Навела је да Приштина жели да преузме већу одговорност за заједничку безбедност.
Ипак, амбиције Приштине за чланство у НАТО-у суочавају се са политичким препрекама, међу којима је и чињеница да једнострану независност не признају све чланице Алијансе. Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка и Кипар нису признале што додатно компликује питање евентуалног чланства.
Посета делегације Парламентарне скупштине НАТО-а зато представља прилику за наставак политичких и парламентарних контаката, али сама по себи не представља промену статуса Косова у односу на Алијансу.
